Баштованство биолошким путем

ЗАГРАБИТЕ шаку земље из свог повртњака. Да ли је толико пуна хербицида, инсектицида, родентицида и фунгицида да је практично беживотна? Или, да ли врви од свакаквих црва, инсеката и микроорганизама? Ако је земља пуна живота, изгледа да свесно или несвесно примењујете принципе биолошког баштованства.

Биолошко баштованство често обухвата методе побољшања квалитета баштенског земљишта уз употребу природних биолошких супстанци. Један од циљева је стварање екосистема у ком су биљке довољно јаке да одолевају штеточинама и болестима. У земљама где се у баштованству обично користе синтетичке хемикалије, расте занимање за биолошко баштованство. Зашто? Из неколико разлога.

 Као прво, остаци пестицида на воћу и поврћу понекад доводе до озбиљних здравствених потешкоћа. Да би то приказала, књига Pesticide Alert је известила да се „у лето 1985. у неколико западних земаља [Сједињених Држава] и у Канади скоро 1 000 људи отровало пестицидом званим Темик, који се задржао у лубеницама“.

Поред тога, многи на биолошко баштованство гледају као на начин да се заштити околина. Неке штеточине постају отпорне на сталну примену хемијских пестицида, па научници праве отрове који су још опаснији. Те јаке хемикалије продиру до подземних вода и загађују наше драгоцене залихе воде.

Још једна предност биолошког баштованства јесте да се мање смећа баца по ђубриштима. Како то? Остаци хране и отпаци из баште сачињавају велики део нашег смећа. Уместо да се баце, ти органски елементи могу се сакупити и оставити да се распадну, при чему настаје богата смеша звана компост. Можда нам није пријатно кад помислимо на тако нешто, али за биљку је то прави гурмански ужитак!

Напослетку, неки на биолошко баштованство гледају као на прилику да човек мало вежба, ужива на сунцу, ради на земљи и посматра како мала семена израстају у здраве биљке. Да ли вам биолошко баштованство звучи као добра идеја? Онда латимо се посла! Прво ћемо погледати какво је земљиште у вашој башти.

Како расту биљке у вашој башти?

Многе баште се састоје или од иловаче или од песковитог земљишта. Песковито земљиште се састоји од крупних честица које сувише брзо пропуштају воду и хранљиве састојке па корен биљке нема никакве користи. С друге стране, глинаста земља се састоји од танких слојева који су тако чврсто збијени да вода или не може да продре кроз ту тврду површину и отече даље, или продире и зауставља се тако да загушује корење биљака.

Биљке напредују у растреситом земљишту у ком се задржава довољно влаге да се корење не би осушило а вишак воде отиче. Баштовани ту смесу називају хумусно иловастом земљом. На таквом земљишту, ваздух слободно циркулише па микроорганизми могу да раде свој посао и обогаћују земљиште хранљивим састојцима.

Велике количине органске материје зване компост треба додати и иловачи и песковитом земљишту да би се створила равнотежа. Када се земља изриља и дода компост побољшава се њен квалитет. Будући да он попут сунђера задржава влагу, потребно је мање наводњавања. Компост садржи на  милионе корисних бактерија које ће наставити разлагање компоста у хранљиве материје — неопходне биљкама да би пуном паром напредовале. Компост такође доприноси стварању равнотеже у земљишту тако да оно не буде ни сувише кисело ни сувише базично.

Када се у земљу засаде биљке с дубоким корењем као што су детелина и луцерка, онда оне разбијају тврдо земљиште и повећавају количину органских материја. Примера  ради, за промену састава земљишта такође је користан малч — прекривач од биљних остатака или пиљевине који се баца по земљишту.

Чудесна глиста има важну улогу у побољшању баштенског земљишта. Док копа дубоко у земљи — чак и до четири метра дубине— она чини земљу растреситом, износи различите минерале на површину и омогућује бољи проток воде. У току тог процеса она иза себе оставља остатке који су према књизи Step by Step Organic Vegetable Gardening, „пет пута богатији азотом, фосфором и калијумом него околно земљиште“.

Крастаче, птице и бубе — пријатељи ваше баште

’Али шта радити са штеточинама?‘, можда се питате. ’Како се њих отарасити без пестицида?‘ Не заборавите да пестициди не убијају само нежељене штеточине. Они такође одстрањују и корисне микроорганизме као што су глисте и гљивице. Сетите се и тога да су жабе крастаче добре за башту. Жаба крастача може да поједе и до 10 000 штеточина у року од три месеца. Оне нису избирљиве. У њихов јеловник спадају непријатељи биљака као што су цврчци, бубе које нападају винову лозу, штетне врсте гусеница, памучни мољци и храстов губар.

Птице такође помажу у сузбијању баштенских штеточина. Према књизи Gardening Without Poisons примећено је да је царић „једног летњег поподнева сакупио 500 паукова и гусеница за своје младунце“. Уколико желите да у своју башту позовете неколико царића или других птица које једу инсекте, окачите на видно место мало птичје хране или материјала за прављење гнезда. Ускоро ћете видети да је ваш „позив“ прихваћен! А бубе? Многи корисни инсекти хватају штетне инсекте. Уколико набавите бубамаре и пустите их у башту, одмах ће се дати у потрагу за својом омиљеном храном — лисним вашима. Такође се могу набавити и ставити у башту јаја богомољке. Кад се јаја излегу, богомољке ће практично пождерати сваки инсект који им се испречи на путу.

Биљке и сузбијање штеточина

Да бисте сузбили штеточине у својој башти, можете да користите и неке биљке. Поставите биљке које баштенске штеточине избегавају до биљака којима је потребна заштита. Примера ради, ваљкасти црви који нападају корење многих биљака и ослабљују их, држе се подаље од невена. Мали купусар се одбија рузмарином, жалфијом или мајчином душицом, кад се они посаде близу купуса. Ипак, на месту је реч опреза: неке биљке привлаче баштенске штеточине.

У одбрани од штеточина и болести такође је практично да различитих година садите различите биљке. Уместо да годину за годином садите увек исту биљку на исто место, могли бисте сада да им измењате места. На тај начин ћете прекинути ланац болести и најезду штеточина.

Биолошко баштованство може бити изазовно и може изискивати време и стрпљење. Да бисте биолшким средствима довели своје земљиште у здраво стање, можда су потребни месеци. Можда ћете доживети и неке неуспехе и кад се то деси можда ћете доћи у искушење да употребите неки хемијски запрашивач. Међутим, пре него што то урадите, застаните и размислите о дугорочним користима уколико избегавате отрове. Ако сте стрпљиви, убрзо ћете имати башту која даје укусно биолошки чисто поврће које је отпорније на штеточине и болести од другог поврћа. Наравно, ваша башта неће бити савршена, али вас резултати могу одушевити. Стога, ако уживате да радите у башти, зашто не пробате биолошки начин узгајања?

[Слика на 17. страни]

Иловача

[Слика на 17. страни]

Песковито земљиште

[Слика на 17. страни]

Хумусно иловаста земља

[Слике на 18. страни]

Пријатељи ваше баште

Жаба крастача може да поједе и до 10 000 штеточина у року од три месеца

Примећено је да је царић „једног летњег поподнева сакупио 500 паукова и гусеница за своје младунце“

Глиста чини земљу растреситом и доноси различите минерале на површину

Омиљена храна бубамара су лисне ваши које су погубни инсекти

[Слика на 18. страни]

Када се земља изриља и дода компост побољшава се квалитет земљишта