Како су настали свемир и живот?

„Наука без религије је хрома, религија без науке је слепа“ (Алберт Ајнштајн).

ОВО је време задивљујућих ствари у до сада непознатим размерама. Нова открића о свемиру приморавају астрономе да мењају своја гледишта о настанку свемира. Фасцинирани свемиром, многи постављају исконска питања која се намећу нашим постојањем у њему: Како су и зашто настали свемир и живот?

Чак и ако гледамо у другом правцу — унутар нас самих — недавно откривање људског генетског кода подстиче питања: Како је створено мноштво животних облика? И ко их је створио, ако су уопште и створени? Изузетна комплексност нашег генетског кода подстакла је једног председника Сједињених Држава да каже да „учимо језик на ком је Бог створио живот“. Један од водећих научника који је био укључен у то дешифровање гена понизно је приметио: „Открили смо само делић наше књиге с детаљним упутствима која је раније била позната само Богу.“ Али и даље остају питања — како и зашто?

„Два прозора“

Неки научници тврде да се све што се одвија у свемиру може објаснити рационалним анализама, што не оставља места за Божју мудрост. Али с тим гледиштем се не слажу многи, укључујући и научнике. Они покушавају да дођу до истине тако што разматрају и науку и религију. Они мисле да се наука бави питањем како смо настали ми и свемир око нас, док се религија углавном бави питањем зашто смо настали.

Објашњавајући овај двоструки приступ, физичар Фриман Дајсон је рекао: „Наука и религија су два прозора кроз која људи гледају не би ли разумели велики свемир који је напољу.“

„Наука се бави оним што се може измерити, религија се бави оним што се не може измерити“, навео је писац Вилијам Рис-Мог. Он је рекао: „Наука не може ни да докаже нити да оспори постојање Бога, баш као што не може ни да докаже нити да оспори неку тврдњу која је везана за морал или естетику. За љубав према ближњем или за поштовање људског живота не постоји научни разлог... Тврдња да оно што се не може доказати научним путем не може ни да постоји, представља најфаталнију грешку којом би се елиминисало готово све што у животу сматрамо вредним, не само Бога и људску интелигенцију већ и љубав, поезију и музику.“

„Религија“ науке

Изгледа да се теорије научника често заснивају на претпоставкама за које је потребна  нека врста вере. На пример, када се ради о настанку живота, већина еволуциониста заступа идеје за које је потребна вера у одређене „доктрине“. Чињенице су помешане с теоријама. И када научници користе свој ауторитет да би наметнули слепо веровање у еволуцију, они у ствари говоре: ’Ви нисте одговорни за своје понашање јер сте само производ биологије, хемије и физике.‘ Биолог Ричард Докинс каже да у свемиру ’не постоји планирање, не постоји сврха, не постоји ни зло ни добро, ништа сем бесмислене индиферентности‘.

Да би подржали таква веровања, неки научници изабирају да игноришу обимна истраживања других научника која противрече теоретским поставкама њихових теорија о настанку живота. Чак и да су прошле милијарде година, показало се да је математички немогуће да се случајно формирају сложени молекули који су потребни за стварање ћелије која је способна да живи. a Зато се догматичне теорије о настанку живота које се појављују у многим уџбеницима морају сматрати неприхватљивим.

Више вере је потребно за веровање да је живот настао услед неке слепе случајности него стварањем. Астроном Дејвид Блок је запазио: „Човек који не верује у Створитеља морао би да има више вере од онога који верује у Створитеља. Када особа каже да Бог не постоји, она износи непоткрепљену тврдњу — постулат који се заснива на вери.“

Научна открића могу код неких научника да побуде страхопоштовање. Алберт Ајнштајн је признао: „Међу ученијим научницима тешко ћете пронаћи неког ко нема неко своје религиозно осећање... То религиозно осећање се испољава усхићеном задивљеношћу над хармонијом природних закона који откривају тако супериорну интелигенцију да је, у поређењу с њом, све систематско размишљање и поступање људских бића крајње тричава рефлексија.“ Ипак, то не значи  да ће научници због тога аутоматски поверовати у Створитеља, у Бога као особу.

Границе науке

На месту је имати исправан респект према знању које има наука и према њеним достигнућима. Међутим, многи ће се сложити да наука поседује извесно знање, али да она није једини извор знања. Сврха науке јесте да опише природне феномене и да помогне у пружању одговора на питање како долази до тих феномена.

Наука нам пружа увид у физички свемир, то јест у све што се може видети. Али колико год да научна открића оду далеко, она никада неће одговорити на питање о сврси — зашто уопште постоји свемир.

