Мед — слатки исцелитељ

НЕКИ истраживачи на подручју медицине веома су одушевљени када је реч о изразито моћним антисептичким и антиинфламаторним својствима меда. Канадске новине Globe and Mail извештавају: „За разлику од арсенала високоразвијених антибиотика који су неделотворни у борби против микроба отпорних на њих, када је реч о инфицираним ранама мед може да савлада неке од микроба.“

Шта се то налази у меду што му омогућује да утиче на лечење? Одговор се крије код пчеле радилице која сакупља нектар из цветова. Пчелиња пљувачка садржи оксидазу глукозе, која представља кључни ензим у разлагању глукозе у нектару. Нуспродукт овог разлагања јесте водоник-пероксид, који се традиционално користи за чишћење и дезинфекцију рана. Деловање водоник-пероксида који се ставља на рану обично је краткотрајно; али, с медом ствари стоје другачије. „Када се стави на рану, мед је донекле разређен телесним течностима и то смањује природну киселост меда“, каже извештај из листа Globe. Овај ензим ступа на снагу у овом мање киселом окружењу. Разлагање шећера из меда је споро и постојано. Током овог процеса, полако се ослобађа водоник-пероксид у довољним количинама да би се уништиле бактерије док још нису нанеле озбиљну штету околном здравом ткиву.

Према листу Globe, мед има неколико карактеристика које могу утицати на зарастање ране. „Један танак слој меда обезбеђује влагу која штити кожу и спречава стварање красте. Мед стимулише раст и формирање нових крвних капилара и стимулише раст ћелија нове коже.“ Осим тога, антиоксиданти у меду такође имају антиинфламаторно дејство које помаже „у смањењу отока, побољшању циркулације и спречавању да рана цури“.

„Међутим, мед није за свакога“, упозорава овај извештај. Процењује се да чак до 5 посто меда садржи споре ботулизма. Агенције као што су Канадска здравствена служба за упућивање о ботулизму, као и педијатријска удружења, саветују да се мед не даје деци млађој од годину дана јер „одојчад још немају довољно развијену цревну микрофлору која би их штитила од те бактерије“.