Наставници — зашто су нам потребни?

„Један дан проведен с врсним наставником бољи је од хиљаду дана марљивог учења“ (јапанска пословица).

ДА ЛИ се сећате наставника који је оставио веома снажан утисак на вас? Ако и даље идете у школу, имате ли омиљеног наставника? Ако је тако, зашто?

Добар наставник улива поверење и од учења прави занимљив изазов. Један 70-годишњак из Енглеске радо се сећа свог наставника енглеског језика из школе у Бермингему. „Г. Клули ми је помогао да увидим своје способности којих нисам био свестан. Био сам стидљив и повучен, а он ме је ипак припремао за драмско такмичење у школи. На последњој години сам освојио награду за ту драму. То не бих успео да није било његовог охрабрења. Нажалост, касније га никада више нисам видео да бих му захвалио што је био тако посвећен својим ђацима.“

Маргит из Минхена у Немачкој, једна пријатна жена у својим 50-им, каже: „Једну наставницу сам посебно волела. На једноставан начин је могла да објасни компликоване ствари. Подстицала нас је да увек питамо кад нешто не разумемо. Није била резервисана, већ пријатељски расположена. Зато су часови били много пријатни.“

Питер из Аустралије се сећа наставника математике који је, како он каже, „практичним примерима помогао да увидимо важност онога што смо учили. Када смо учили тригонометрију, он нам је показао како да измеримо висину неке зграде а да је чак и не дотакнемо, користећи се само принципима тригонометрије. Сећам се да сам помислио: ’О, ово је стварно нешто!‘“

Полин из северне Енглеске се поверила свом наставнику: „Имам проблема с аритметиком.“ Он је упитао: „Да ли желиш да се побољшаш? Ја могу да ти помогнем.“ Она наставља: „У наредних неколико месеци он ми је поклањао посебну пажњу, чак ми је помагао и ван наставе. Знала сам да му је стало да успем и да му је стало. То ми је помогло да марљивије радим и поправила сам се.“

Енџи из Шкотске, сада у својим 30-им, сећа се свог наставника историје, г. Грејама. „Од историје је направио тако занимљив предмет! Износио је догађаје у облику прича и био је стварно занесен сваком темом. Некако је све то оживео.“ Такође се радо сећа и госпође Хјуит, своје старе учитељице из првог разреда. „Била је фина и брижна. Једном сам на часу пришла да је нешто питам. Она ме је обгрлила рукама. Осећала сам да јој је стварно стало до мене.“

Тимоти с југа Грчке, изразио је своје цењење: „Још увек се сећам наставника из познавања природе. Заувек је променио начин на који ћу гледати на живот и свет око себе. У разреду је стварао атмосферу дивљења и ишчекивања. Усадио је у нас страст за знањем и љубав према разумевању.“

Још један пример захвалне особе је Рамона из Калифорније (САД). Она пише: „Моја наставница из средње школе је волела енглески језик. Њено одушевљење је било тако заразно! Чак су и тешки делови градива изгледали лаки.“

Џејн из Канаде са одушевљењем прича о свом наставнику физичког васпитања, који је „био пун идеја за забављање и учење. Одвео нас је на једну велику чистину и показао нам нордијско скијање и пецање испод леда. Чак смо били направили и погачу, врсту индијанског хлеба на логорској ватри коју смо сами запалили. То је било предивно искуство за девојку која је као ја обично у затвореном и чији је нос углавном међу књигама“!

 Хелен је једна стидљива госпођа која се родила у Шангају, а ишла у школу у Хонгконг. Она се присећа: „У петом разреду сам имала једног наставника, г. Чана, који је предавао физичко васпитање и ликовно. Била сам ситна и веома лоша у одбојци и кошарци. Он ме није због тога задиркивао. Допустио ми је да играм бадминтон и друге игре које су ми више лежале. Био је увиђаван и добар.

„Слично је било и с ликовним — нисам баш била вична сликању предмета односно људи. Зато ми је допустио да сликам шаре и дизајнирам, за шта сам имала више дара. Будући да сам била млађа од осталих ђака, тај наставник ме је убедио да још једну годину похађам исти разред. То је била прекретница у мом школовању. Стекла сам самопоуздање и напредовала сам. Увек ћу му бити захвална.“

Који наставници изгледа имају највећи утицај? У својој књизи To Teach — The Journey of a Teacher, Вилијам Ерс одговара: „За добар наставни рад је надасве потребан обзиран и брижан наставник који је посвећен животима својих ученика... Добра настава није ствар неких посебних метода или стилова, планирања или акција... Наставни рад је у првом реду питање љубави.“ Стога, ко је успешан наставник? Он каже: „Наставник који вас је дирнуо у срце, наставник који вас је разумео то јест ком је било стало до вас као особе, наставник чија је страст за нечим — музиком, математиком, латинским, папирним змајевима — била заразна и пуна полета.“

Несумњиво су многи наставници примили изразе цењења од својих ђака па чак и родитеља, што их је охрабрило да упркос сметњама истрају као наставници. Оно што је заједничко за велики број таквих израза захвалности јесу искрено интересовање и љубазност које је дотични наставник показао према ђаку.

Наравно, немају сви наставници овако добар приступ. Ту су и многи притисци којима су наставници изложени, а који умањују оно што они могу учинити за своје ученике. То нас води до питања зашто се људи одлучују за тако тешко занимање?

[Слика на 4. страни]

„Наставни рад је у првом реду питање љубави“