Јединствени резерват медитеранске дивљачи

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

 ХИЉАДАМА година су медитеранске земље секле своје шуме, претерано искоришћавале своје пашњаке и неке дивље животиње довеле скоро до истребљења. У тој области сада има само неколико нетакнутих подручја. Међутим, у једном делу Шпаније сплет околности је омогућио да једно мало подручје буде практично нетакнуто. То је Монфрагве, што значи „непробојна планина“.

Међутим, забаченост овог краја Шпаније није сама по себи довољна да би се заштитила ова средина. На сву срећу, пољопривредници који су живели око Монфрагвеа користили су метод узгајања стоке који се показао изузетно вредним у очувању драгоцених великих предела природних шума које су некада прекривале брда Медитерана. Тај очувани шумовити крај био је познат као дехеса, то јест „шумовити пашњак“.

Еколошка пољопривреда

Пре много векова, ратари из Екстремадуре (шпанског краја у ком се налази Монфрагве) открили су да шуме зимзеленог храста који је тамо растао могу пружити неопходан хлад и храну за њихова стада. a Зато нису крчили шуме да би имали пашњаке, већ су између храстова правили чистине за пашњаке. Такође су и орезивали дрвеће како би се развијале гране. Хлад који су пружали ови импресивни храстови штитио је травнате пашњаке, а пуно жирова на земљи били су богата храна за стоку и свиње. Пошто је због дехесе опстао добар део првобитног шумског подручја, могле су да преживе и многе птице и животиње с тог подручја.

Две реке, Тахо и Тијетар, протичу кроз дехесу, усецају кањоне и коначно се здружују испод врха планине Монфрагве. На крају је 1979. године, ово неприступачно подручје које се налази дуж ових двеју река и на ком је ова првобитна медитеранска шума очувана боље него на било ком другом подручју претворено у природни резерват. Парк је основан зато што се Монфрагве тренутно сматра једним од најбоље очуваних уточишта медитеранског екосистема.

Птице које се помињу и у Библији

Иако се парк налази на релативно малом подручју, он пружа скровиште за генету, црвеног јелена, дивљег вепра и неухватљивог шпанског риса, који је једна од најугроженијих врста сисара у Европи. Међутим, будући да већина тих животиња живи ноћу, посетилац по дану има више шансе да  види величанствене птице грабљивице којих у овом крају има много. Већина ових медитеранских грабљивица су такође типичне и за земље које се помињу у Библији.

Средином 19. века, природњак Х. Б. Тристрам запазио је да готово свуда куда је путовао Палестином има белоглавих супова који круже по небу. Исто се може рећи и за Монфрагве, где око 400 парова супова имају гнезда на стеновитим гребенима који гледају на реке Тахус и Тијетар. У смирај дана, многи супови круже над својим заједничким местима за гнежђење, и због својих великих силуета изгледају попут мрља на вечерњем небу. b

Беле роде, које у многим крајевима Европе праве гнезда на старим грађевинама, још увек се гнезде на храстовом дрвећу у области Монфрагвеа, где их има јако пуно (Псалам 104:17). Заједно с њима, термале користе и крсташи и сури орлови, који стрпљиво лебде и једре ’гледајући у велику даљину‘ у непрестаној потрази за пленом (Јов 39:27-29, NW).

Црвене луње, чији се број током летњих месеци знатно повећава, окретније су од орлова и има их више. Надаље, оштрооке црне луње стално патролирају над рекама у овом парку, увек у потрази за рибом коју хватају у води (Јов 28:7, NW).

Кад падне мрак, у небо се вину и друге птице грабљивице, као што су буљина и кукувија. Буљина се гнезди на забаченим литицама Монфрагвеа, стаништима сличним напуштеним рушевинама древног Вавилона, где је пророк Исаија прорекао да ће она такође имати свој дом (Исаија 13:21).

Очување и обнављање овог уточишта

Посебно се у пролеће овај парк претвара у шарени тепих од многог дивљег цвећа. Нежни бели цветови камене руже и жбунови љубичасте лаванде прекривају практично све обронке на којима не расте шума. И док се лето примиче, многобројни макови шарају зелене пашњаке загасито црвеном бојом.

Главни циљ надлежних органа овог парка сада је очување овог драгоценог пребивалишта. Зато они марљиво саде домаће врсте дрвећа да би се потиснули борови и еукалиптуси, који су донесени из неких других крајева и од којих дивљач овог парка нема користи. Такође сарађују и с локалним пољопривредницима ради очувања околних дехесаса, и храбре их да саде ново храстово дрвеће кад год је то потребно. Надамо се да ће ове мере засигурати преживљавање овог јединственог станишта за медитеранску дивљач.

[Фусноте]

[Слике на странама 16, 17]

Слева на десно: стока на испаши на шумској чистини, генета и црвени јелен

[Слика на 18. страни]

Црни стрвинар

[Слика на 18. страни]

Буљина

[Слика на 18. страни]

Сури орао

[Извор]

Fotos: Cortesía de GREFA