Помирити науку и религију

„На науку и религију [се] више не гледа као на нешто неспојиво“ (The Daily Telegraph, Лондон, 26. мај 1999).

И НАУКА и религија, у својим најплеменитијим настојањима, трагају за истином. Наука открива свет величанственог реда, свемир који има карактеристична обележја која указују на интелигентно планирање. Права религија пружа смисао овим открићима тако што научава да иза планирања које се види у физичком свету стоји ум Створитеља.

„Запазио сам да је религија знатно обогатила моје разумевање науке“, каже Франсис Колинс, молекуларни биолог. Он наставља: „Када откријем нешто о људском геному, обузме ме страхопоштовање према мистерији живота, и кажем себи: ’Човече, ово је раније знао само Бог.‘ То је необично диван и дирљив осећај који ми помаже да спознам и ценим Бога, и доприноси да у науци проналазим још веће задовољство.“

Шта ће помоћи особи да помири науку и религију?

Потрага која траје

Прихватите границе: Нашој потрази за одговорима о бескрајном свемиру, простору и времену, не назире се крај. Биолог Луис Томас је запазио: „Тој потрази никада неће доћи крај зато што смо ми незасито радознала врста која испитује, истражује и настоји да разуме ствари. Та питања никада нећемо решити. Не могу да замислим неку крајњу тачку када ће сви одахнути и рећи: ’Сад  нам је све јасно.‘ Те ствари ће остати недокучиве.“

Слично је и с религиозном истином; потрага је бесконачна. Павле, један од библијских писаца, рекао је: „Сада видимо само збуњујуће одразе у огледалу... Моје садашње спознање је само делимично“ (1. Коринћанима 13:12, The New English Bible).

Међутим, делимично спознање и о научним и о религиозним питањима не спречава нас да на основу расположивих чињеница дођемо до исправних закључака. Није нам потребно детаљно спознање о настанку Сунца да бисмо били апсолутно сигурни да ће оно сутра изаћи.

Дозволите познатим чињеницама да говоре: У потрази за одговорима треба да нас воде поуздана начела. Ако се не држимо  највиших мерила за доказе, лако можемо бити заведени у нашој потрази за научном и религиозном истином. Реално гледано, нико од нас никада неће моћи да сагледа све научно спознање и све идеје које данас испуњавају огромне библиотеке. С друге стране, Библија нам пружа лако употребљиву збирку духовних учења која можемо проучавати. Библија је добро поткрепљена познатим чињеницама. a

Међутим, иначе што се тиче спознања, потребан је стваран напор да би се направила разлика између чињенице и спекулације, између истине и преваре — и научне и религиозне. Библијски писац Павле је саветовао да треба да одбацимо „противречја која се лажно називају ’спознање‘“ (1. Тимотеју 6:20). Да бисмо помирили науку и Библију, морамо дозволити да чињенице говоре за себе, тако што ћемо избегавати претпоставке и теоретисања, и испитати како свака чињеница подупире и надограђује другу.

На пример, када разумемо да Библија користи термин „дан“ да би представила различите периоде, увиђамо да извештај из Постања о шест стваралачких дана не мора да буде противречан научном закључку да је Земља стара око четири и по милијарде година. Према Библији, Земља је постојала неодређено време пре него што су започели стваралачки дани. (Видите оквир „Да ли је сваки стваралачки дан трајао 24 часа?“) Чак и ако наука коригује саму себе, укључујући и гледиште с обзиром на старост  наше планете, изјаве из Библије ће и даље бити тачне. Уместо да противречи Библији, наука нам у овом и многим другим случајевима у ствари пружа обиље додатних информација о материјалном свету, како садашњем тако и оном који је некада постојао.

Вера, не лаковерност: Библија нам пружа спознање о Богу и његовим намерама које се не може добити ни из једног другог извора. Зашто треба да јој верујемо? Сама Библија нас позива да испитамо њену тачност. Узмите у обзир њену историјску аутентичност, практичност, искреност њених писаца и њену веродостојност. Ако неко истражи тачност Библије, у шта спадају и изјаве научне природе, и, што је још убедљивије, непогрешиво испуњавање стотине пророчанстава кроз векове и у нашем времену, тада може стећи чврсту веру у то да је она Божја Реч. Вера у Библију није лаковерност, већ увереност на основу доказа у тачност онога што стоји у њој.

