Материнство — трка с препонама

Материнство је компликован и величанствен подухват. Мајке уживају у драгоценим тренуцима које не би мењале низашта на свету. Међутим, понекад се налазе на ивици нервног слома. Хелен, која је мајка, упоређује свој живот с трком с препонама. Изгледа да с временом тих препона има све више и да су све веће.

Мајке жртвују своје слободно време и доста од друштвеног живота да би биле сигурне да су им деца добро збринута. „Увек сам у приправности“, каже Естер, мајка петоро деце. „Заменила сам релаксирајуће купање у кади брзим туширањем, а романтичне вечере храном из микроталасне пећнице. Има толико путовања на која нисам отишла, толико места која нисам видела и толико ствари које нисам урадила. Али, веш је опран и сложен!“

Наравно, већина мајки ће причати и о јединственим тренуцима радости које доживљавају док одгајају своју децу. Естер каже: „Повремени осмех који добијете, слатке речи: ’Хвала, мамице‘ и загрљаји пуни топлине  — то је гориво које вам даје снагу да идете даље.“ a

Запослене мајке

Једна велика препона која отежава материнство огледа се у томе што су, поред традиционалних одговорности које имају у породици, многе жене запослене како би финансијски потпомогле своју породицу. Многе од њих су запослене не зато што то желе већ зато што морају. Оне знају да ће њихова породица, а посебно деца, остати без многих ствари ако остану код куће. Њихове плате — често мање од плате мушкараца са истим запослењем — веома су важне.

Примера ради, у Сао Паулу у Бразилу, 42 посто радне снаге сачињавају жене. Једне тамошње новине су незапослене мајке које одгајају децу назвале „угроженом врстом“. У забаченим крајевима Африке уобичајено је видети мајку са свежњем дрва на глави и дететом на леђима.

Захтевно радно место

Додатна препона може бити дугачко радно време које тржиште рада захтева од мајки. И то није једини захтев. Када се Марија која живи у Грчкој запослила, њен послодавац је од ње тражио да потпише један документ којим се обавезује да три године неће затруднети. Уколико затрудни, мораће да плати надокнаду. Марија је потписала овај документ. Међутим, затруднела је око годину и по дана после тога. Њен послодавац је затим тај документ показао Марији која је изашла на суд жалећи се на политику ове компаније и сада чека исход.

У мање екстремним случајевима, послодавци могу да врше притисак на мајке да се после порођаја што пре врате на посао. И кад се врате обично не добијају скраћено радно време. Не узима се у обзир чињеница да оне сада имају обавеза према веома малом детету. Оне не могу дуго да одсуствују с посла а да немају новчаних потешкоћа. Мајке можда морају да изађу на крај и с лошим установама за бригу о деци и с неадекватном финансијском помоћи од државе.

С друге стране, неке мајке не раде из финансијских разлога, већ ради сатисфакције. И после првог и после другог порођаја, Сандра је решила да се врати на посао. Кад се одједном нашла сама код куће с бебом, присећа се она: „Понекад бих стајала и зурила кроз прозор питајући се шта остали свет ради“. Неке мајке гледају да у запослењу пронађу излаз из стресова које носи породични живот. Британски Daily Telegraph извештава: „Неки родитељи траже да раде прековремено јер је на радном месту релативно мирно. А то онда ствара зачарани круг јер се тако скраћује време које се проводи с децом која су све више апатична, агресивна и девијантна.“

Балансирање између обавеза

Није лако направити равнотежу између посла и куће. Попут многих мајки, једна мајка из Холандије каже: „Уморна сам, уморна, уморна. Чак устајем уморна. Кад се с посла вратим кући, сва сам сломљена. Деца већ кажу: ’Мама је увек уморна‘, и због тога се осећам кривом. Не желим да одсуствујем с посла, већ желим да будем друштвена  особа која све постиже. Али нисам савршени пример који бих желела да будем.“

Она је једна од милиона запослених мајки које су прихватиле идеју да ’квалитетно време‘ проведено с децом може у извесној мери надоместити њена честа одсуствовања, само да би на крају откриле да то и није баш тако сјајна идеја. Многе мајке данас кажу да су због балансирања између стресова на послу и одговорности у кући преморене, напете и недовољно плаћене.

Када су жене многе сате одвојене од своје деце, она не добијају оно што им је најпотребније — време и пажњу своје мајке. Фернанда А. Лима, дечји психолог из Бразила, каже да нико не може испунити улогу мајке као она сама. „Прве две године у животу детета су најкритичније“, каже она. „Дете је још премало да би схватило зашто мајка није ту.“ Нека друга особа може да умањи дететову потребу за мајком, али не може да преузме њено место. „Беба осећа да од мајке не добија негу пуну љубави“, каже Лима.

Кети је мајка која ради пуно радно време и има малу ћеркицу. Она каже: ’Имам страшан осећај кривице, као да је напуштам [кад је оставља у обданишту]. Тешко је кад помислите да пропуштате прилику да посматрате како ваше дете расте и развија се, и веома је чудно кад помислите да је више везано за обданиште него за вас.‘ Једна стјуардеса из Мексика каже: „После неког времена дете вас не препознаје, оно вас не поштује из простог разлога јер га не одгајате. Деца знају да сте ви њихова мајка, али одједном желе да буду са женом која их чува.“

С друге стране, мајке које остају код куће да би чувале своју децу кажу да морају да подносе омаловажавање и потцењивање од стране друштва у коме се велича плаћени посао. У неким земљама се на звање домаћице више не гледа с поштовањем, тако да су жене под притиском да стварају своју каријеру, чак и кад додатна новчана средства нису неопходна.

