Језик дивљине — тајне споразумевања међу животињама

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

НЕМА сумње да је способност споразумевања један од најдрагоценијих дарова који је дат човечанству. Помоћу ње ми једни другима преносимо важне информације, било вербално било говором тела, као што су гестови. У ствари, слобода говора је питање о коме се расправља широм планете. Неки су због тога дошли до закључка да је комуникација нешто што је својствено само људима.

Ипак, истраживања показују да животиње размењују информације на начине који често збуњују људе. Да, оне „говоре“, али не речима, већ визуелним знацима као што је махање репом, мицање ушима или млатарање крилима. Други облици комуникације подразумевају коришћење гласа, као што су лавеж, рика, режање или песма код птица. Људи разумеју неке од тих „језика“, док друге пак морају доста да истражују да би их разумели.

Грабљивци!

Средина је јула. У пространом Националном парку Серенгети у Танзанији на хиљаде шареномрких гнуова креће се у потрази за бујнијим пашњацима ка северу, према Резервату дивљих животиња Масаи Мара у Кенији. Равницама одјекује топот копита током ове годишње сеобе. Међутим, дуж пута вреба опасност. Пут су запосели грабљивци као што су лавови, гепарди, хијене и леопарди. Гнуови ће бити у опасности и кад буду прелазили реку Мара која врви од крокодила. Како се гнуови бране од грабљиваца?

Да би збунили непријатеља, гнуови ће брзо претрчати кратку раздаљину и онда се окренути ка непријатељу, а за све то време ће главу забацивати тамо-амо. Гротескно ће поскакивати, изводећи некакву смешну представу. Чак ће и најокорелији грабљивац стати у чуду када види овај необични плес. Ако грабљивац настави да се приближава, гнуови ће поновити своје извођење. То може толико да збуни нападача, да се после овакве представе окани лова. Овај незграпни плес је шареномрке гнуове довео на глас да су кловнови равница.

 Мањи рођаци шареномрких гнуова, импале, познате су по својим огромним скоковима. За многе ови високи скокови могу представљати симбол грациозности и брзине. Међутим, када су у невољи, ове антилопе користе своје скакачке технике да би грабљивцу отежале да их зграби за ноге. Скокови, који могу бити и до 9 метара у дужину, дају нападачу јасну поруку: „Јури ме ако мислиш да можеш да ме стигнеш.“ Мало грабљиваца је спремно на то само да би ухватило јогунасту импалу!

Када дође време за оброк

Многе животиње грабљивице у дивљини морају да развију своје ловачке вештине како би постале добри ловци. Младунци морају добро да пазе док их родитељи поучавају. У једном резервату за животиње у Африци, посматрали су једну женку гепарда по имену Саба док је своје младунце поучавала важним лекцијама за опстанак. Након што се више од сат времена прикрадала једној Томсоновој газели која је пасла, направила је велики скок и беспомоћну антилопу ухватила за врат — али је није убила. Неколико тренутака касније, Саба је ошамућену животињу спустила пред своје младунце, који су били изненађујуће невољни да се баце на плен. Ти млади гепарди су разумели зашто им је мајка донела живу животињу. Она је желела да науче како да убију газелу. Сваки пут када би газела покушала да се подигне и побегне узбуђени младунци би је оборили. Исцрпљена, газела је одустала од борбе за живот. Гледајући их из даљине, Саба је била задовољна њиховим поступцима.

Неке животиње су се специјализовале да током потраге за храном праве што већу буку. Група пегавих хијена ће роктати, фрктати и церекати се док јури плен. Када животиња буде убијена, друге хијене ће злогласним „смехом“ бити позване на гозбу. Међутим, хијене не долазе до хране увек путем лова. Оне се у дивљини убрајају међу најгоре крадљивце хране — јер користе сваки могући начин да узнемире друге грабљивце да би дошле до њиховог улова. Веровали или не, познате су по томе што чак и лавове могу да уплаше и отерају од њиховог оброка! Како им то полази за руком? Пошто су бучне, оне ће помахнитати, покушавајући да узнемире лавове који једу. Ако се лавови не буду обазирали на буку, хијене ће се још више раздражити и постати дрскије. Када им је мир  нарушен, лавови ће обично оставити лешину и отићи.

Код пчела је потрага за храном компликован ритуал. Сложене научне студије су откриле да пчела путем плеса преноси другим пчелама у кошници информације о месту, врсти и чак квалитету пронађене хране. Пчела на свом телу носи узорке хране, као што су нектар или полен, до других пчела у кошници. Она је плесом у стању не само да упути друге пчеле до места на ком се налази храна, већ и да им стави до знања колику раздаљину треба прелетети. Пазите се! Та пчела која облеће око вас можда скупља неке важне информације које ће однети кући. Ваш парфем их може навести да погрешно схвате да је то њихов следећи оброк!

Бити у контакту

Мало је звукова који су тако спектакуларни као лавља рика у тихој ноћи. Нуди се неколико објашњења за овакву комуникацију међу лавовима. Моћна рика мужјака јесте упозорење свима да се он налази на тој територији и да улазе на сопствену одговорност. Међутим, пошто је друштвена животиња, лав ће рикати и да би био у контакту с другим члановима чопора. То је обично блажа, не тако продорна рика. Током једне ноћи један лав се чуо како риче сваких 15 минута све док се један његов рођак није одазвао из даљине. Наставили су да „разговарају“ следећих 15 минута, док се коначно нису срели. Рика је онда утихнула.

