Пређи на садржај

Пређи на садржај

Најдужи друмски тунел на свету

Најдужи друмски тунел на свету

Најдужи друмски тунел на свету

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НОРВЕШКЕ

АКО желите видети упечатљиве призоре планина и фјордова дођите у западну Норвешку! Одушевићете се! Поред тога, уски вијугави путеви и мноштво тунела потврђују човекову довитљивост. Недавно је завршен један нови тунел — што је инжењерски подухват који надмашује друге подухвате ове врсте. Ради се о тунелу Лардал, најдужем друмском тунелу на свету — налази се на аутопуту, дугачак је 24,5 километара и пробијен је кроз масивну стену! Замислите да улазите у тунел знајући да ће, након само неколико минута, изнад ваше главе стајати планина виша од 1000 метара!

Зашто је потребан тако дугачак тунел? Он је важан део главне саобраћајнице између два највећа норвешка града, наиме Осла (главни град смештен на истоку земље) и Бергена (на западној обали). Други планински путеви између ова два града су током зиме тешко проходни због снега и ветра. Стога је постојала велика потреба за новим путем који би био поуздан при лошим временским условима. Норвешки парламент је 1992. донео одлуку да нови аутопут укључује изградњу тунела између малих општина Аурланда и Лардала. Након петогодишње изградње, тунел је званично отворен новембра 2000. Како је изведен овај инжењерски подухват? Колико је тунел безбедан? Како изгледа возити кроз њега? Хајде да то видимо.

Проблеми при изградњи

Тунел повезује Лардал и Аурланд, али су радници у ствари кренули с три места истовремено. По један тим је кренуо са оба краја, док је трећа група започела рад на 2 километра дугачком тунелу за вентилацију, који је требало спојити с главним тунелом удаљеним 6,5 километара од улаза Лардал. Како су ова три тима могла ускладити бушење тако да буду сигурни да ће се срести дубоко унутар планине? Да би се одредила тачна полазна тачка сваког тима, коришћени су сателитски навигациони системи, док је правац бушења био навођен ласером. Кретање бушилица је било усмеравано ласерским зрацима да би се засигурало исправно постављање рупа за експлозив.

Приликом сваког минирања, било је пробушено око 100 рупа, при чему је свака ишла 5,2 метра у дубину стене. Ове рупе су се пуниле са око 500 килограма експлозива, што је давало око 500 кубних метара здробљеног стења. То камење се затим одвозило камионима. Пре поновног бушења морали су се ојачати зидови и свод тунела. Коришћене су дугачке челичне греде, а површине су превучене слојем бетона ојачаног влакнима, наношеним под притиском. Сваки тим је напредовао око 60 до 70 метара недељно. Тунел је пробијен септембра 1999. када су се два тима која су радила на главном делу срела, при чему је међусобно одступање износило око 50 центиметара! Отварање тунела било је по плану, четрнаест месеци касније. До тог тренутка тунел је коштао 140 милиона евра.

Како је обезбеђена вентилација?

За инжењере тунела увек је изазов обезбедити квалитетан ваздух. С обзиром да је за пролазак кроз тунел Лардал потребно око 20 минута, посебно је важно да ваздух буде довољно чист да би се могло дисати. Како је то постигнуто?

Вентилациони тунел дужине 2 километра, који је 6,5 километара удаљен од отвора с лардалске стране, излази на оближњу долину и служи попут димњака, односно излазног канала. Свеж ваздух улази у тунел са оба краја а загађени ваздух излази кроз вентилациони тунел. Два снажна вентилатора која су постављена у вентилационом тунелу — с максималним укупним капацитетом од 1,7 милиона кубних метара (ваздуха) на сат — користе се да би повећали циркулацију свежег ваздуха када је ваздух јако загађен. Овај систем обезбеђује довољно свежег ваздуха с лардалске стране; ипак, требало је нешто више учинити са аурландске стране, која је дужа. Зато су на плафону тунела постављена 32 мања, ударна вентилатора, који повећавају проток ваздуха према вентилационом тунелу. Међутим, пошто овај ваздух прелази велику удаљеност од аурландске стране до отвора вентилационог тунела, он постаје све загађенији. Како је овај проблем решен?

Решење је било да се направи постројење за пречишћавање ваздуха у 100 метара дугачком паралелном тунелу, девет и по километара удаљеном од отвора према Аурланду. Овај тунел је на оба своја краја повезан с главним тунелом. Ваздух из главног тунела усмерава се у овај паралелни тунел, где се уклони до 90 процената прашине и нитроген-диоксида.

