Шта је геодезија?

ЕГИПЋАНИ су их звали „они који растежу ужад“. Ко су биле те особе? Били су то чланови једног древног еснафа у чијој је надлежности било да сваке године након што би се Нил излио помере међе земљишних парцела ради пореза. Они су били претече данашњих стручњака званих геодети.

Данас се геодети често могу видети дуж путева и на градилиштима. Можда се питате: ’Шта је заправо геодезија?‘

„Геодезија обухвата два главна поља рада“, наводи се у делу Science and Technology Illustrated. То су (1) мерење онога што већ постоји, бележење где је то смештено и коришћење тих података у изради карата односно описа; или обратно, (2) утврђивање оријентира како би се поставиле границе или водио грађевински пројекат у складу с тим планом односно описом. Геодезијом се утврђује или означава положај тачака на земљиној површини, испод ње па чак и изнад земљине површине.

Историјат геодезије

Очигледно је прво означено парче земљишта било Еденски врт. Библија указује да су и у Израелу постојали геодети који су утврђивали границе и власништва. Пословице 22:28 кажу: „Не помичи стару међу што су оци твоји поставили.“ Римљани су чак имали и бога који се звао Термин, који је чувао границе и чији је симбол био камен.

Римски водоводи и путеви, од којих многи још увек постоје, сведоче о изузетним достигнућима старих Римљана на пољу геодезије. Без неких посебних инструмената, рани геодети су постигли неке задивљујуће резултате. Око 200. пре н. е., грчки астроном, математичар и географ, Ератостен, израчунао је обим Земље.

Око 62. н. е., у својој књизи Dioptra, Херон из Александрије је приказао примену геометрије, која дословно значи „земљине мере“, у геодезији. У периоду између 140. и 160. н. е., Клаудије Птолемеј је користећи метод који је поставио Хипарх, регистровао око 8 000 места у тада познатом свету заједно с њиховим географским ширинама и дужинама.

У 18. веку је породица Касини тек у четвртој генерацији успешно довршила прво научно геодетско мерење Француске и направила La Carte de Cassini. Књига The Shape of the World објашњава да је „Француска предводила у научној картографији; Британија је била на другом месту, а Аустрија и Немачка биле су негде иза њих. Геодетско мерење држава у осталом делу Европе стекло је популарност током првих деценија деветнаестог века“. Ван Европе је 1817. спроведено Велико  тригонометријско мерење Индије како би се Индија унела у карте. Ово мерење је водио Џорџ Еверест, по коме је касније названа највиша планина на свету.

Неки услови под којима су радили ови рани геодети, далеко су били од идеалних. Дело Historical Records of the Survey of India, у коме су прикупљени подаци до 1861, открива да је геодетски тим био погођен грозницом и да се једва тек сваки 70. члан вратио у Енглеску. Друге су нападале дивље животиње или су гладовали. Па ипак, привлачили су их рад на отвореном и одређена мера независности коју им је пружао геодетски рад.

Једну групу Индијаца, познату као Пандити, историја помиње по изузетном залагању у Непалу и на Тибету. С обзиром да су разне одредбе и споразуми забрањивали улазак странаца у ове земље, ови геодети су се правили да су будистичке ламе, то јест свештеници само да би ушли. За овај тајни задатак сваки од њих се морао припремити тако што је научио да пређе тачно 2 000 корака у једној миљи (1,6 километара). При томе је коришћена бројаница од 100 перли помоћу које се мерила брзина и удаљеност.

Многи, као што су бивши амерички председници Вашингтон, Џеферсон и Линколн донекле су изводили геодетска мерења. Линколновом успеху у политици неки у извесној мери приписују и његовом залагању на пордучју геодезије због чега је долазио у близак контакт са сународницима.

Геодезија данас

Геодетска мерења која обично видимо у нашој околини, данас се деле у три категорије. Прва је законска или катастарска геодезија која се бави одређивањем законских граница плацева. Када неко земљиште треба да се испарцелише да би се градиле куће, или када влада жели да утврди локације нових улица, путева или ауто-путева, тада се ангажују геодети да би изделили земљу и направили законске планове.

