Поглед у свет

Пацови и људи у трци за храном

Аустралијска државна научна и индустријска истраживачка организација (CSIRO) наводи да се у свету на сваку рођену људску бебу окоти десет малих пацова. Сваког дана мора се прехранити око 360 000 нових људских уста, али храна је потребна и за 3 600 000 тек окоћених пацова. Примера ради, Индонезија има око 230 милиона људи и од тога око 60 посто њих углавном се храни пиринчем, који им свакодневно даје потребну енергију. Међутим, у тој земљи пацови сваке године поједу 15 посто приноса пиринча. „То значи да пацови поједу толико пиринча колико би било довољно да се током целе године храни више од 20 милиона Индонежана“, наводи научник из CSIRO-а др Грант Синглтон.

 Кокошја супа — природни лек против прехладе

Кокошја супа се дуго користи као народни лек против респираторних обољења као што су прехладе. Др Ирвин Зимент, пулмолог с Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, у књизи Food — Your Miracle Medicine, објашњава како она делује: „Кокошје месо, као и већина протеинске хране, садржи природну амино-киселину звану цистеин који се ослобађа приликом кувања супе. Цистеин је хемијски врло сличан леку званом ацетилцистеин, који лекари преписују пацијентима против бронхитиса и инфекције дисајних органа.“ Тај лек, првобитно добијан од кокошјег перја и кожице јесте муколитичан, то јест проређује слуз и поспешује њено излучивање из носа, грла и плућа. Кокошја супа умногоме делује на исти начин. Да би супа била још ефикасније средство против конгестије, др Зимет саветује додавање белог лука, црног лука и љутих зачина као што су љуте папричице.

Французи и паранормалне појаве

Упркос томе што важе за рационалисте, многи Французи и даље верују у паранормалне појаве. Према једном извештају у француском дневнику Le Monde, истраживачи су открили да „трећина становништва верује да астролошки знаци одређују карактерне црте, док четвртина верује у хороскопе“. Око 50 посто верује у лечење вером и телепатију. Изненађујуће је што је истраживање открило да веровање у науку не искључује веровање у паранормалне појаве. Управо супротно, они с веома малим научним сазнањем мање су склони лаковерности од оних с прилично великим научним знањем.

Убица звани топлотни удар

Коментаришући о смрти америчке спортске звезде Корија Стрингера која је наступила због топлотног удара, часопис Time је објаснио да при физичком напрезању по веома топлом и влажном времену долази до споријег испаравања зноја тако да тело не може да се довољно расхлади. Тада може доћи до топлотног удара, за који је карактеристичан потенцијално смртоносни пораст температуре. Упозоравајући знаци могу бити вртоглавица, главобоља, мучнина, малаксалост, ментална конфузија, убрзан пулс и врела сува црвена кожа. Неопходно је хладном водом, облогама од леда или на друге начине одмах расхладити тело да би се спасао живот особе. Али, боље је спречити него лечити. „Избегавајте да вежбате у најтоплије доба дана. Носите комотну одећу која допушта струјање ваздуха око тела. И обавезно пијте доста течности“, посебно воде, саветује Time. „Алкохол, чај и коле, које делују као диуретици, могу повећати губитак течности.“

Сумњива делатност дуванских компанија

Тајни документи дуванских компанија откривају да оне „намерно варају пушаче тако да мисле како пуше цигарете с мањим нивоом катрана и никотина него што је стварно случај“, извештава британски часопис New Scientist. Да наведемо један пример: Европска унија је у свом налогу 1990. поставила ограничења од највише 15 милиграма катрана и никотина по цигарети. Међутим, документи једне фирме откривају да уместо да је променила садржај цигарета како би удовољила стандардима у вези с нивоом катрана и никотина, та фирма је намерно манипулисала стандардима тако што је променила начин мерења тих супстанци. Како им је то могло поћи за руком? „Компаније су то могле да раде зато што су ефикасно контролисале дувански комитет [који] одређује те тестове“, извештава New Scientist. Стела Бијалус из Светске здравствене организације каже: „То показује колико су ти прописи немоћни да заштите јавност.“

