Поглед у свет

Ретка врста орхидеје сачувана од изумирања

Педесет година је једна једина орхидеја госпођина папучица (Cypripedium calceolus), која расте у дивљини у Британији, чувана под надзором 24 сата како не би изумрла. Викторијанци и генерације после њих толико су ценили ову прелепу кестењасто-белу орхидеју да су је до 1950-их готово „обрстили“, тако да је остала само та једна једина. Ботаничари су покушавали да одгаје ову орхидеју из семена ове биљке из Северног Јоркшира, али због ретког цветања, природно опрашивање је било неизводљиво. Међутим, почетком 1990-их, научници из Кју Гарденса у Лондону, открили су један метод познат као микроразмножавање, што им је омогућило да одгаје нове биљке из семена добијеног вештачким опрашивањем цветова. То цвеће је онда пребачено на природно станиште кречњака, а исход је тај да сада на северу Енглеске успева између 200 и 300 орхидеја госпођина папучица. Једно место је отворено за јавност, али да би се орхидеје заштитиле остале локације нису познате; поред тога, „научници и даље настоје да их учине довољно отпорнима на штеточине и гљивице“, извештава лондонски The Independent.

 Алергичне на људе

„Многе животиње су алергичне на људе“, наводе немачке новине Leipziger Volkszeitung. Као што је извештено у тим новинама, Немачко удружење против алергије и астме (DAAB) недавно је објавило да „код сваког 20. кућног љубимца присуство људи доводи до типичних алергијских симптома, као што су кожни осип или стално кијање“. Каже се да су у већини случајева узрок перутање коже код људи и излучевине гриња које се тиме хране. Власник може да види да је љубимац алергичан на људе уколико се љубимац чеше или лиже, односно биска своје крзно, а даљњи доказ би био ако се поменути симптоми повуку после одласка из те средине или кад власник није ту. Храна и полен такође могу довести до алергија код животиња. Примера ради, DAAB је приметио да задњих година све већи број коња имају поленску грозницу.

Шта чини ’правог мушкарца‘?

„Дечаци... и даље мисле да је знак да је неко ’прави мушкарац‘ ако је добар у спорту, носи маркирану одећу и избегава присна пријатељства, док напоран рад није својствен ’правом мушкарцу‘, извештавају лондонске новине Independent. „Дечаци поштују другаре који су доминантни, надмоћни и који много псују. Тинејџери који не удовољавају овом стереотипу ризикују да буду задиркивани или проглашени хомосексуалцима.“ Анкета коју је на дечацима од 11 и 14 година у 12 школа у Лондону спровео Колеџ Брикбен при Лондонском универзитету, открила је да су ти дечаци „признали да су се због мачизма осећали усамљено и да су се плашили да буду оно што јесу“, наводе ове новине. Професор Стивен Фрош, који је водио ово истраживање, каже: „Дечацима је потребно снажно уверење да бити мушкарац не мора да значи бити груб и прикривати своја осећања.“

Црвени крст позван на одговорност

Убрзо после напада 11. септембра, амерички Црвени крст ступио је у акцију прикупљајући новчане прилоге и донације крви. Прикупљено је око 850 милиона долара готовине и 400 000 јединица крви. Док је прикупљање било брзо, дељење није. „Црвени крст у Америци био је спор у расподели хуманитарне помоћи породицама погођеним овим нападима“, наводи The Washington Times. „Та средства за пружање хуманитарне помоћи искоришћена су за програме који нису имали везе са 11. септембром“, а велики део је био одвојен за „дугорочне потребе, као што су програми замрзавања крви, саветовалишта и будући напади“. Пошто је потреба за прикупљеном крвљу мала, а њен рок употребе 42 дана, она после тога постаје „бескорисна и мора се спалити“, наводи овај чланак. Вести су објавиле да је под налетом великог критицизма, одбор Црвеног крста сменио свог председника и крајем јануара 2002. објавио да ће до 11. септембра 2002. деведесет посто сакупљених средстава отићи жртвама ове катастрофе.

Смртоносне природне катастрофе

„Природне катастрофе су широм света довеле до најмање 25 000 смртних случајева, што је двоструко више него лане“, наводи један извештај Ројтерса. Према највећој светској осигуравајућој компанији, Münchener Rückversicherungs-Gesellschaft Aktiengesellschaft, привредни губици су укупно износили 41 милијарду евра — далеко више од губитака који су настали 11. септембра у Сједињеним Државама. Скоро 70 посто од 700 великих катастрофа биле су олује и поплаве. Екстремни временски услови су одговорни за стално мењање климе у свету. „Шумски пожари у Аустралији, поплаве у Бразилу и Турској, сметови снега у централној и јужној Европи и тајфун у Сингапуру, што је с метеоролошке стране изгледало немогуће, јесу показатељи везе између промене климе и пораста природних катастрофа“, рекла је ова компанија. Она је запазила да је у задњих 160 година, откада се води евиденција, само једна година била топлија од 2001. године. Земљотреси су довели до највећег броја смртних случајева — само један земљотрес у јануару у Индији однео је преко 14 000 живота. Све у свему, у току те године било је 80 великих земљотреса.

Појасеви на задњим седиштима спасавају животе

„Приликом судара, путници који не вежу појас на задњем седишту петоструко повећавају могућност да страдају путници на предњим седиштима који имају појасеве“, извештава лондонски The Guardian. У једној студији с подацима о 100 000 аутомобилских несрећа у Јапану у току више од пет година, истраживачи с Токијског универзитета открили су да је скоро 80 посто смртних случајева путника на предњим седиштима који су се везали могло бити избегнуто да су путници на задњем седишту везали појасеве. Приликом судара, путници без појаса ударају напред толиком силином да су путници на предњим седиштима, који имају појас, у много већој опасности да буду озбиљно повређени или чак да погину. Иако је везивање појасева на задњем седишту у Британији обавезно од 1991, истраживања показују да их око 40 посто одраслих још увек не користе.

Опасности од загађења ваздуха у Азији

„Услед загађења ваздуха у Индији, сваке године умре преко 40 000 људи“, наводи магазин о екологији Down to Earth. Истраживање које је спровела Светска банка и Институт за заштиту животне средине у Стокхолму указује да загађење ваздуха у Азији далеко премашује загађење у Европи и Америци заједно, и да доводи до хиљада смртних случајева у Сеулу, Пекингу, Бангкоку, Џакарти и Манили. На пример, услед респираторних обољења у Манили сваке године умре преко 4 000 људи, док 90 000 пати од тешког хроничног бронхитиса. Стопа смртности је још већа у Пекингу и Џакарти. Тај проблем се приписује „коришћењу лошег горива, неделотворним методама производње енергије, коришћењу возила која су у лошем стању и застојима у саобраћају“, наводи овај часопис.

Зарада при преласку на евро

Католичка црква у Италији „користи повлачење лире из употребе да би надокнадила мањак прилога за милостињу тако што заокружује своје цене“ у еврима, наводи Corriere della Sera. Римски викаријат је послао једно писмо свим својим парохијама наводећи да „прилагоде свој ’ценовник‘. Прилог за одржану мису, који је некада био само 15 000 лира, сада иде и до 10 евра (19 363 лире). Максималан прилог за венчање, који је раније био 450 000 лира, иде и до 270 евра (523 000 лира)“. Међутим, у том писму стоји да се „тај износ односи на ’оне који не припадају парохији‘, док је прилог за парохијане добровољан, као и за крштења и сахране“. Чак и поред тога, свештеници у римској парохији и даље често наилазе на депримирајуће празне кутије за прилоге, можда због „извесне похлепе својих верника и пада посећености“, наводе ове новине.