Друга врста геодезије је топографска геодезија. Она обухвата мерење и утврђивање величине, облика и косине парцела као и лоцирање путева, ограда, дрвећа, постојећих зграда, подземних вода и инсталација и тако даље. Грађевински инжењери, архитекте, конструктивни инжењери и други стручњаци користе тачне локације свих ових објеката на земљишту на ком треба градити као и око њега. Ове информације им омогућују да израде одговарајуће планове који ће у неким случајевима обухватати и оно што већ постоји на земљишту.

Када су нацрти, дозволе, планови и све остало спремни да би се започело с градњом, још увек је важно где ће шта тачно бити. Тада пролазници могу видети и трећу категорију геодезије на делу, такозвану грађевинску геодезију. Овде геодети обележавају све важне тачке, линије и ознаке за висину за грађевинске раднике, да би се засигурало да ће сви подземни водови и инсталације, путеви и остало бити баш тамо где је планом предвиђено.

 Мерење вршено у малом обиму до 19 километара зове се нижа геодезија. Међутим, мерење вршено у великим размерама јесте геодетско мерење које узима у обзир закривљеност земљине површине. Обично је оно део државне геодетске мреже, која је повезана с линијама географске дужине и ширине. a Овакав посао се обавља с изузетним степеном тачности.

У савременој геодезији су такође почели да се користе и специјални сателити у склопу система за глобално позиционирање. Помоћу лако преносивих уређаја, геодети сада могу брзо и с великом тачношћу да одреде положаје на земљиној површини. Друге врсте геодезије које нам обично нису тако познате јесу фотограметријска геодезија, где се терен фотографише помоћу посебних камера које су монтиране на сателите и хидрографска геодезија, којом се уцртавају линије обала и утврђује дубина и профил река, језера, океана и других водених корита.

Важност за нас

На пример, мост Голден Гејт у Калифорнији (САД), отворен је 1937. Поново је премерен 1991. да би се убележио његов тачан положај. Сада, ако се услед неког земљотреса мост помакне, може се израчунати оптерећење моста и могу се извршити поправке да би се засигурала стабилност ове грађевине и безбедност људи. У мањем обиму, једно скијашко одмаралиште у Вермонту упослило је геодете да би повећали безбедност скијашких стаза и да би обезбедили врхунске услове скијања.

Поред тога, користећи податке прибављене са сателита̂, пратиће се и промене на Земљиној кори на подручју Кине у нади да ће се смањити последице земљотреса по тамошње становништво. b Било да је у питању ваша кућа, путеви којима возите, канцеларија у којој радите или школа у коју идете, за изградњу свега тога вероватно је био потребан рад геодета.

Геодети на један веома конкретан начин утичу на наш живот. Од коришћења ужета до сателита, они настоје да осмисле наш сложени свет и да у њега унесу ред. И док год градимо и учимо о свету који је изнад и испод нас, геодети ће несумњиво бити потребни. Стога, кад следећи пут видите геодете како раде дуж неког пута, знаћете нешто више о њиховој узбудљивој професији.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 22. страни]

Прецизни инструменти

Електронски даљиномер — Мери раздаљину стварајући један електронски сноп или пулс који се рефлектује ка инструменту помоћу специјалних огледала постављених на месту којем треба утврдити положај.

Теодолит и тахиметар — Теодолит (лево) мери углове и има микроскоп који омогућује систему сочива, унутрашњих огледала и призми да с великим увећањем прикажу величину углова. Неки тачнији теодолити могу да прикажу веома мале углове величине једне секунде, што је исто као кад бисмо један круг поделили на 1 296 000 једнаких делова. Тахиметар (десно) такође има могућност да електронски мери и бележи податке прикупљене на терену, укључујући и углове, раздаљине и описе појединих ставки. На крају се те информације могу понети у канцеларију и пребацити у компјутер ради израчунавања и израде нацрта.

[Слика на 21. страни]

Старинска либела

[Слика на 21. страни]

’Они који су растезали ужад‘ у Египту били су претече савремених геодета

[Извор]

Borromeo/Art Resource, NY