Поглед у свет

Одуговлачење и здравље

„Одуговлачење вам може донети болест“, каже једна студија о којој је било говора у новинама Vancouver Sun. На недавној конференцији Удружења психолога Америке одржаној у Торонту (Канада), изнесена је једна студија о 200 канадских студената на универзитету, којом се „установило да они који одуговлаче стављају себе под толико велики притисак да у односу на друге више пате од болести повезаних са стресом... Како се приближава датум неког испита, тако се ниво стреса код оних који одуговлаче повећава. Њихов лежеран став је био замењен чешћим главобољама, боловима у леђима, прехладама, несаницом и алергијама. Имали су више респираторних проблема, инфекција и мигрена“.

 Риба-планинар!

Часопис Natural History извештава да је један тим бразилских ихтиолога, научника који проучавају рибе, посматрао једну врсту јужноамеричког гргеча који рутински изводи наизглед немогућ подухват; наиме пење се уз мокру, клизаву литицу висине једне четвороспратнице која се налази испод водопада. „Истраживачи су у брзацима у Еспириту Сантуу, у источном Бразилу, посматрали колико је ова четири центиметра дуга риба способна да се попне уз водопад.“ Помоћу два пара великих пераја гргечи се припију за подножје литице низ коју се спушта водопад и „снажним покретима бокова“ полако се пењу уз 15 метара високу литицу. „Научници мисле да овакво понашање доприноси очувању популације у неприступачним брдским пределима“, каже овај извештај. Међутим, гргечи нису једина врста рибе која се пење уз литице; ту су још и тропски гламочи и азијски чикови.

Парадајз отпоран на со

„Истраживачи су путем генетског инжењеринга произвели први парадајз на свету који може да расте у сланој води — што је напредак који би могао да допринесе решењу једног од највећих проблема у пољопривреди“, каже washingtonpost.com. Парадајз који је отпоран на со произведен је помоћу гена биљке која је у сродству с купусом. Уметнути ген оспособљава парадајз „да со премести у удубљења за складиштење, што биљци омогућава да успева на земљишту које би иначе било неприкладно за већину пољопривредних култура“. Према овом извештају, „парадајз добијен генетским инжењерингом може да расте на земљишту које се наводњава водом која је око 50 пута сланија од нормалне“. Постоји нада да ће такве биљке отпорне на со моћи да расту на земљишту које падавине не натапају редовно. Извештај додаје да се „модификовани парадајз (или неке друге културе које су на сличан начин произведене да буду отпорне на со) можда може употребити да се обнови оштећено земљиште и то тако што ће апсорбовати со из њега“.

Деца самоубице

Број позива на SOS телефон за децу Британског добротворног друштва, које упућују деца што желе да изврше самоубиство, у 1990/91. години је износио 346, а 1998/99. било је дупло више позива, то јест 701, извештава лондонски The Guardian. „Екстремни очај“ био је „изазван задиркивањем од стране вршњака, сексуалним и физичким злостављањем, смрћу неке драге особе и стресом који изазивају испити у школи.“ Према том добротворном друштву, „устаљено гледиште да су покушаји самоубиства само начин да се скрене пажња јесте опасно. Нема истине у миту да они који говоре о самоубиству неће и извршити самоубиство. Многа деца са самоубилачким склоностима која су назвала SOS телефон рекла су да се њихова узнемиреност повећала због очигледног недостатка бриге од стране родитеља или старатеља“. После првог покушаја самоубиства, „породицама толико лакне што је њихово дете преживело... да сматрају да је проблем решен. Онда се то, на несрећу, понови“, обично у року од неколико месеци од првог покушаја. Иако број девојчица које покушају да изврше самоубиство премашује број дечака у односу 4 према 1, код дечака постоји далеко већа вероватноћа да ће се убити. Већина деце са самоубилачким склоностима која су назвала SOS телефон имала су између 13 и 18 година, а најмлађе је имало само 6 година.