Поштујте науку; вреднујте веру: Јеховини сведоци позивају искрене људе, како оне који имају интересовања за науку тако и оне који су религиозни, да учествују у искреној потрази за истином на оба подручја. Сведоци у својим скупштинама подстичу на то да треба поштовати науку и њена достигнућа као и да треба чврсто веровати у то да се религиозна истина може пронаћи само у Библији, која отворено и са обиљем доказа за себе каже да је Божја Реч. Апостол Павле је изјавио: „Кад сте примили Божју реч, коју сте чули од нас, прихватили сте је, не као реч људску, него, као што она заиста и јесте, као реч Божју“ (1. Солуњанима 2:13).

Наравно, као што је то случај с науком, и у религију су се увукле штетне неистине и обичаји. Тако постоје права религија и крива религија. Управо су зато многи напустили организоване, традиционалне религије и постали чланови хришћанске скупштине Јеховиних сведока. Њих је разочарало то што њихова претходна религија није била спремна да се зарад откривене истине одрекне људских традиција и митова.

Осим тога, прави хришћани проналазе прави смисао и праву сврху живота који се заснивају на блиском познавању Створитеља, који се открио у Библији, и на његовим објављеним намерама за човечанство и планету на којој живимо. Јеховини сведоци су добили разумне, библијске одговоре на питања као што су: Зашто смо овде? Куда идемо? И, биће им више него драго да то што су сазнали поделе с вама.

[Фуснота]

[Оквир на 10. страни]

Да ли је сваки стваралачки дан трајао 24 часа?

Неки фундаменталисти тврде да се предљудска историја може објаснити креационизмом, а не еволуцијом. Они тврде да је све материјално стварство створено пре око 6 000 до 10 000 година, за само шест дана од којих је сваки трајао 24 часа. Али тиме они унапређују једно небиблијско учење због чега се многи подсмевају Библији.

Да ли дан у Библији увек траје дословних 24 часа? Постање 2:4 NW, говори о ’дану кад је Јехова Бог начинио земљу и небо‘. Овај један дан обухвата свих шест стваралачких дана о којима се говори у 1. поглављу Постања. Према библијској употреби, дан је неки утврђени период који може трајати хиљаду или много хиљада година. На основу овога се може донети закључак да је сваки од стваралачких дана о којима се говори у Библији трајао хиљаде година. Надаље, Земља је већ постојала пре него што су почели стваралачки дани (Постање 1:1). Дакле, библијски извештај се у том погледу слаже са егзактном науком (2. Петрова 3:8).

Коментаришући тврдње да су стваралачки дани трајали само дословна 24 часа, молекуларни биолог Франсис Колинс примећује: „Креационизам је више него било шта друго у модерној историји нанео штету озбиљним представама о томе шта је вера.“

[Оквир на 11. страни]

Да ли је наука постала супериорна у моралном погледу?

Разумљиво је што су многи научници одбацили религију због њеног отпора према научном напретку, због мрачног досијеа који има, због лицемерства и окрутности. Професор микробиологије Џон Постгејт истиче: „Светске религије су... одговорне за страшне ствари као што су жртвовање људи, крсташки ратови, погроми и инквизиција. У савременом свету ова мрачнија страна религије је постала опасна. За разлику од науке, религија није неутрална.“

Упоређујући ту мрачнију страну религије с наводном рационалношћу, објективношћу и дисциплинованошћу науке, Постгејт тврди да је „наука постала супериорна у моралном погледу“.

Да ли је наука стварно постала супериорна у моралном погледу? Одговор је „не“. Сам Постгејт признаје да и у „научним круговима постоје љубомора, похлепа, предрасуде и завист“. Он додаје да се „неколико научника показало спремним да убије у име истраживања, као што се догодило у нацистичкој Немачкој и јапанским затвореничким логорима“. И када је часопис National Geographic задужио једног репортера-истраживача да сазна како је дошло до тога да се један лажни фосил сове у том часопису прикаже као прави, тај репортер је испричао „причу о обманљивој тајновитости и поверењу указаном погрешним људима, о сукобу необузданих ега, превисоком мишљењу о себи, о веровању у нешто што се прижељкује, наивним претпоставкама, људској грешци, тврдоглавости, манипулисању, оговарању, лагању [и] корупцији“.

И, наравно, управо је наука пружила човечанству ужасне направе за ратовање, бојне отрове, ракете, „паметне“ бомбе и нуклеарне бомбе, и допринела је да се у ратне сврхе употребе микроорганизми који изазивају болести.

[Слика на странама 8, 9]

Маглина мрав (Мензел 3), снимљена помоћу Хабловог свемирског телескопа

[Извор]

NASA, ESA and The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)

[Слике на 9. страни]

Наука је открила свет који је пун обележја која указују на интелигентно планирање

[Слика на 10. страни]

Јеховини сведоци подстичу на то да се поштује егзактна наука и да се верује у Библију