Остављене да се боре саме

Још једна препона у материнству огледа се у следећој чињеници: уморна мајка стиже кући после пуног радног времена не да би се одморила већ да би наставила са својим редовним кућним пословима. Без обзира да ли су запослене или не, и даље се сматра да су мајке првенствено одговорне за одржавање куће и бригу о деци.

Док све више мајки ради прековремено, очеви не надокнађују увек то време. Лондонски The Sunday Times је написао: „Британија је земља одсутних очева, како наводи једно ново истраживање које показује да мушкарци дневно проведу само 15 минута са својом децом... Многи мушкарци не уживају да буду са својом породицом... За разлику од њих, запослена мајка у Британији дневно проведе 90 минута са својом децом.“

 Неки мужеви се жале да им супруге тешко поверавају да нешто ураде будући да инсистирају на томе да се све уради баш онако како оне то раде. „У противном, ништа не ваља“, кажу мужеви. Да би имала користи од сарадње са својим мужем, уморна домаћица би могла да направи неке уступке што се тиче начина на који се обављају неки кућни послови. С друге стране, супрузи не треба да се изговарају на основу овог аргумента и да седе скрштених руку.

 Додатне препоне

Дубоко укорењене традиције такође могу створити неке додатне препоне. У Јапану се од мајки очекује да подижу децу тако да буду слична осталој деци из њихове генерације. Уколико друга деца иду на часове клавира или сликања, мајка може бити под притиском да то исто морају чинити и њена деца. Школе врше притисак на родитеље да се њихова деца укључе у исте ваншколске активности као и друга деца. Кад се неко разликује, то може довести до шиканирања од друге деце, наставника, родитеља остале деце и рођака. Тако је и у другим земљама.

Рекламе и потрошачки менталитет нагоне децу да буду захтевна. У развијеном свету, мајке би могле мислити како деци треба да пруже неке ствари само зато што виде да и друге мајке то омогућују својој деци. Уколико то не могу, можда мисле да нису добре мајке.

Ово разматрање савременог материнства не треба да замрачи подвиг милиона вредних, самопожртвованих мајки које дају све од себе како би испуниле један од најплеменитијих задатака — подизање будућих генерација човечанства. То је стварно предност. Библија каже: „Деца су благослов и дар од ГОСПОДА“ (Псалам 127:3, Contemporary English Version). Миријам која има двоје деце представља такве мајке кад каже: „Упркос свим изазовима, материнство доноси неупоредиве радости. Оно нас мајке испуњава осећајем задовољства кад видимо како се наша деца одазивају на поуку и дисциплину и постају одговорни чланови друштва.“

Шта мајкама може помоћи да им материнство причињава већу радост? Следећи чланак ће изнети неке практичне предлоге.

[Фуснота]

[Оквир на 6. страни]

„Дан мајки“

Страшно сиромаштво, необразованост, неодговорни брачни партнери, често злостављање и сида епидемијских размера погађају мајке у јужној Африци. Недавно су на један Дан мајки јужноафричке новине The Citizen известиле: „На хиљаде жена ће током Дана мајки бити злостављано од својих партнера, а неке ће тог дана изгубити и живот.“ Због таквих проблема сваке године на хиљаде мајки из Јужне Африке напуштају своје бебе. Недавно је у периоду од две године број напуштених беба порастао за 25 посто. Још озбиљнији је пораст броја жена које изврше самоубиство. Недавно се једна жена из области погођене сиромаштвом бацила под воз држећи у наручју своје троје деце. Сви су настрадали. Да би саставиле крај с крајем, неке мајке се упуштају у проституцију и препродају дроге, или подстичу своје ћерке на тако нешто.

Из Хонгконга стиже извештај да „неке младе мајке после порођаја убијају своје бебе или их бацају у контејнер за смеће, пошто не могу да се носе с притисцима“. Новине South China Morning Post споменуле су да су у Хонгконгу неке млађе удате жене „сада под тако великим притиском да њихово ментално здравље може бити нарушено до те мере да на крају изврше самоубиство“.

[Оквир на 7. страни]

Материнство у разним земљама

Тако мало времена

❖ Једно истраживање у Хонгконгу открило је да 60 посто запослених мајки не посвећује својој деци онолико времена колико оне сматрају да је довољно. Током радних дана, двадесет посто деце узраста до три године, чији родитељи раде, живи ван куће, обично с бабом и дедом.

❖ Жене у Мексику утроше око 13 година свог живота на бригу око барем једног детета млађег од пет година.

Мајке и посао

❖ У Ирској 60 посто жена остаје код куће и брине о деци. У Грчкој, Италији и Шпанији око 40 посто.

Помоћ у кући

❖ У Јапану 80 посто домаћица рекло је да би волеле да им неки члан породице помогне у кућним пословима, нарочито кад су болесне.

❖ У Холандији мушкарци проведу 2 сата дневно с децом и око 0,7 сати обављају кућне послове. Жене проведу око 3 сата с децом и 1,7 сати обављају послове по кући.

Мајке под стресом

❖ У Немачкој преко 70 посто мајки осећа да је под стресом. Око 51 посто се жали на болове у кичми и интервертебралним дисковима. Више од трећине се осећа преморено и утучено. Око 30 посто пати од главобоље и мигрене.

Злостављане мајке

❖ Око 4 посто испитаница у Хонгконгу рекло је да су током трудноће биле претучене.

❖ Истраживање које је у Немачкој спровео часопис Focus показује да је скоро сваку шесту мајку барем једанпут физички напало њено дете.

[Слике на 7. страни]

Бити мајка може бити веома стресно, пошто многе жене морају да балансирају између посла и породичног живота