Мамац за комарце

Једна фирма из Сингапура производи направу која убија комарце без инсектицида. То је једна 38 центиметара висока црна пластична кутија која „попут људског тела емитује топлоту и угљен-диоксид“, извештава лондонски The Economist. Пошто комарци своје жртве проналазе тако што их привлачи топлота тела и угљен-диоксид из даха, направа успева да „завара комарце да мисле како ће добити оброк“. Кутија се загрева помоћу струје, а угљен-диоксид се ослобађа из мале патроне. Блештава светла маме инсекта у један отвор на кутији. Вентилатор га потом одува надоле у једну посуду с водом где се дави. Направа за једну ноћ може да ухвати 1 200 комараца и може се прилагодити да лови ноћног комарца из рода Anopheles који преноси маларију или дневног комарца из рода Aedes који је носилац жуте грознице и денге. Још једна предност је што безопасни инсекти као што су лептири не бивају уништени.

Мушкарцима се препоручује да једу рибу

Истраживачи са Института Каролинска у Стокхолму кажу да мушкарци који доста једу масну рибу, као што је лосос, харинга и скуша, имају два до три пута мање шансе да добију рак простате у односу на мушкарце који ретко једу рибу. Тридесетогодишња студија 6 272 мушкарца узела је у обзир и факторе ризика као што је пушење. Истраживачи су дошли до закључка да „такозване омега-3 масне киселине [којих нарочито има у масној риби] очигледно спречавају раст рака простате“. Извештај каже да исте масне киселине „смањују и ризик од срчаног удара“. Стога, стручњаци саветују мушкарцима да рибу једу „једном или двапут недељно“.

Мекиње од пиринча спасавају дрвеће

Перуанске новине El Comercio извештавају да мекиње од пиринча, које у цигланама на северу Перуа служе као резервно гориво, помажу да се много угрожених стабала рогача не посеку као дрва за ложење. Употреба пиринчаних мекиња, што је пољопривредни отпад који користи 21 произвођач цигала, такође помаже да се смањи емисија угљен-диоксида. Осим тога, малтерисањем зидова смесом која се састоји од песка, глине и меласе — чиме се побољшава изолација и тако смањује губитак топлоте — ефикасност пећи се увећава за 15 посто. Експериментише се и с тим да се пепео од пиринчаних мекиња помеша са смесом од које се праве цигле, с надом да ће коначни производ тако бити чвршћи. El Comercio каже да се „овом употребом мекиња од пиринча такође смањује загађење и има мање проблема са одлагањем отпада“.

Ментално здравље и деца

Новине The Gazette из Монтреала у Канади кажу да „статистике показују да ће се код сваког петог детета до 11. године развити проблеми с менталним здрављем“. „Добро ментално здравље подразумева равнотежу између друштвеног, психичког, духовног и емоционалног аспекта живота особе.“ Према речима Сенди Бреј, координаторке за образовање друштва из Канадског удружења за ментално здравље, о свом менталном здрављу треба да водимо рачуна колико и о физичком. Брејова каже: „Ако нам ментално здравље и даље буде задње на листи приоритета, бићемо подложнији депресији, бригама и претераном стресу.“ Родитељи се охрабрују да буду активнији како би очували ментално здравље своје деце, тако што ће одредити време које ће провести са својом децом и тако што ће заједно узимати оброке. Други предлози који свима помажу да очувају ментално здравље укључују да довољно спавате, да добро једете, одржавате кондицију, да издвајате време да радите оно у чему уживате, да проводите време с пријатељима, да се смејете, волонтирате, дајете и добијате комплименте, да стварно слушате друге и да не будете престроги према себи када правите грешке.

Висока цена прекомерног риболова

Лондонски The Times каже да је „једном студијом откривено да је човечанство довело морски свет до уништења у размерама које се никада раније нису могле ни замислити, и то тако што је прекомерним риболовом истребљено на хиљаде врста“. Према том истраживачком пројекту, „ефикасност људске расе у лову на велике морске животиње и љускаре пореметила је ланце исхране и толико је уништила екосистеме да су се мора заувек променила“. Када је капетан Џон Смит 1607. упловио у воде залива Чесапик, на источној обали Сједињених Држава, извештај напомиње да је топовско ђуле које је пало с палубе „јасно могло да се види на дубини од преко девет метара“. Истраживачи су заслуге за ову некада чисту воду приписали „великим гребенима острига које су успевале да свака три дана профилтрирају сву воду у заливу, контролишући тако ниво микроба и алги“. Тада је у том подручју било много „сивих китова, делфина, морских крава, видри, морских корњача, алигатора и џиновских јесетри“. Залив је сада дом само „неколицини врста“ које су ту некада живеле.