Најстарија штампана реклама

Кинески археолози су пронашли у свету најстарије рекламе штампане на папиру, извештава China’s People’s Daily Online. Два парчета папира за паковање, која датирају од пре око 700 година, очигледно коришћена за паковање пигмената уљане боје, ископана су у једној гробници у кинеској провинцији Хунан. „У десном горњем углу папира стоји 70 кинеских знакова који описују разноликост, квалитет и карактеристике робе, и на папиру је такође одштампана и адреса продавнице“, наводи овај извештај. Изражавање у реклами је наметљиво слично савременим рекламама. У њој делимично стоји: „У поређењу с другим уљаним бојама, нијанса нашег производа је јединствена.“ Увиђајући да је папир доспео у Европу у 12. веку и да је Гутенберг измислио штампарство тек у 15. веку, овај извештај запажа: „У Кини се папир правио још 105. А. Д., када је Чи Лан направио први лист папира; што се тиче штампања, Кина је у 9. веку већ користила штампање методом дрвених матрица.“

Црквена трговина

Због слабе посећености и све мањих прилога, цркве широм Сједињених Држава улазе у световни бизнис како би исплатиле своје рачуне. „То је будућност сваке предузимљиве цркве“, каже Стивен Манси, старији пастор у Породичном хришћанском центру у Мунстеру (Индијана). Према новинама The Wall Street Journal, трговачке активности цркава крећу се од продаје кафе и крофни у предворју цркве до ресторана с комплетном услугом на црквеним терасама. Једна црква у Џексонвилу на Флориди, отворила је један тржни центар близу цркве. У том тржном центру се налази и туристичка агенција, салон лепоте и један ресторан с посебном врстом хране. Оснивач те цркве и бискуп Вон Маклохлин каже: „Исус је желео да узмемо дарове које нам он даје и да зарадимо.“ Он додаје да су у 2000. години ти пословни подухвати цркве донели зараду у вредности од преко два милиона долара.

Безопасни канабис?

„Један нови извештај поткопава тврдње да је канабис безопасан, упозоравајући да је ова дрога све јача и да може довести до озбиљног дугорочног нарушавања здравља“, извештава лондонски The Independent. Професорка Хедер Ештон с Универзитета Њукастл у Енглеској каже: „Канабис утиче на готово све телесне функције. Он је умногоме мешавина алкохола, седатива, опојних средстава и халуциногена.“ Познато је да озбиљно умањује возачке способности. Такође може изазвати неко акутно ментално обољење, укључујући и шизофренију; оштећује плућа пет пута више од цигарета; може довести до ретког рака грла и проузроковати фаталне срчане нападе код неких младих корисника. У 1960-им, једна цигарета марихуане је обично имала 10 милиграма тетрахидроканабинола, хемијске супстанце која утиче на мозак. „Сада, уз савршеније узгајање и размножавање биљака, један џоинт може да има од 150 до 300 милиграма тетрахидроканабинола, ако је додато хашишово уље“, објашњавају ове новине.

Да ли се разумете с доктором?

„Комуникација између лекара и пацијената је у шкрипцу“, извештава бразилски Folha de S. Paulo. У једној анкети спроведеној на педијатријском одељењу хитне помоћи у једној болници у Сао Паулу, 25 посто родитеља који су довели своју децу отишли су из докторове ординације, а да нису разумели дијагнозу, 24 посто није могло да због ружног рукописа прочита лекарски рецепт, а 90 посто се није могло сетити докторовог имена. Овако лошој комуникацији доприноси неколико фактора. У њих спадају „брзе и безличне“ консултације због којих су пацијенти „неповерљиви и незадовољни докторовом дијагнозом“, превелико коришћење лекарског жаргона и чињеница да због савремених лекарских тестова више није неопходно да доктори постављају пуно питања као што су то некад чинили. Према овом извештају, један психијатар је навео још један фактор — „емоционални штит“ који створе многи доктори „да би се одбранили од бола, патње, тескобе и страха од смрти“.