Хранљиве намирнице до којих можете доћи

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

АНХЕЛИКА је са својом десеточланом породицом живела у једној варошици у држави Оаксака у Мексику. Они су били сиромашни и њихова исхрана се састојала од кукурузних тортиља, пасуља, љутих сосова од паприка, водњикавог пиринча, слатког хлеба и чаја. „Нисмо много тога узгајали“, каже Анхелика. „Били смо ситни и мршави. Често смо се разболевали — имали смо стомачне тегобе, паразите и прехладе.“

Анхелика и њена породица су решили да се преселе у град Мексико у нади да ће  пронаћи неки посао који ће им омогућити да побољшају своју економску ситуацију. Она сматра да је њихова исхрана сада много боља, будући да користе и млеко, јаја, месо, кајмак, извесно поврће и разноврсне прерађене намирнице. Али, да ли је њихова исхрана заиста постала богатија?

Лоша исхрана — колико је распрострањена?

Широм света око 800 милиона људи налази се у опасности да умре услед лоше исхране. Према Извештају светског здравља из 1998. од Светске здравствене организација (СЗО), око 50 посто свих смртних случајева код деце испод пет година повезано је с лошом исхраном. Чак и она која успеју да преживе лошег су здравља.

С друге стране, неки тврде да је чак 800 милиона људи у опасности да умру од превише хране. Неуравнотежена исхрана може довести до хроничних болести као што су гојазност, атеросклероза, хипертензија, дијабетес, цироза и различите врсте рака. Сумирајући ову ствар, СЗО наводи: „Лоша исхрана је стога кривац за велики спектар болести, укључујући и неухрањеност, мањак одређених хранљивих материја у исхрани и претерану ухрањеност; она убија, сакати, успорава напредак, онеспособљује, ослепљује и умањује човеков развој у заиста огромним размерама широм света.“

Унутар једне исте земље може постојати и неухрањеност и гојазност. Унутар истог домаћинства може доћи до неисхрањености код деце, али и до хроничних проблема с гојазношћу код одраслих. У неким случајевима, особа која је као дете била неухрањена, може постати гојазна кад одрасте. Ово последње се може десити онима који се из села преселе у град.

Многи не разумеју однос између свог здравственог стања и навика исхране. Можда зато што се последице лоше  исхране по здравље не виде одмах. Али здрава исхрана може спречити многе болести. У ствари, СЗО процењује да би се 40 посто случајева рака могло спречити бољом исхраном и вежбањем. Али како можете побољшати своју исхрану?

Како можете побољшати своју исхрану

Неки сматрају да се храна дели у три основне групе. У прву групу спадају житарице, као што су кукуруз, пшеница, пиринач, овас, раж, јечам и просо, као и кртоласто поврће као што су обичан и слатки кромпир. Ови угљени-хидрати брзо дају енергију и протеине. У другу групу спадају махунарке као што су пасуљ, соја, сочиво, сланутак, боб и неке намирнице животињског порекла као што су месо, риба, јаја, млеко и млечни производи. Они су извор протеина, гвожђа, цинка и неких витамина. Трећа група обухвата воће и поврће. Они садрже неопходне витамине и минерале. Такође пружају и баластне материје и енергију, и представљају једини природни извор витамина Ц.

Према др Ектору Борхесу, директору Националног института медицинских наука и дијететике „Салвадор Субран“ (INNCMSZ) у Мексику, здрава исхрана мора бити комплетна, довољна и уравнотежена. Он предлаже да „у сваки оброк укључимо бар једну намирницу из сваке групе, правећи при том што више комбинација, и спремајући их на разноврсне начине“.

Погледајте случај Марије. Она и њена породица су живели у Атопикску у сеоском крају у држави Идалго у Мексику. Били су јако сиромашни и њихова исхрана се састојала само од тортиља, пасуља, теста, пиринча и љутих папричица. За разлику од Анхеликине породице поменуте у уводу, у њихову исхрану су спадале и мале бундеве, чајоте, печурке и зелене биљке које служе као зачин, као што су пркос и штир, од којих се многе скупљају по селима. Повремено су настојали да једу сезонско воће. Њихов труд је довео до бољег здравља.

Др Адолфо Чавез, шеф Примењене исхране и одељења образовања о исхрани при INNCMSZ, саветује да животињски производи буду додатак исхрани, а не њена основа. Примера ради, можете припремити неко јело од само неколико јаја у комбинацији с кромпиром, поврћем или пасуљем. „У исхрани се то зове ’проширивање‘ [вашег јеловника]“, каже др Чавез. Међутим, реч опреза: увек добро оперите воће и поврће, нарочито оно које ћете јести свеже.

Исхрана се такође треба прилагодити особи и морају се узети у обзир чиниоци као што су године, пол и начин живота. Неки наводе да одрасли треба да једу две порције воћа и/или поврћа за сваки оброк и да повећају узимање интегралних житарица и махунарки. Неки препоручују да се приликом сваког оброка храна животињског порекла једе само у малим количинама, и да се предност да риби, пилетини без коже и кртини. Такође се предлаже да се ограничи конзумирање масне хране и шећера.

Чак и они који живе у земљама у развоју и који су погођени сиромаштвом могу понекад побољшати своју исхрану. Како? Бирајући разноврсне и хранљиве намирнице и комбинујући их, на пример житарице с махунаркама. Додајући оброцима помало меса и јаја како би се повећала хранљива вредност. Користећи зелениш који расте на вашем поднебљу и сезонско воће.

Наш Створитељ даје да ’храна расте из земље‘ на задовољство човечанства (Псалам 104:14). Библија у Проповеднику 9:7 каже: „Хајде, једи свој хлеб с радошћу.“ Ако будемо уравнотежени и умерени, и ми можемо имати користи од укусних и хранљивих намирница које нам пружа Створитељ.

[Слика на 26. страни]

ПРВА ГРУПА: житарице и кртоласто поврће

[Слика на 26. страни]

ДРУГА ГРУПА: махунарке, месо, риба, јаја, млеко и млечни производи

[Слика на 26. страни]

ТРЕЋА ГРУПА: воће и поврће