Пређи на садржај

Пређи на садржај

Посета граду црног злата

Посета граду црног злата

Посета граду црног злата

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

МОЖДА никада нисте чули за град у Бразилу под називом Ору Прету, али његов број становника је у 18. веку био трипут већи од броја становника Њујорка, а његов приход је једно време пружао средства да се изгради од земљотреса разрушен Лисабон у Португалу. Организација уједињених нација за просвету, науку и културу ставила је 1980. Ору Прету на листу Светске културне и природне баштине, која тренутно обухвата 700 места која се истичу по културној или природној вредности. Зашто је Ору Прету добио тај статус? Погледајте историју овог јединственог града.

Златно пиће

Током прве половине 17. века, мноштво португалских истраживача, такозваних бандеирантеса, похрлили су у Бразил у потрази за новом земљом, индијанским робљем и златом. Једна експедиција се пробила у унутрашњост до планине Итаколоми. Тамо је Дуарте Лопиш пришао једном потоку да би утолио жеђ. Заграбио је нешто воде у своју дрвену посуду и попио. А онда је у чинији приметио црне каменчиће.

Лопиш је продао те каменчиће једном пријатељу који их је, мислећи да су драгоцени, послао гувернеру Рио де Жанеира. Кад је испитао те каменчиће, гувернер је открио да је то изузетно чисто злато прекривено танким, црним слојем феро-оксида. Али одакле је дошло то злато? Чим је Лопиш описао Итаколоми, започела је потрага. Године 1698, бандеиранте Антонио Дијас де Оливеира пронашао је планину одакле потиче то злато. Вратоломном брзином су копачи злата пожурили према једном привременом логору близу налазишта које је касније названо Вила Рика. Убрзо је Вила Рика имала 80 000 становника. С временом је постала престоница Минас Жераиса и добила име Ору Прету, што значи „црно злато“.

Црно злато постаје црвено

Између 1700. и 1820, копачи су ископали 1 200 тона злата — што је у то време представљало 80 посто укупне светске производње злата. Али куда је све то злато одлазило? Ископано злато је ливено у калупе у Кази дос Контосу, то јест Кући за ковање. После тога је петина злата, одређена порезом, завршавала у трезору краљевске породице у Португалу.

Колонисти су се противили плаћању тог пореза. Један од њих био је Фелипе дос Сантос, који је организовао побуну рудара, војних лица и чланова цркве против португалске круне. Али, Португалци су узвратили. Године 1720, дос Сантос је обешен, а његово мртво тело су вукли коњи кроз улице. Рудари су се вратили у рударска окна, а порез је и даље растао.

Међутим, био је то само привремени прекид побуне. Касније у том веку појавио се Жоаким да Силва Шавијер, познат под надимком Тирадентес, што значи „онај који вади зубе“ — што је указивало на једно од његових занимања. Он је био у једној групи песника, правника и војних лица из Ору Претуа која се редовно састајала у кући свештеника Толеда. Испрва су разговори углавном били филозофска задиркивања, а касније су се дотицали политике тог времена. Касније су њихови тихи разговори прерасли у побуну против тлачитељских захтева португалске круне. Португалска краљица, Дона Марија I, упозорила је да ће бунтовницима бити одрубљена глава. Међутим, 1788. године, Тирадентес, тадашњи потпоручник, предводио је Инконфиденсију Минеиру, то јест Побуну државе Минас Жераис.

Шпијуни су открили имена завереника ове побуне. Сви су похапшени и доживотно прогнани у Африку. Тирадентес је пропадао у влажној затворској ћелији у Риу де Жанеиру све док 21. априла 1792. није био обешен после чега му је била одрубљена глава. Тирадентесова глава је била набијена на један колац на градском тргу Ору Претуа, а његово тело исечено на четири дела и набијено на колчеве који су постављени у неколико улица. То је на неко време спречило било какву могућу побуну. Али три деценије касније, 1822, Бразил је стекао независност од Португала.

Ризница уметности, историје и религије

С временом је у Ору Претуу нестало злата тако да је и његов значај опао. Али, у граду су сачуване неке рукотворине и други подсетници на његову прошлост. Неки од њих се могу лако наћи у музеју Инкофиденсија, који се налази у Праси Тирадентес. Некада коришћен као градска скупштина и затвор, тај музеј чува успомене на уметност, историју и трагедију тога града.

На изложби се може наћи и налог за погубљење Тирадентеса, који је издала Дона Марија I и делови вешала коришћених за његово погубљење. Под каменим плочама, поређаним попут кревета у некој спаваоници, сахрањени су остаци неких Тирадентесових завереника. На једном од спратова налазе се собе у којима се чува антички, колонијални и краљевски намештај.

Ужитак за љубитеље драгог камења

Шетња по горњем крају Прасе Тирадентеса води до још једне ризнице: владареве палате у којој су некада одседали владари и председници држава. Сада се ту налази Ескола де Минас, школа за студирање рударства, геологије и металургије. У музеју те школе изложена је величанствена колекција од 20 000 узорака, од којих су 3 000 различите врсте минерала, драгог камења, кристала и, наравно, ору претуа, црног злата.

Данас више нема тако пуно злата. Међутим, у тој области се још увек могу наћи аквамарин и смарагдни берили и жути империјал топаз. Пре око 50 година, само шачица стручњака је знала да бруси драгуље. Данас, међутим, около Прасе Тридентеса има пуно самосталних трагача за драгуљима и продавница накита. Власници радњи не само што ће вас научити како да препознате драго камење већ ће вас упознати и са особама које брусе и полирају драго камење у радионицама. А њима ће бити драго да вам покажу како се бруси. Овај гест гостољубивости показује шта становници града осећају због тога што живе у месту с тако занимљивом прошлошћу.

Уколико планирате да посетите Бразил, обавезно испланирајте да обиђете и Ору Прету који је идеалан за фотографисање.

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ору Прету

[Извор]

Карта: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на странама 22, 23]

Када се уклони феро-диоксид, црни каменчићи постају грумени злата

[Слика на 23. страни]

Ору Прету с планином Итаколоми у даљини

[Слика на 24. страни]

Музеј Инкофиденсија, Праса Тирадентес

[Слика на 24. страни]

Аквамарин, жути империјал топаз и смарагд

[Извор]

Драгуљи: Brasil Gemas, Ouro Preto, MG