Заштитите свој слух!

„Више од 120 милиона људи у свету има неко оштећење слуха“ (Светска здравствена организација).

НАША способност да чујемо је дар који треба ценити. Међутим, како старимо наш слух постепено слаби. Изгледа да модерно друштво убрзава овај процес тако што ствара многе различите звуке и буку. Један научник вишег ранга у Централном институту за глуве у Сент Луису (Мисури, САД) запазио је: „Код оштећења слуха типичног Американца, око 75 посто је узрок не само старење већ и оно чему сте у животу излагали своје уши.“

Интензивно, кратко излагање гласним звуцима може штетно утицати на осетљиву грађу унутрашњег ува. Ипак је чешћи губитак слуха последица „укупног утицаја бучних послова, бучних хобија и бучних рекреативних активности“, рекла је специјалиста за слух др Маргарет Чизман. Шта можете учинити да бисте заштитили свој слух? Да бисте добили одговор, корисно је да знате како функционише ваше чуло слуха.

Звуци које чујемо

Наша животна средина изгледа да постаје све бучнија. Многи су свакодневно бомбардовани звуцима различитог интензитета почев од буке аутомобила, аутобуса и камиона на улицама, до буке електричних машина на радном месту.

Понекад и сами доприносимо том проблему када повећавамо јачину звука. Један популаран начин слушања музике је слушање касетофона или CD-плејера преко слушалица. Према Маршалу Чазину, суоснивачу Клинике за музичаре у Канади, испитивања која су вршена у Канади и у Сједињеним Државама показују да све више и више младих пати од губитка слуха због слушања гласне музике преко слушалица.

 Али, када је звук превише гласан? Битне карактеристике звука су — трајање, фреквенција и амплитуда. Трајање једноставно означава колико дуго се звук чује. Фреквенција звука или висина тона изражава се циклусима у секунди или херцима. Опсег фреквенција здравог, нормалног слуха износи од 20 до 20 000 циклуса у секунди.

Звучна амплитуда или јачина мери се јединицом која се зове децибел (dB). Нормалан разговор има ниво звука од приближно 60 децибела. Аудиолози кажу да ако сте дуже изложени било чему што је гласније од 85 децибела већа је могућност да на крају изгубите слух. Што је звук гласнији долази до бржег оштећења слуха. Један извештај из часописа Newsweek је известио: „Ваше уво може без сметње подносити два сата звука који производи нека бушилица (100 dB), али не може поднети више од 30 минута у бучном салону за забаву с видео-игрицама (110 dB). Свако повећање за 10 децибела на звучној скали представља 10 пута већу буку која је напор за уши.“ Испитивања потврђују да звук на отприлике 120 децибела доводи до физичког бола. Невероватно је да неки кућни стерео-уређај може произвести звук који је јачи од 140 децибела! (Видите пропратни оквир.)

Да бисмо вам помогли да схватите како гласни звуци могу оштетити ваш слух размотримо шта се дешава када звучни таласи допру до ваших ушију.

Како наше чуло слуха функционише

Меснати део спољашњег ува зове се аурикула или ушна шкољка и обликована је тако да скупља звучне таласе и усмерава их у ушни канал где ускоро доспевају до бубне опне. Тада звучни таласи проузрокују да бубна опна затрепери, и она доводи до треперења три кошчице средњег ува. Треперење се даље преноси у унутрашње уво, у једну кесицу испуњену течношћу која се налази унутар коштане шупљине. Овде се треперење преноси кроз течност у пужу, то јест кроз део унутрашњег ува који је у облику пужа и који садржи трепљасте ћелије. Течност у пужу покреће завршетке трепљастих ћелија да произведу читљиве нервне импулсе. Ови нервни импулси се онда преносе до мозга где се дешифрују и тумаче као звук.

