Млади питају...

Како да проповедам својим школским друговима?

„Био сам у проповедању кад сам одједном налетео на неког ког сам познавао. Занемео сам! Мој партнер је морао да ускочи и проговори уместо мене“ (Алберто).

 „Знао сам да један другар из разреда живи у овој улици, тако да је мој брат говорио на свим вратима. После извесног времена, пошто је био исцрпљен замолио ме је да ја сведочим на следећим вратима. Покуцао сам и — ох, не — био је то он! Тако сам се уплашио!“ (Џејмс).

МЛАДИ често мисле како није „кул“ разговарати о религији. Међутим, код правих хришћана млади цене предност коју им је Бог дао да разговарају о својој вери с другима. Тако хиљаде младих Јеховиних сведока учествују у проповедању од врата до врата. Али неки то чине страхујући да би могли наићи на неког кога познају из школе. „Још увек се унервозим када наиђем на неког с ким сам ишла у школу“, каже Џенифер, иако је пре неколико година завршила средњу школу.

Уколико си млади хришћанин, онда се и ти каткад можеш овако осећати. Наравно, сви се плашимо да не бисмо били одбијени тако да је сасвим нормално што си мало узнемирен када треба да разговараш о религији с неким школским другом. a Али нема разлога да допустиш да те страх паралише. Да ли се сећаш човека ког Библија помиње као ’Јосифа из Ариматеје‘? Он је веровао у ствари које је сазнао од Исуса. Међутим, Библија описује Јосифа као ’Исусовог ученика, али тајног због страха од Јевреја‘ (Јован 19:38). Шта би мислио о пријатељу који жели да ваше пријатељство држи у тајности? (Лука 12:8, 9). Онда није никакво чудо што Бог очекује да сви хришћани дају ’јавну изјаву‘ своје вере (Римљанима 10:10). То би значило да и ти говориш младима у школи.

Јосиф из Ариматеје је савладао своје страхове, барем до те мере да је затражио дозволу да сахрани Исусово тело. Како ти можеш савладати своје страхове?

Развијати горљиву жељу за проповедањем

Апостол Павле се сигурно није стидео да другима преноси своју веру. У Римљанима 1:15 он за себе каже да горљиво жели да објављује библијску поруку. Како је настала та горљива жеља? Он у 16. стиху каже: „[Ја] се не стидим добре вести; она је, у ствари, Божја сила за спасење свакоме ко верује.“ А како је с тобом? Да ли си сам за себе испитао истину? (Римљанима 12:2). Да ли си лично уверен да је библијска порука „Божја сила за спасење“?

Присуствовање хришћанским састанцима с родитељима није довољно. „Лако је ићи на састанке“, каже Дебора, „јер ти родитељи кажу да идеш. Али кад су ми људи поставили питања о Библији, нисам знала како да се изразим.“ Једна девојка по имену Ми Јонг признаје нешто слично: „Морамо себи доказати да је то истина.“

Шта те може мотивисати да своје знање о Библији делиш с другима? Лично проучавање. Младић по имену Шон каже: „Кад почнеш лично да проучаваш Библију, онда почињеш и да усвајаш истину. Проучаваш за себе.“ Истина, не воле сви да уче. „Не волим да читам“, признаје Шејвон. „Зато ми је у почетку било тешко да читам Кулу стражару и Пробудите се! или да свакодневно читам Библију. Али полако сам почела то да радим.“

Шта проистиче из таквог марљивог проучавања? Апостол Павле каже: „Вера долази од онога што се чује“ (Римљанима 10:17). Док ти вера и убеђење расту, и твој став ће се сигурно мењати. Једна млада Бразилка по имену Елизанхела је закључила: „Бити хришћанин јесте част, а не нешто чега се треба стидети.“ Заиста, док ти вера расте, бићеш снажно подстакнут да разговараш с другима — укључујући ту и своје школске другове. Павле је рекао: ’Верујемо и зато говоримо‘ (2. Коринћанима 4:13). Поред тога, како можеш бити „чист од крви“ других уколико младима које виђаш сваки дан ускраћујеш спасоносно спознање? (Дела апостолска 20:26, 27).

