Призори ужаса, трачци наде

„ЗГРАДЕ СУ СЕ ЉУЉАЛЕ, А ПЛАМЕНИ СУ СУКЉАЛИ СВУГДЕ ОКО МЕНЕ. ДОК САМ ТРЧАО, ЉУДИ СУ ПОСВУДА ПЛАКАЛИ, МОЛИЛИ СЕ И ЗВАЛИ У ПОМОЋ. МИСЛИО САМ ДА ЈЕ ДОШАО КРАЈ СВЕТА“ (Џ. Р., ПРЕЖИВЕЛИ ИЗ ЗЕМЉОТРЕСА).

СВАКЕ године милиони потреса уздрмају кору наше немирне планете. Наравно, већину не осетимо. a Ипак, годишње се у просеку догоди скоро 140 земљотреса који су довољно снажни да би се назвали „јаки“, „разорни“ или „катастрофални“. Земљотреси су током историје узроковали милионе смртних случајева и непроцењиву штету.

Поред тога, земљотреси узимају велики емоционални данак од преживелих. На пример, након два земљотреса који су почетком 2001. погодили Салвадор, координатор комитета за саветовање о менталном здрављу који је при министарству здравља те земље, рекао је: „Људи улазе у фазу психичких проблема које карактеришу туга, очај и бес.“ Не чуди што су здравствени радници из Салвадора известили да има 73 посто више пацијената који пате од депресије и узнемирености. У ствари, истраживања су указала да је међу потребама људи који су се налазили у камповима за пружање помоћи, брига за ментално здравље била на другом месту, испред које је била само потреба за водом.

Али прича о земљотресима укључује више од смрти, разарања и очаја. У много случајева, те катастрофе су покренуле људе да испоље изузетну спремност и пожртвованост. Заиста, неки су неуморно радили како би поправили оштећене куће и обновили скрхане животе. Такви трачци наде су засјали чак и кроз најгрозније призоре ужаса, као што ћемо и видети.

[Фуснота]

 [Слике на странама 2, 3]

Стране 2 и 3: у Атини у Грчкој, потресена млада жена схвата да је њена мајка заробљена у срушеној згради. У међувремену, један отац је пресрећан јер је спасена његова петогодишња ћерка

[Извор]

AP Photos/Dimitri Messinis