Лимбички систем помаже мозгу да одреди на које звуке да обрати пажњу, а које да игнорише. На пример, једна мајка можда не примећује уобичајене гласове детета које се игра, али ће одмах реаговати ако чује повик свог детета. Слушање на оба ува омогућује  нам да чујемо на стерео начин, што је веома корисно. То нам омогућава да установимо одакле долазе звуци. Ипак, када је у питању говор, мозак може разумети само једну по једну поруку. „Управо зато“, каже књига The Senses, „када с неким разговарају телефоном, људи не могу лако пратити шта им особа поред њих говори.“

Како бука оштећује наш слух

Да бисмо себи представили како гласни звуци могу оштетити наш слух, размотрите следеће поређење. Један извештај о заштити радника на раду упоређује трепљасте мембране у унутрашњем уву с пшеницом у једном пољу а звук који улази у уво упоређује с ветром. Један нежни поветарац, као што је тиши звук, зањихаће врхове пшенице, али пшеница неће бити оштећена. Међутим, јачи ветар ће повећати притисак на пшеничну стабљику. Један изненадни, веома јак ветар или стални, слабији али дуготрајни ветрови могу оштетити стабљику без могућности да се обнови и узроковати да она увене.

Слично делује бука на мајушне, нежне трепљасте ћелије у унутрашњем уву. Један тренутан гласан удар може поцепати ткиво унутрашњег ува и оставити ожиљке који узрокују трајан губитак слуха. Осим тога, дуготрајна бука која је веома опасна може трајно оштетити осетљиве трепљасте ћелије. Када се једном оштете, оне се не могу регенерисати. Пропратна последица може бити тинитус — зујање, звоњење или тутњање у ушима или у глави.

Заштитите и продужите век вашем слуху

Иако наслеђе и неки непредвиђен догађај могу довести до оштећења слуха, можемо предузети мере предострожности како бисмо заштитили слух и како би наше драгоцено чуло слуха дуже трајало. Добро је унапред знати о потенцијалним опасностима по слух. Као што је један аудиолог рекао, „чекати да се појави проблем и онда предузети акцију исто је што и наносити крему за сунчање кад изгорите“.

Често је важно како слушамо, а не толико шта слушамо. На пример, ако користите стерео-слушалице, можда можете да подесите јачину звука како бисте могли чути звуке око себе. Ако је ваш стерео-уређај у ауту или у дому толико гласан да заглушује обичан разговор, то би такође могао бити знак да је звук довољно гласан да оштети ваш слух. Стручњаци упозоравају да два до три сата излагања звуку до 90 децибела може оштетити ваше уши. Кад год сте у бучном окружењу препоручују се чепови за уши или друга средства заштите слуха.

Било би добро да родитељи имају на уму да су деца подложнија оштећењима слуха од одраслих. Имајте на уму и могућу опасност од бучних играчака. Разлог је тај што звук који може да произведе нека играчка може досећи 110 децибела!

Наше уши су осетљиви, мали и чудесни механизми. Помоћу њих можемо чути разноврсне и прелепе звуке света око нас. Овај драгоцени дар слуха сигурно заслужује да га чувамо.

[Оквир на 20. страни]

Приближна децибелска скала неких уобичајених звукова

• Дисање — 10 децибела

• Шапутање — 20 децибела

• Разговор — 60 децибела

• Саобраћај у „шпицу“ — 80 децибела

• Блендер — 90 децибела

• Пролазак воза — 100 децибела

• Моторна тестера — 110 децибела

• Пролазак млазњака — 120 децибела

• Пуцањ — 140 децибела

[Оквир на 21. страни]

Можда губите слух ако

• Појачавате радио или телевизор а други сматрају да је то непријатно гласно

• Стално тражите од других да понове оно што су рекли

• Често се мрштите, нагињете напред и окрећете главу да бисте чули оног ко вам говори

• Имате проблема да чујете кад сте на јавним скуповима или када је бука у позадини, као што су друштвена окупљања или кад сте у некој прометној радњи

• Често вам други морају поновити шта је речено

[Дијаграм на 20. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ушна шкољка

Три кошчице у средњем уву

Бубна опна

Пуж у унутрашњем уву

Слушни нерви који воде до мозга