Поборник рата или заговорник мира

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШВЕДСКЕ

Нобелова награда се сваке године додељује особама или организацијама које су значајно допринеле добру човечанства на разним пољима. Када се започело са овом традицијом и како је она повезана с потрагом за светским миром?

ЊЕГОВО име је повезано с напретком човечанства, а с друге стране, он је згрнуо велико богатство продајући оружје. Ко је то био? Алфред Бернхард Нобел, шведски индустријалац и хемичар. Нобел је био хваљен због својих хуманитарних напора, али је био називан и ’трговцем смрћу‘. Зашто? Зато што је изумео динамит и што је током живота стекао богатство производњом и продајом смртоносних експлозива.

Међутим, после Нобелове смрти 1896, дошло се до запањујућег открића. Нобел је желео да се 9 милиона долара стави у банку и да се сваке године добијена камата додели појединцима који су направили пажње вредна достигнућа на пољу физике, хемије, медицине, књижевности и залагања за мир.

У почетку су многи били збуњени. Зашто би један произвођач експлозива био толико заинтересован да се награде добронамерна настојања, па чак и она којима се унапређује мир? Неки су претпостављали да је Нобела гризла савест због деструктивне природе његовог животног дела. Други су међутим веровали да је Нобел све време радио у корист мира. И заиста, изгледа да је сматрао да ће бити мање рата ако оружје постане смртоносније. „Можда ће моје фабрике окончати рат чак и пре ваших скупштина“, наводно је рекао једној списатељици, додајући: „Једнога дана када две војске буду у стању да за трен ока збришу једна другу, све цивилизоване нације ће вероватно устукнути пред ужасом и распустити своју војску.“

Да ли се Нобелово предвиђање показало истинитим? Шта се могло научити током века који је протекао од Нобелове смрти?

[Истакнути текст на 3. страни]

„Желео бих да пронађем материју или направим машину с тако застрашујућом способношћу за масовно уништење да би рат због ње био заувек онемогућен“ (АЛФРЕД БЕРНХАРД НОБЕЛ).

[Извори слика на 3. страни]

Страна 2: пројектил: U.S. Navy photo; рушевине зграде: UN PHOTO 158178/J. Isaac; страна 3: Нобел: © Nobelstiftelsen