Коцкање — светска опсесија

ЏОН, који је одрастао у Шкотској, сањао је да добије на лутрији. Он каже: „Сваке седмице сам куповао срећку. Била је јефтина, али пружала ми је наду да ћу добити све што сам одувек желео.“

Казушиге који живи у Јапану, волео је коњске трке. Он се присећа: „Клађење на хиподрому с мојим пријатељима било је страшно забавно, и дешавало се да добијем велике суме новца.“

„Бинго је био моја омиљена игра“, каже Линда која живи у Аустралији. „Та навика ме је коштала око 35 евра седмично, али волела сам узбуђење које је доносила помисао на добитак.“

Џон, Казушиге и Линда су сматрали да је коцкање релативно безазлен вид забаве. Исто то мисле и стотине милиона људи из целог света. Галупова анкета из 1999. показала је да две трећине Американаца нема ништа против коцкања. Године 1998, Американци су на законски дозвољене облике коцкања потрошили око 60 милијарди евра — што је више него што су потрошили на карте за биоскоп, музичке компакт-дискове, велике спортске догађаје, забавне паркове и видео-игре заједно.

Према једној недавној студији, више од 80 посто Аустралијанаца коцкало се барем једном у току године, а 40 посто се коцкало сваке седмице. Одрасли у тој земљи у просеку годишње на коцкање потроше више од 450 евра, што је отприлике дупло више у односу на Европљане или Американце, и то Аустралијанце сврстава међу најстраственије коцкаре на свету.

Многи Јапанци су зависни од пачинка, једне игре налик флиперу, и годишње потроше 280  милијарди евра кладећи се у тој игри. У Бразилу се сваке године на коцкање потроши најмање 4,5 милијарди евра, од чега највише оде на срећке. Али Бразилци нису једини љубитељи лутрије. Часопис Public Gaming International недавно је проценио да у „102 земље постоји 306 лутрија“. Коцкање је стварно глобална опсесија — опсесија за коју неки кажу да доноси велике користи.

Шерон Шарп, представница Националног института за истраживање коцкања, каже да се од лутрије у Сједињеним Државама у периоду од 1964. до 1999, „у државни буџет слило од око 145 милијарди евра, с тим што је највећи део овог износа остварен од 1993“. Већи део овог новца био је намењен за јавне образовне програме, за одржавање националних паркова и изградњу спортских објеката. Поред тога, коцкарска индустрија је и један велики послодавац, и само у Аустралији запошљава око 100 000 људи у више од 7 000 коцкарница.

Стога, заступници коцкања кажу да легално коцкање не само што пружа забаву већ отвара и нова радна места, остварује приход од пореза и јача слабу економију.

Многи људи би због тога питали: ’Шта има лоше у коцкању?‘ Одговор на ово питање, о чему ће се говорити у следећим чланцима, врло лако може променити ваш став према коцкању.

[Слика на 3. страни]

Џон

[Слика на 3. страни]

Казушиге

[Слика на 3. страни]

Линда