Поглед у свет

Обућа од рибе

У једној новој фабрици у Андима (Перу), ципеле се праве од пастрмкине коже, извештавају новине El Comercio из Лиме. Коже од риба, узгајаних у мрестилиштима или на рибљим фармама, чисте се и конзервишу природним средствима за штављење. Затим се стављају у уље и фарбају природним производима као што су куркума, косенил или ахиоте. Овај поступак не уништава атрактивне детаље на кожи у облику дијаманата, од које такође могу да се израде и „новчаници за метални новац, већи новчаници, каишеви за сат или футроле за мобилне телефоне“. Инжењер фабрике Барбара Леон, која предводи овим пројектом, каже: „Најважнија ствар је та што се не користе вештачка средства за штављење као што је хром. Тиме се избегавају проблеми са загађењем и чине пастрмкину кожу у потпуности еколошким производом.“

 Смех — још увек најбољи лек!

„Утврђено је да једна доза хумора сваког дана — у периоду од четири седмице — значајно смањује симптоме депресије“, извештава лондонски The Independent. „Неки од пацијената којима је било речено да дневно 30 минута слушају терапеутске касете с комичарима били су излечени, док су други открили да је манифестација њихових симптома била упола мања.“ Више од 100 студија спроведених у Сједињеним Државама показују да смех изазван хумором може бити користан. Он не користи само депресивним људима већ и онима који имају алергије, висок крвни притисак, ослабљен имунолошки систем, па чак и рак и реуматоидни артритис. За смех се одавно зна да унапређује добробит, међутим не схвата се у потпуности на који се то начин одиграва. Ипак, физиотерапеут др Ед Данклблау предлаже неке мере предострожности као што су: избегавајте увредљив и саркастичан хумор и пазите да не будете и сувише весели. У супротном, пацијент би могао помислити да његов проблем не схватате озбиљно.

’Религија од другоразредног значаја‘

Једна анкета која је недавно спроведена међу сиромашним одраслим људима у бразилским градовима, открила је да иако 67 посто њих тврди да су католици, само 35 посто у ствари верује у Исуса, Марију и у црквену доктрину. Још мање њих — само 30 посто — присуствује богослужењу сваке седмице. Ова анкета, спроведена под покровитељством Националне конференције бразилских бискупа, такође показује да се многи не слажу са службеним учењима о предбрачном сексу (44 посто), о разводу (59 посто), поновном ступању у брак (63 посто) и о коришћењу контрацептивних средстава (73 посто). Према теологу Северину Висентеу, црква губи свој положај услед недостатка свештеника, њеног све мањег утицаја на бразилски образовни систем и због површног поучавања доктринама. Он каже: „Нова генерација католика образована је у духу релативизма и гледа на религију као на ствар од другоразредног значаја.“

Опасност — код куће!

Према болничким статистикама за 1999, које је објавило Министарство за привреду и индустрију Британије, испоставило се да „сваке седмице 76 особа погине у несрећама код куће — што представља број већи од броја људи који страдају у саобраћајним несрећама“, извештава лондонски The Guardian. Међу најчешћим узрочницима смрти били су „алати по принципу уради сам, степенице, теписи и посуде с кључалом водом“. Више од 3 000 људи годишње одлазило је на ургентно одељење јер су пали преко корпе за веш, више од 10 000 је смештено у болницу због несреће коју су доживели док су покушавали да навуку чарапе или хулахопке, а дошло је до више од 13 000 повреда приликом припремања поврћа. Око 100 000 несрећних случајева везано је за алкохол. Портпарол Краљевског удружења за спречавање несрећа запазила је: „На послу и на путевима водимо се прописима, али код куће нисмо опрезни. Можете се озбиљно повредити ако повучете поклопац од чајника и ако вам чајник пун вреле воде падне на ногу.“