Међутим, неки млади хришћани осећају да нису способни да другима говоре о Библији. „Уколико не знаш шта да кажеш“, каже Јошуа, „проповедање и није баш забавно.“ И опет да поновимо, дубље разумевање Библије помоћи ће ти да добро управљаш њоме (2. Тимотеју 2:15). У скупштинама Јеховиних сведока млади могу прићи скупштинским старешинама и затражити помоћ у развијању вештина поучавања. Матијас, један младић из Немачке каже: „Кад сам с људима почео стварно да разговарам — а не само да им нудим библијску литературу — почео сам да уживам у проповедању.“

На крају, можеш се молити Јехови да ти помогне да са смелошћу говориш (Дела апостолска 4:29). Апостол Павле је доживео Божју помоћ у томе. У 1. Солуњанима  2:2, он каже: „Уз помоћ нашег Бога скупили [смо] храбрости да вам говоримо Божју добру вест с великом борбом.“ Према једном рефералном делу, ова изјава може да се преведе и „Бог је узео страх из наших срца“. Зашто онда не молиш Бога да узме страх и из твог срца?

Кажи им ко си

У складу с том молитвом, можеш предузети један веома храбар корак. Шик из Британије саветује: „Кажи својим школским друговима да си хришћанин.“ Нећеш ваљда да будеш неки ’тајни ученик‘. Ребека признаје да се једном током проповедања плашила да не налети на неког кога познаје. Али она каже да је открила да „ако им кажеш да си хришћанин и да идеш од врата до врата, понекад ће те питати: ’Да ли ћеш онда једном доћи и на моја врата?‘“

Али зашто да чекаш случајни сусрет? Тражи могућност да причаш о својој вери у школи. Сети се питања која је поставио апостол Павле: „Како ће поверовати у онога за кога нису чули? А како ће чути ако нико не проповеда?“ (Римљанима 10:14). Ти си у најбољем положају да помогнеш својим школским друговима да то чују. Млада Ирајда примећује: „Школа је подручје за проповедање до ког само ми можемо доћи.“ Многи млади то користе и неформално проповедају.

Међутим, ту су каткад и школски задаци који ти пружају могућност да изнесеш библијске истине. Млада Британка по имену Џејми прича: „На часу природе смо разговарали о еволуцији и ја сам изнела своја веровања. Један од дечака ми се смејао и рекао да су Јеховини сведоци заостали и да не заслужују да иду у школу. Међутим, остали ђаци су одмах скочили у моју одбрану.“ Очигледно се исплатило то што је позната као примерна хришћанка. Џејми додаје: „На крају сам једној ученици уручила примерак књиге Постоји ли Створитељ којем је стало до тебе?“ b

Једна 14-годишња девојчица из Румуније, по имену Роксана износи слично искуство: „Моја наставница је рекла да ћемо на једном часу говорити о алкохолу, дувану и дроги. Зато сам донела издање Пробудите се! од 22. марта 2000, на тему ’Како можете престати с пушењем‘. Једна ученица је видела часопис, узела га и није хтела да ми га врати. Кад га је прочитала, рекла ми је да је решила да престане с пушењем.“

Можда нећеш увек наићи на овако повољан одазив. Али, Проповедник 11:6 нас подстиче: „Изјутра сеј семе своје, и у вече не дај да ти руке почивају; јер ти не знаш шта ће успети.“ Ако ништа друго, кад причаш о својим веровањима у школи, постављаш темељ за много пријатнији разговор уколико икада у служби од куће до куће наиђеш на неког школског друга. Млада Џесика из Британије каже: „Сведочити онима из школе у ствари је лакше јер се већ познајете.“ Можда ћеш се изненадити кад видиш колико су неки твоји школски другови радознали у погледу твојих веровања.

Истина, неће те сви примити на љубазан начин. Али Исус је дао следећи практичан савет: „Где вас нико не прими или не послуша ваше речи, излазећи из те куће... отресите прашину са својих ногу“ (Матеј 10:14). Другим речима, не мораш такву реакцију да примиш к срцу. Једноставно мирно отиђи и потражи неког ко је спремнији да слуша. Пре или касније наћи ћеш искрене особе гладне истине које су спремне да слушају. Зар не би било дивно кад би нека од њих била и твој школски друг? Ако је тако, биће ти драго што си савладао страх и о својој вери говорио школским друговима.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 12. страни]

„Кад почнеш лично да проучаваш Библију, онда почињеш и да усвајаш истину“ (Шон).

[Слика на 10. страни]

Немој да се плашиш да кажеш да си хришћанин

[Слика на 10. страни]

Школски задаци ти често пружају могућност да изнесеш библијске истине