Пређи на садржај

Пређи на садржај

Проналажење блага у Бисерној луци

Проналажење блага у Бисерној луци

Проналажење блага у Бисерној луци

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

БРУМ је град на северозападу Аустралије који је опкољен морем песка и океаном. На југоистоку је Велика пешчана пустиња која се простире ка централном делу Аустралије. На западу је Индијски океан који се пружа све до обала Африке. Налети циклона су чести на овом северозападном углу аустралијског континента.

Некада су испод тропских таласа Брума постојала налазишта бисерних острига која су била толико богата да је Брум био познат као Бисерна лука. Гусари, робови и велики трговци бисерима представљају део шаролике прошлости Брума.

Откриће једног гусара

Иако је 1616. године Холанђанин Дирк Хартог истражио овај удаљени кутак света, западна обала Аустралије је све до 1688. остала релативно непозната. Те године је енглески писац, уметник и гусар Вилијам Дампије игром случаја доспео на ову обалу док је пловио гусарским бродом Кајгнет. По повратку кући, Дампије је објавио своје доживљаје. Оно што је написао и нацртао толико је заокупило машту његових земљака да му је Краљевска морнарица дала брод и овластила га да организује једно истраживачко путовање у Нову Холандију, како је Аустралија тада била позната.

Дампијеова експедиција бродом Рјубак сматрана је неуспехом. Није пронађено никакво ново копно, а путовање се завршило када се његов иструлели брод разбио и на крају потонуо. Дампије је преживео, и између осталих записа с његовог путовања забележио је проналазак једне бисерне шкољке.

Саграђено на крви и дугмадима

Прошло је 160 година пре него што је ико схватио вредност Дампијеовог открића. Године 1854. на подручју које је Дампије назвао залив Шарк почело је сакупљање бисера, али тај подухват је био само делимично успешан. У међувремену, у оближњим водама залива Никол пронађена је џиновска острига Pinctada maxima. Шкољка ове остриге величине тањира производила је најбољи седеф на свету — што је материјал за којим је владала велика потражња јер су се од њега правила дугмад.

До 1890-их из налазишта острига у Бруму у Енглеску се сваке године допремао седеф у вредности од око 140 000 енглеских фунти. Иако је у шкољкама пронађено много вредних бисера, овај накит је био само споредан приход. Највећи део богатства раних великих трговаца бисерима — богатства које је често плаћано крвљу — била је сама шкољка.

У почетку су трговци бисерима приморавали локалне Абориџине да роне како би тражили бисере, што је био задатак којим су Абориџини брзо овладали. Али роњење у потрази за бисерима је опасан посао и велики број ронилаца се удавио или су их појеле ајкуле. Поред тога, много ронилаца је умрло због ужасних услова за рад које су им наметале њихове газде. Да би се допунила абориџинска радна снага, рониоци су доведени из Малезије и с Јаве. Када су плића налазишта острига била исцрпљена, до дубљих налазишта се долазило помоћу ронилачке кациге која је била изум тог времена.

Пропаст ’Содома и Гоморе‘

Брумова флота која је трагала за бисерима израсла је у армаду с преко 400 бродова. Азијска, европска и абориџинска култура формирале су јединствену мешавину у којој је често владало безакоње. Друштвену климу тог времена добро је описао један сакупљач бисера: „Брум [је био] једна богата, грешна и толерантна заједница, у којој су се честа указивања свештеника на Содом и Гомору сматрала прикладним изразима хвале за напредак грађанства, уместо упозорењима о будућој Божјој казни.“

Међутим, са избијањем Првог светског рата, светско тржиште седефа је доживело крах и Брум је одједном пропао. Индустрија је доживела кратак опоравак између два светска рата, али после Другог светског рата Брум је доживео још један ударац. Измишљена је пластика па су пластична дугмад убрзо смањила потражњу за седефом.

Производња ’дијаманата из дубине‘

На крају Другог светског рата, једна делегација из Аустралије је посетила фарме у Агоу у Јапану на којима су се узгајали бисери. Тамо је Кокичи Микимото усавршио вештину узгајања бисера тако што би у остриге вештачким путем стављао песак. Књига Port of Pearls каже да је Микимото рекао Аустралијанцима да се „у њиховим топлим водама у великој аустралијској шкољки [остризи] могу узгајати и бољи бисери“. Његов предлог је примењен и до 1970-их аустралијске остриге су производиле неке од највећих и највреднијих вештачки гајених бисера на свету.

Док бисери у многим деловима света достижу величину од 11 милиметара у пречнику, бисери који се гаје у шкољкама из Јужног мора могу нарасти и до 18 милиметара. Само једна огрлица од ових великих бисера може вредети преко 500 000 долара. Није ни чудо што се ови округли драгуљи називају дијамантима из дубина!

[Слике на странама 14, 15]

Вилијам Дампије

Ронилац скупља бисерне шкољке у приобалним водама северно од Брума

Стручњак вади бисер из остриге

Један од првобитних бродова који су се користили за сакупљање бисера рестауриран до пловног стања

Бисери се појављују у различитим бојама (увећана фотографија)

[Извори]

Вилијам Дампије: By permission of the National Library of Australia - Rex Nan Kivell Collection, NK550; ронилац: © C. Bryce - Lochman Transparencies; огрлица и стручњак: Courtesy Department of Fisheries WA, J. Lochman; брод: Courtesy Department of Fisheries WA, C. Young; бисери у крупном плану: Courtesy Department of Fisheries WA, R. Rose