Викиншки конзерванс

Пре хиљаду година, Викинзи су на своја путовања носили са собом воду из мочвара с тресетном маховином, јер је она месецима остајала свежа. А на копну су Скандинавци традиционално чували у тресетишту рибу и биљну храну попут шаргарепе и беле репе. Истраживачи су дуго веровали да танин или недостатак кисеоника у тресетишту успорава труљење органских твари. Сада Си-Ен-Ен извештава да су др Теренс Пејнтер и његове колеге с Норвешког универзитета за науку и технологију, издвојили из маховине врсту сложеног шећера за који верују да је прави конзерванс. Да би приказали његову делотворност, они су прекрили коже од лососа целулозом из дрвета, а друге коже су прекрили тресетом или су их премазали екстрактом маховине. „Риба која се чувала у тресету или која је била премазана екстрактом остајала је свежа чак месец дана, док је риба с којом то није урађено почела да смрди након два дана“, стоји у овом извештају.

Смог повећава опасност од срчаног удара

„Густи смог који лети загађује многе канадске градове може изазвати срчани удар за само два сата“, извештавају канадске новине National Post. Смог садржи честице — мале, невидљиве загађиваче које првенствено избацују аутомобили, електране и димњаци. „Пацијенти који су већ били подложни срчаном удару, као што су дијабетичари, срчани болесници или старије особе, имали су за 48 посто већу могућност да добију срчани удар за само два сата након што су били изложени великом ваздушном загађењу честицама“, кажу ове новине. „Опасност се повећала до 62 посто за 24 сата.“ Када се грађани упозоравају на високу концентрацију смога, „настојте да више времена проведете у затвореном; пожељно је да клима-уређај буде укључен“, предлаже др Мари Митлемен с Медицинског факултета на Харвардском универзитету. „Ове честице су тако мале да уђу у ваздух у затвореној просторији, али их клима-уређај профилтрира.“

Моћ кратког сна

Према британском стручњаку за сан, професору Џиму Хорну са Универзитета Лафбороу, најбољи лек за поподневну дремљивост јесте „једноставно да одспавате десетак минута“, извештава лондонски The Times. Хорн тврди: „То је попут неког третмана: што ближе кризном времену одспавате једну партију, то ће бити делотворније.“ Неке корпорације у Сједињеним Државама увеле су за своје особље собе за дремање — с креветима, ћебадима, јастуцима и умирујућим звуцима, а такође и будилницима подешеним да звоне на сваких 20 минута. Али професор Хорн упозорава да ако дремање траје предуго — рецимо 25 минута — након буђења се можда нећете осећати најбоље. „Чим тело добије више од десет минута сна, оно почиње да мисли да је ноћ и отпочиње процес дубоког сна.“

Гојазност и рак

„Главни узрок рака код непушача на Западу, узрок који се може избећи, јесте гојазност“, извештава лондонски The Times. Педесетогодишње истраживање показало је да код непушача промене у начину живота — укључујући и губитак телесне тежине уколико је гојазан — могу упола смањити појаву рака. „Ако сте непушач, две ствари на које обавезно треба обратити пажњу јесу гојазност и вируси који доводе до рака желуца и грлића материце“, каже професор Џулијан Пето с Британског онколошког института. „Експерименти са животињама које имају ограничене оброке региструју много мању опасност од рака.“ Човек се сматра у медицинском смислу гојазним ако је његова телесна тежина више од 20 посто већа од пожељне телесне тежине за његову старост, пол, висину и телесну грађу.

Заједнички живот пре брака

„Код родитеља који су живели заједно пре него што су се венчали, скоро је двапут већа вероватноћа да ће се раздвојити“, извештава канадски National Post. Хедер Џуби, коауторка истраживања које је спровела Канадска статистика, каже да су истраживачи очекивали да ће за родитеље дете представљати симбол узајамне привржености. „Међутим“, запажа она, „парови који су спремнији на то да живе заједно пре брака, спремнији су и да се разиђу.“ Истраживачи су открили да се 25,4 посто оних који су живели заједно пре брака разишло, за разлику од 13,6 посто родитеља који нису живели заједно пре брака. „Људи који најпре живе невенчано, имају мање стабилну везу“, каже Џуби, „јер они који су одлучили [да невенчано живе] јесу особе које углавном мање цене обавезивање на брак.“