Такви контакти не само што унапређују  добре односе већ и пружају заштиту у невољи. Квочка ће се оглашавати с неколико звукова који њеним пилићима преносе различите поруке. Међутим, најизразитији је дуг, дубок звук који личи на предење, којим се оглашава увече, и њиме говори да је дошла кући да преноћи. Раштркани пилићи се на мајчин позив скупљају под њена крила и спавају (Матеј 23:37).

Проналажење партнера

Да ли вам се икада десило да вас усред неког посла прекине птичја песма? Зар нисте фасцинирани њиховом способношћу да осећајно певају? Ипак, да ли сте знали да им није ни на крај памети да вас забављају? Њихове песме су начин на који преносе важне поруке. Иако певање понекад служи да се одреди територија, оно се углавном користи и да би се привукли потенцијални партнери. Према књизи The New Book of Knowledge, када се мужјак и женка пронађу, „певање се смањује за 90 посто“.

Међутим, да би се освојио партнер понекад није довољна само добра песма. Женке неких птица захтевају да се „цена за невесту“ плати пре него што их мужјак освоји. Тако ће мужјак ткалца морати да демонстрира своје вештине у прављењу гнезда пре него што предузме даљње кораке. Мужјаци других врста ће доказати да су способни да издржавају породицу тако што ће буквално хранити женку.

Сложени начини на које животиње комуницирају не служе само удовољавању њихових физичких потреба већ и смањују број сукоба и доприносе миру у дивљини. Иако се споразумевање међу животињама више истражује, тек треба да дође време када ћемо боље разумети овај „језик дивљине“. Иако га не разумемо у потпуности, он слави свог творца, Јехову Бога.

[Оквир⁄Слике на странама 18, 19]

„Звук тишине“ код слонова

Топло је послеподне у пространом Националном парку Амбосели у Кенији и чини се да крдо слонова не узнемирава никакав упад у њихово станиште. Ипак, ваздух је пун „слоновског разговора“ који варира од нискофреквентног крчања до високофреквентног трубљења, рикања, гласног дубоког рикања, штектања и фрктања. Неки од тих звукова имају фреквенцију која је испод нивоа који људско уво може чути, а ипак су толико снажни да их може чути било који слон који је удаљен неколико километара.

Стручњаци за понашање животиња и даље су збуњени сложеношћу начина на који слонови преносе важне поруке. Џојс Пол је провела више од 20 година проучавајући концепте комуникације међу афричким слоновима. Дошла је до закључка да ова велика створења, позната по својим веома цењеним кљовама, испољавају осећања као мало које друге животиње. Полова каже да „кад гледате изванредно понашање слонова током церемоније поздрављања с члановима породице или групе с којима имају блиске везе, [или приликом] рођења новог члана породице... једноставно морате помислити да имају врло јаке емоције које би се најбоље могле описати изразима као што су радост, срећа, љубав, осећања пријатељства, весеље, ужитак, задовољство, саосећање, олакшање и поштовање“.

Када се после дугог периода раздвојености поново састану, њихово поздрављање се претвара у гунгулу, док заједно трче подигнутих глава и машу ушима. Понекад ће слон чак ставити своју сурлу у уста другог слона. Изгледа да ово поздрављање слоновима даје дубок осећај радости и као да говоре: „Хеј! Просто је фантастично што сам поново с тобом!“ Такве везе обнављају систем подршке који је виталан за њихово преживљавање.

Изгледа да слонови имају и смисао за хумор. Полова описује да је гледала како слонови развлаче углове својих усана у оно што је назвала осмехом и како машу главама на начин који је наговештавао ужитак. Једном је започела игру којој су се ове животиње придружиле и 15 минута се понашале потпуно будаласто. Две године касније, изгледало је да јој се неки учесници поново „смеју“, можда се присећајући да је она била укључена у ту игру. Слонови не само што играњем забављају једни друге већ и имитирају звукове. Приликом једног истраживачког пројекта, Полова је чула звук који се разликовао од звукова којима се слонови иначе оглашавају. Анализом се испоставило да су слонови имитирали звук камиона који су пролазили у близини. И то су очигледно радили из забаве! Чини се као да слонови траже било какав изговор за измотавање.

Много је било речи о начину на који слонови изгледа жале када неког члана породице задеси несрећа. Полова је једном посматрала женку која је три дана чувала своју мртворођену бебу и описала је на следећи начин: њени „изрази лица“ су били „слични изразима лица особе погођене тугом, депресивне особе: глава јој је била погнута, уши су јој висиле, а углови усана су били окренути надоле“.

Они који због слоноваче убијају слонове не осврћу се на ’психичку трауму‘ сирочића који су можда били очевици убиства својих мајки. Те бебе првих неколико дана проводе у сиротишту за животиње покушавајући да превазиђу своју „тугу“. Један чувар је известио да је ујутру чуо сирочиће како „вриште“. Последице се могу видети и неколико година после смрти. Полова наводи да слонови могу закључити да је човек крив за њихову патњу. Ми се радујемо времену када ће човек и звер заувек живети у миру (Исаија 11:6-9).

[Слика на странама 16, 17]

Удварање једне врсте блуне

[Слика на 17. страни]

Шареномрки гну изводи чудан плес да би збунио противника

[Слика на 17. страни]

Злогласни „смех“ хијене

[Извор]

© Joe McDonald

[Слика на 18. страни]

Пчелињи плес