Кад једноставно и није тако једноставно

Теорија хемијске еволуције претпоставља да је живот на земљи настао спонтаном хемијском реакцијом пре милијарде година.

Ова теорија не каже да је једним случајним догађајем беживотна материја директно претворена у птице, гмизавце или друге сложене животне облике. Уместо тога, ова теорија тврди да је низ спонтаних хемијских реакција на крају довео до веома једноставних животних облика као што су алге и други једноћелијски организми.

На основу онога што се сада зна о тим једноћелијским организмима, да ли је разумно претпоставити да су они тако једноставни да су се могли појавити сами од себе? Примера ради, колико су једноставне једноћелијске алге? Обратимо посебну пажњу на једну врсту звану једноћелијска зелена алга из рода Dunaliella из реда Volvocales.

Јединствени једноћелијски организми

Ћелије Dunaliella су овалног, то јест јајастог облика и веома мале — око десет микрона дуге. У једном центиметру их по дужини може стати око 1 000. Свака алга на једном крају има два бича уз помоћ којих плива. Слично као и биљке, алге Dunaliella производе енергију путем фотосинтезе. Оне стварају храну користећи угљен-диоксид, минерале и друге хранљиве материје које апсорбују у ћелију а размножавају се деобом ћелија.

Dunaliella може да живи и у веома сланој средини. Она је једна од ретких организама било које врсте који могу да живе и размножавају се у Мртвом мору, у ком је концентрација соли око осам пута већа него у другим морима. Ови наводно једноставни организми могу да преживе и изненадне промене концентрација соли у својој средини.

Осмотрите, на пример, алгу Dunaliella bardawil која се налази у плитким слатинама пустиње Синај. Снажан пљусак може веома брзо разблажити воду у овим мочварама, односно изузетно јака пустињска врућина може довести до испаравања воде па тако и до изузетно велике засићености солима у њој. Захваљујући делимично и својој способности да у идеалној мери ствара и акумулира глицерин, ова сићушна алга може да издржи овакве екстремне промене. Dunaliella bardawil, у року од неколико минута након промене концентрације соли, може веома брзо да синтетише глицерин, то јест да га по потреби ствара или одстрањује како би се прилагодила. То је важно зато што се у неким стаништима у року од неколико сати концентрација соли може знатно променити.

Пошто живи у пустињским слатинама, Dunaliella bardawil је изложена јаком сунцу.  То би ову ћелију уништило да није заштитног слоја који производи један пигмент у ћелији. Када живи у повољним условима што се тиче хране, то јест када има пуно азота, Dunaliella је светлозелена, а зелени пигмент хлорофила пружа јој заштитни слој. Када нема довољно азота, када је концентрација соли велика, температура висока а светлост јака, алга из зелене боје прелази у наранџасту или црвену. Зашто? Под тако суровим условима у њој се одиграва један сложени биохемијски процес. Количина хлорофила опада, а ствара се један други пигмент, бета-каротин. Да није ове јединствене способности стварања овог пигмента, алга би угинула. При оваквим условима долази до промене боје због велике количине бета-каротина, који сачињава и до 10 посто суве материје ове алге.

Ради добијања природног бета-каротина за људску употребу, Dunaliella се у Сједињеним Државама и Аустралији узгаја у комерцијалне сврхе у великим вештачким језерима. Примера ради, у јужној и западној Аустралији постоје велики производни објекти. Бета-каротин се такође може произвести и синтетичким путем. Међутим, постоје само две компаније које имају веома скупа и сложена биохемијска постројења за производњу на велико. Оно за шта су људима требале деценије и огромна улагања у истраживање, развој и производне објекте, Dunaliella постиже веома лако. Ова једноставна алга то чини помоћу једне минијатурне фабрике која је сувише мала да би се видела, и која одмах реагује на промену услова средине у којој се налази.

Још једну необичну способност из породице Dunaliella има врста звана Dunaliella acidophila, која је први пут изолована 1963. у природно киселим сумпорним изворима и земљиштима. За ове средине је било карактеристично што су садржавале велику концентрацију сумпорне киселине. Према лабораторијским испитивањима, ова врста Dunaliella може да успева и у раствору сумпорне киселине који је око 100 пута киселији од лимунаде. С друге стране, Dunaliella bardawil може да преживи и у веома базним срединама. То показује изузетан распон еколошке прилагодљивости алге Dunaliella.

Ствари које наводе на размишљање

Необичне способности које има Dunaliella су изванредне. Па ипак, оне су само делић запањујућег броја могућности које једноћелијски организми користе да би преживели и напредовали у различитим, а каткад и веома негостољубивим срединама. Те могућности помажу алги Dunaliella да расте, селективно узима храну, одбаци штетне материје, излучи отпадне материје, избегне или савлада болести, умакне грабљивцима, да се размножава и тако даље. Људи имају око 100 билиона ћелија да би све то постигли!

Да ли је разумно рећи да је ова једноћелијска алга само једноставан, примитиван животни облик који је случајно настао од неколико амино-киселина у некој органској супи? Да ли је логично ова чуда природе приписати само чистој случајности? Колико је само разумније да за постојање животних облика одамо част врсном Конструктору који је живот створио са сврхом. Таква интелигенција и мајсторство, који су далеко изнад наше могућности поимања, неопходни су да би се објаснила огромна компликованост и интерактиван карактер живих бића.

Пажљиво испитивање Библије, без збуњујућих религиозних или научних догми, пружа задовољавајуће одговоре на питање порекла живота. Милиони људи, од којих се многи баве науком, обогатили су свој живот таквим испитивањем. a

[Фуснота]

[Слике на 26. страни]

Скроз лево: комерцијална производња бета-каротина уз помоћ ћелије Dunaliella

Лево: увеличана Dunaliella наранџасте боје, што указује на висок проценат бета-каротина

[Извор]

© AquaCarotene Limited (www.aquacarotene.com)

[Слика на 26. страни]

Dunaliella

[Извор]

© F. J. Post/Visuals Unlimited

[Слика на 27. страни]

Слика са електронског микроскопа на којој се види језгро (Ј), хлоропласт (Х) и Голџијев апарат (Г)

[Извор]

Слика из www.cimc.cornell.edu/Pages/ dunaLTSEM.htm. Употребљено уз дозволу.