Утеха за оне који су у жалости

ТЕРОРИСТИЧКИ напади који су се догодили 11. септембра 2001. у Њујорку и Вашингтону, ужаснули су људе широм света. У једном дану је погинуло на хиљаде људи, укључујући и стотине храбрих ватрогасаца, полицајаца и болничара.

После тог догађаја, Јеховини сведоци заједнички улажу напор да утеше оне који су изгубили своје вољене у тој трагедији. Они то чине да би ’завили у срцу рањене‘ и да би ’утешили све жалосне‘ (Исаија 61:1, 2).

Свих ових година, Јеховини сведоци увиђају да они којима смрт однесе вољене често размишљају о доле наведеним питањима. Библија садржи одговоре на њих. Зашто не бисте у својој Библији проверили доле наведене стихове из Писма?

Да ли је смрт особе предодређена?

У Проповеднику 9:11 Библија каже да ’време и прилике‘ („случај“, New English Bible) утичу на читаво човечанство. Ако је смрт предодређена, зашто нас Библија подстиче да предузимамо мере предострожности? (На пример, видите Поновљене законе 22:8.)

Зашто умиремо?

Први људски пар Адам и Ева били су смештени у земаљски рај. Да су остали послушни, не би умрли. Смрт би била последица само ако би људи били непослушни Богу (Постање 1:28; 2:15-17). Нажалост, Адам и Ева су били непослушни свом Створитељу. Као резултат тога, уследила је казна — смрт. Пошто сва људска бића воде порекло од Адама и Еве, сви су наследили грех и смрт. Библија објашњава: „Као што је преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт и тако се смрт проширила на све људе“ (Римљанима 5:12).

У каквом су стању мртви?

Бог је после Адамове побуне рекао: ’Вратићеш се у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити‘ (Постање 3:19). Отуда је смрт стање потпуне бесвести — заиста, стање непостојања. Библија каже: „Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају [„нису свесни ничега“, NW]“ (Проповедник 9:5, курзив наш). Библија такође каже да када особа умре, ’враћа се у прах свој, и тад пропадају све помисли њене‘ (Псалам 146:3, 4, курзив наш).

Зар немамо душу која преживљава смрт?

Библија јасно научава да ваша душа представља једноставно вас, не неки апстрактни ентитет који надживљава вашу смрт (Постање 2:7; Пословице 2:10; Јеремија 2:34, NW). С обзиром да је то тако, можемо рећи да када особа умре, умире и душа. Библија јасно изјављује: „Душа [то јест особа] која згреши она ће умрети“ (Језекиљ 18:4).

Која нада постоји за мртве?

Библија открива да Бог намерава да врати мртве у живот посредством ускрсења на рајској Земљи, где више неће бити болести и смрти. Исус је рекао: „Долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути његов глас и изаћи“ (Јован 5:28, 29; Откривење 21:1-4).

Када је говорио о свом пријатељу Лазару који није био дуго мртав, Исус је упоредио смрт са спавањем (Јован 11:11-13). Осим тога, када га је Исус ускрснуо, Лазар није ништа рекао да је током тог кратког периода своје смрти био у неком мучилишту или месту блаженства (Јован 11:37-44). Ово је разумљиво јер су мртви без свести. Они не доживљавају патњу, већ чекају „час“ у којем ће бити ускрснути. У сваком случају, то што је Исус ускрснуо Лазара показује да мртви могу поново оживети. Заиста, Исус је овим чудом показао у мањем обиму шта ће се на Земљи одиграти под владавином Божјег Краљевства (Дела 24:15). Каква је то само утеха за оне који изгубе вољене особе у ово немирно време!