Како да се изборите с проблемима расипничког друштва

„У ПРИРОДИ... не постоји нешто као отпад.“ Ово је мишљење једног уваженог експерта за рециклирање кога је цитирао часопис Time. Он је указивао на то колико је чудесно што угинуле животиње или оно што је одбачено у једном делу екосистема увек користи другим деловима екосистема. Тај исти експерт наводи да „човечанство може да опонаша начине на које природа решава проблем смећа, али ће за то требати једна нова технологија и велика промена ставова“.

Већина нас вероватно не може много да утиче на развој неке иновативне, нове технологије. Али наш став је нешто над чим имамо контролу! Исправан став  према неким основним принципима лепог понашања помоћи ће нам да се боље носимо са животним проблемима у расипничком друштву.

Пазите да не постанете расипни

Свака пета особа у свету иде увече гладна у кревет. То треба да нас наведе да ценимо храну и да избегавамо да је расипамо. Један пар који се после 28 година мисионарске службе у Африци вратио у Европу рекао је да је једна од ствари која им је најтеже пала док су се поново навикавали на живот у својој домовини била „расипнички став с којим су људи бацали храну“.

Мудри родитељи поучавају своју децу да на тањир ставе само онолико хране колико могу да поједу. Тако настаје мање смећа и мање се баца. Боље је прво узети мало, а онда затражити још. Наравно, родитељи морају бити пример у томе. Исус је поставио пример за све нас показујући истинско цењење за оно што је Бог и физички и духовно пружао. Библија показује да је Исус пазио да не расипа храну — чак иако ју је на чудотворан начин створио у изобиљу! (Јован 6:11-13).

Избегавање расипности може се такође применити и на одећу, намештај и машине. Ако одржавамо ствари у добром стању и користимо их док год је то практично показујемо да ценимо оно што поседујемо. Не треба да нас заведе рекламни свет који покушава да нас учини незадовољнима оним што имамо нудећи нам нешто веће, боље, брже, јаче. Наравно, можда имамо свако право да променимо ствари које су још увек употребљиве. Али, пре него што то учинимо, можда бисмо могли да преиспитамо своје ставове и мотиве.

Избегавајте похлепу

Док су путовали кроз пустош до Обећане земље, Израелци су добијали храну у облику  мане. Према библијском извештају, мане је било у довољним количинама. Међутим, Израелци су били упозорени да не постану похлепни; требало је да узму само онолико колико им је било тренутно потребно. Они који то нису послушали установили су да се похлепа не исплати јер се преостала мана коју су узели уцрвала и почела да заудара (Излазак 16:16-20). Библија на јасан начин снажно и често осуђује похлепу (Ефешанима 5:3).

Похлепу не осуђује само Библија. На пример, римски филозоф и драматичар из првог века, Сенека, рекао је да похлепна особа никада није задовољна. Он је приметио: „За похлепу је и цела природа мало.“ Ерих Фром, филозоф из 20. века, дошао је до сличног закључка: „Похлепа је рупа без дна која исцрпљује особу која непрестано покушава да задовољи своје потребе а да при том никада није задовољна.“ Осим избегавања похлепе и расипности, ту су и неки позитивни кораци које многи предузимају.

Научите да делите

Пре него што баците ствари које су још увек у добром стању, размислите коме би добро дошле. На пример, кад деца израсту из своје одеће, да ли би и друга деца могла да је користе? Да ли бисте могли исто учинити и с другим стварима које су још увек у добром стању, али које више не користите тако пуно као некада? Поделите радост коју вам је та ствар причињавала тиме што ћете је дати другоме. Амерички писац и хумориста Марк Твен једном је написао: „Да бисте у потпуности осетили радост, морате је с неким поделити.“ Можда сте и ви осетили да је подељена радост удвостручена радост. Поред тога, делећи ствари ви доприносите умањивању негативних последица расипничког менталитета.

Дељење с другима је врлина коју Библија снажно препоручује (Лука 3:11; Римљанима 12:13; 2. Коринћанима 8:14, 15; 1. Тимотеју 6:18). Заиста, колико би овај свет само био бољи када би сви били спремни да деле!

Будите задовољни неопходним стварима

Задовољна особа је срећна особа. То је општепозната истина. Једна грчка пословица каже: „Ништа неће задовољити онога ко не уме да буде задовољан са мало.“ А једна јапанска каже: „Сиромашан је онај ко није задовољан.“ И Библија се веома похвално изражава о томе да будемо задовољни. У њој читамо: „Нема сумње, она и јесте средство великог добитка, та оданост Богу заједно с тим да је човек задовољан оним што има. Јер ништа нисмо донели на овај свет, па не можемо ништа ни однети. Зато, кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тимотеју 6:6-8; Филипљанима 4:11).

Наравно, ако желимо да будемо задовољни оним што имамо, мора доћи до ’велике промене ставова‘. Млада жена по имену Сузана недавно је схватила да треба да изврши такву промену. Она каже: „Пошто не могу да имам све што пожелим, схватила сам да морам да научим да желим оно што имам. Сада сам срећна и задовољна.“

Задовољство заиста води до среће. Професор Аргир Хаџихристев, стручњак из Бугарске на пољу старења, каже: „Пре свега, главна бољка је у томе што особа није задовољна са оно мало што има.“ Указујући које су здравствене користи кад је човек задовољан, он додаје: „Онај ко не покушава да живи боље од свог комшије, ко не покушава да стално има све више и више, живи без такмичарског духа, а стога и без стреса. То је добро за живце.“

Да, расипнички настројено друштво никада не може пружити праву срећу. Још мање то може учинити расипнички менталитет! Изгледа да све више и више људи увиђа да је то тачно. А ви?

[Слика на 9. страни]

Деца треба да науче да не разбацују храну

[Слика на 9. страни]

Исус је поставио добар пример у избегавању расипничког духа

[Слика на 10. страни]

Уместо да баците, зашто не дате другима оно што више не користите?