„Постоје нека питања на која научници никада неће моћи да дају одговор“, запажа писац Том Атли. „Може бити да се велики прасак догодио пре 12 милијарди година. Али зашто се догодио?... Како су уопште настале честице? Шта је било пре тога?“ Атли закључује: „Изгледа... јасније него икада раније, да наука никада неће задовољити људску глад за одговорима.“

Далеко од тога да научно знање које је стечено захваљујући тој радозналости оповргава потребу за Богом; оно само потврђује колико је невероватно сложен, замршен и страхопоштовања вредан свет у којем живимо. Многим људима који размишљају логика намеће закључак да физички закони, хемијске реакције, као и ДНК и запањујућа разноликост живота указују на Створитеља. За веровање у супротно не постоји необорив доказ.

’Вера је реалност‘

Ако свемир има Створитеља, не можемо очекивати да њега и његове намере упознамо помоћу телескопа, микроскопа или других научних инструмената. Размислите о грнчару и вази коју је направио. Вазу можемо да посматрамо колико год хоћемо и опет нећемо добити одговор на питање зашто је направљена. За тако нешто морамо да питамо самог грнчара.

Молекуларни биолог Франсис Колинс објашњава како вера и духовност могу помоћи да се испуни празнина коју оставља наука: „Од религије не бих очекивао да буде право средство за истраживање људског генома, а у исто време, од науке не бих очекивао да буде средство за стицање спознања о натприродном. Али кад је реч о заиста значајним питањима као што су ’Зашто смо овде?‘ или ’Зашто људска бића теже ка духовности?‘, сматрам да наука не пружа задовољавајући одговор. Многа сујеверја су дошла и прошла. Вера је остала, што говори да је она реалност.“

Објаснити „зашто“

Када права религија одговара на питање „зашто“ и када се бави питањем сврхе живота, она пружа и мерила за вредности, морал, етику као и вођство у животу. Научник Алан Сандејџ је то изразио на следећи начин: „Да бих научио како да живим нећу отворити књигу о биологији.“

Милиони људи широм света сматрају да су пронашли извор из ког могу да науче како да живе. Они такође сматрају да су пронашли заиста задовољавајуће одговоре на питања: Зашто смо овде? И куда идемо? Одговори постоје. Али где? У најстаријим и најраспрострањенијим светим списима, у Библији.

Библија нам говори да је Бог направио Земљу за људе. Исаија 45:18 у погледу Земље каже: „Бог... [је] начинио да не буде пуста, [већ је] начинио да се у њој настава.“ Он је на Земљи обезбедио све што ће људима бити потребно, и то не само да би постојали већ и да би у потпуности уживали у животу.

Људима је било дато да управљају Земљом, ’да је раде и да је чувају‘ (Постање 2:15). Библија такође објашњава да су спознање и мудрост дарови од Бога и да једни према другима треба да показујемо љубав и правду (Јов 28:20, 25, 27; Данило 2:20-23). Дакле, људи могу пронаћи сврху и смисао живота само када открију и прихвате оно што је Божја намера за њих. b

Како данас неко ко иоле размишља може да премости наизгледни јаз између научног резоновања и религиозног веровања? Која начела могу помоћи особи да успе у томе?

[Фусноте]

 [Оквир⁄Слике на 7. страни]

Шта кажу неки научници

Неки мисле да већина научника избегава да се бави духовним и теолошким питањима зато што нису религиозни или зато што не желе да се упуштају у дебату у којој се сукобљавају наука и религија. Неки научници јесу такви, али сигурно нису сви. Запазите изјаве следећих научника.

„Свемир је имао почетак, али научници не могу да објасне зашто. Одговор је Бог.“ „На Библију гледам као на књигу која је истинита и надахнута од Бога. Иза комплексности живота мора постојати интелигенција“ (Кен Танака, планетарни геолог на Геолошком институту Сједињених Држава).

„Јаз између различитих врста спознања (научног и религиозног) углавном је вештачки... Спознање о Створитељу и спознање о стварству тесно је повезано“ (Енрике Ернандез, истраживач и професор на Одељењу за физику и теоретску хемију на Мексичком самосталном националном универзитету).

„Док сазнајемо све ове информације [о људском геному], оне ће открити комплексност, међусобну зависност материје. Оне ће указати на почетак који представља дело једног интелигентног створитеља, једне интелигентне силе“ (Двејн Т. Гиш, биохемичар).

„Не постоји неспојивост науке и религије. И једна и друга трагају за истом истином. Наука показује да Бог постоји“ (Д.Х.Р. Бартон, професор хемије, Тексас).

[Извори]

NASA/U.S. Geological Survey

Фотографија: www.comstock.com

NASA and The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)

[Слике на 5. страни]

Да ли научна истраживања могу да одговоре на питање зашто смо овде?

[Извор]

Courtesy Arecibo Observatory/David Parker/Science Photo Library

[Извор слике на 6. страни]

Звезде на странама 2, 3, 5 и на врху 7. стране: National Optical Astronomy Observatories