Сукоб науке и религије

„Да ли се религија најбоље може разумети као заразна болест која напада ум?“ (биолог Ричард Докинс).

ПОНЕКАД се може стећи утисак да су религија и наука смртни непријатељи. Неки мисле да су оне у тако великом сукобу, да им изгледа да би једна од њих две победила само ако би друга била усмрћена.

У једном табору су неки научници, попут хемичара Питера Аткинса, који мисли да је „немогуће“ помирити религију и науку. Аткинс каже „да је интелектуална срамота“ веровати „да је Бог објашњење (за било шта, а камоли за све)“.

У другом табору су религиозни људи који криве науку за пропаст вере. Они се држе мишљења да је данашња наука превара; њене чињенице могу бити тачне, али погрешно представљање тих чињеница подрива веровања верника. На пример, биолог Вилијам Провајн каже да дарвинизам не пружа „никакав конкретан темељ за етику; нити икакву конкретну сврху живота“.

Међутим, до неких сукоба је дошло због лажних или недоказаних тврдњи које потичу са обе стране. Религиозне вође су вековима говориле о измишљеним легендама и погрешним догмама, које се косе с резултатима савремених научних истраживања и које немају основу у надахнутом Писму. На пример, Римокатоличка црква је осудила Галилеја зато што је закључио, и то исправно, да се Земља окреће око Сунца. Галилејево гледиште није противречило Библији, али јесте противречило ономе што је црква тада научавала. С друге стране, научници греше када приказују као чињеницу недоказану теорију да је живот еволуирао из неживе материје независне од Бога. Они се подсмевају религиозним веровањима говорећи да нису научна.

Да ли је онда могуће помирити науку и религију? Јесте, могуће је. У ствари, егзактна наука и права религија не супротстављају се једна другој већ се допуњују.

 [Слика на странама 2, 3]

Галилео је заступао научну истину због које га је црква осудила