Уз помоћ овог вентилационог система и процеса пречишћавања, тунел Лардал комотно може примити 400 аутомобила на сат. Унутар тунела сензори контролишу квалитет ваздуха и управљају радом вентилационог система. Ако ниво загађења постане сувише висок, тунел се затвара за саобраћај, али до сада за то није постојала потреба.

Колико је безбедан?

Неки људи се плаше да возе кроз тунел. Поред тога, недавни тешки удеси и пожари у неколико тунела у Европи утицали су на то да безбедност тунела Лардал буде приоритет. Шта је учињено како би тунел био безбедан?

Контролни центар у Лардалу непрестано надзире различите сигурносне системе у тунелу и ако се безбедност угрози, тунел се затвара. Предузете су бројне мере предострожности да би се омогућило хитно затварање и брза евакуација тунела. Такође су за случај опасности постављени телефони на сваких 250 метара и по два противпожарна апарата на сваких 125 метара. Контролни центар аутоматски региструје локацију било ког противпожарног апарата који је склоњен са свог места. Када се апарат скине, на семафору се упале црвена светла која упозоравају возаче да не улазе у тунел, а знакови и светла у тунелу упућују возаче да возе у безбедном смеру ка излазу из тунела, даље од опасности. Возачи могу окренути своја возила на за то предвиђеним местима која се налазе на сваких 500 метара и на 15 локација предвиђених за већа возила. Поред тога, тунел је опремљен радио-антенским системом који омогућава да се возачи информишу преко свог ауто-радија. Системи за снимање и бројање надзиру сав саобраћај у тунелу и ван њега. Саобраћајни стручњаци сматрају да се овим постиже висок ниво безбедности с обзиром на релативно малу густину саобраћаја у тунелу.

Шта чини овај тунел другачијим?

Како изгледа вожња овим тунелом? Важан циљ инжењера је био да вожња буде пријатна тако да се возачи осећају безбедно, а и да возе безбедно. Да би се то постигло, помоћ у пројектовању унутрашњости тунела, поред осталих, пружили су и саобраћајни психолози из једног истраживачког института, дизајнери осветљења као и симулатори вожње.

Какав је био резултат? Па, тунел није потпуно прав. Благе кривине, с прегледношћу од 1000 метара, омогућују возачима да остану будни. Кривине такође олакшавају да се одреди удаљеност возила која долазе из супротног правца. Три велике дворане тунела налик на пећине служе да разбију монотонију путовања. Тиме се ствара утисак да се вози кроз четири краћа тунела уместо кроз један дугачак. Специјално осветљење у овим дворанама, са жутом и зеленом светлошћу на поду и плавом светлошћу са свода, ствара утисак свитања и изласка сунца. Ови специјални ефекти уз добру осветљеност тунела чине да се већина возача осећа пријатно и безбедно.

Сада путници могу уживати у јединственом пропутовању кроз најдужи друмски тунел на свету. Ово достигнуће модерног инжењерства представља поуздану везу између истока и запада Норвешке. Оно је снажан доказ тога шта човек може постићи када своју способност и домишљатост користи на изграђујућ начин.

[Дијаграм/Слика на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Траса тунела

Лардал ← → Аурланд

[Дијаграм/Мапа на 27. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Тунел Лардал

аутопутеви

↑ према Лардалу

→ E16 ка Ослу

*погонски вентилатори

смер протока ваздуха

дворана

блок с вентилаторима → вентилациони тунел

*

дворана

*

постројење за пречишћавање ваздуха

*

дворана

*

*

смер протока ваздуха

Аурланд

↓ E16 ка Бергену

1 миља

1 километар

[Извор]

Statens Vegvesen, Sogn og Fjordane

[Мапа на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НОРВЕШКА

тунел Лардал

Берген E16 ОСЛО

[Слика на 25. страни]

Улаз Лардал

[Слика на 25. страни]

Нацрт постројења за пречишћавање ваздуха

[Слика на 25. страни]

Попречни пресек тунела на коме се виде челичне греде које учвршћују зидове и свод

[Слика на 26. страни]

У тунелу има око 100 телефона за случај опасности и скоро 400 противпожарних апарата

[Слика на 26. страни]

У тунелу постоје три дворане са специјалним осветљењем

[Извори слика на 24. страни]

Поглед из ваздуха: Фото: Leiv Bergum; постројење за пречишћавање ваздуха: ViaNova A/S; све остале фотографије на странама 24-6: Statens vegvesen, Sogn og Fjordane