Пређи на садржај

Пређи на садржај

Десет милиона књига у кући од стакла

Десет милиона књига у кући од стакла

Десет милиона књига у кући од стакла

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФРАНЦУСКЕ

КАДА се дрвеним степеницама попне на ветру изложено шеталиште, посетилац је заиста импресиониран — чак уплашен — призором четири торња прекривена стаклом који се издижу изнад његове главе. Није реч о обичном комплексу зграда. Реч је о ултрамодерној Националној библиотеци Француске, смештеној на обалама Сене. На неки начин, њен настанак је трајао вековима.

Сами почеци

Карло V је 1368. сместио скоро 1 000 рукописа у једну кулу тврђаве Лувр у Паризу. Међутим, француски краљеви су тек након Стогодишњег рата почели да формирају сталну збирку. Поклони и заоставштине оних који су настојали да стекну краљеву наклоност обогатили су библиотеку, а такође и књиге које су из других европских земаља и са Оријента доносили путници, амбасадори или војници као ратни плен. Онда је у 16. веку Франсоа I увео систем законског депозита доношењем закона који је захтевао да Краљева библиотека добије један примерак сваке књиге која се објави.

Након што је била смештена у више краљевских резиденција у унутрашњости, Краљева библиотека је премештена назад у Париз, где је била опљачкана током верских ратова (1562-98). Трајнија локација библиотеке пронађена је 1721. Након конфисковања црквених и аристократских колекција књига током Француске револуције, у библиотеку је смештено на стотине хиљада књига, рукописа и копија. Иако од непроцењиве вредности, овај добитак је учинио крајње очигледним стални недостатак простора у постојећим објектима.

Огроман раст

Године 1868. била је изграђена и свечано отворена читаоница наткривена с девет стаклених купола. Пројектовао ју је архитекта Анри Лабруст и могла је да прими 360 читалаца и неких 50 000 књига. У суседним складиштима, на полице за књиге могло је да стане додатних милион књига. Али у року од шест деценија, број књига у овој библиотеци премашио је три милиона!

Упркос преправкама и проширењима, није се могло обезбедити додатних 3 километра полица које су годишње биле потребне да би се сместиле књиге и часописи који су се сливали у библиотеку. Коначно је 1988. председник Франсоа Митеран најавио пројекат изградње вероватно „највеће и најмодерније библиотеке на свету“. Њена сврха је била да „обухвати све области науке, да буде свима доступна, да користи најмодерније технологије за пренос података, да јој се може приступити из удаљених места и да се може повезати с другим европским библиотекама“.

Одржано је међународно такмичење с циљем да се дође до пројекта нове библиотеке. Пријављено је скоро 250 пројеката. Коначно, прихваћен је пројекат мало познатог француског архитекте по имену Доминик Перо. Његова идеја је била једна огромна четвртаста основа с четири торња на сваком углу у облику усправљене отворене књиге. Критичари су исмевали идеју да се књиге сместе у торњевима од стакла — соларне пећнице, како су их звали — где ће књиге бити изложене сунчевој светлости и топлоти. Као компромис, одлучено је да се испод стакла поставе паравани од дрвета да би се књиге заштитиле, а да се најдрагоценији документи сместе у ормаре за књиге који се налазе у основи библиотеке.

Изазови пресељења

Други изазов био је предстојеће пресељење преко десет милиона књига, од којих су многе биле у трошном стању и ретке, као што су две копије Гутенбергове Библије. Проблема је било и приликом претходних пресељења. Према једном очевицу селидбе библиотеке током 1821, много књига је пало с теретних кола на блатњаву улицу. Овог пута премештање је било организовано коришћењем научних метода.

Тим професионалаца је 1998. започео гигантски посао пресељења милиона књига. Да би се спречило било какво оштећење, крађа или губитак, књиге су биле преношене у кутијама отпорним на воду, ватру и ударце. Скоро годину дана се десет камиона, који су из додатних мера безбедности били неозначени, с напором пробијало кроз познату саобраћајну гужву Париза превозећи свакодневно између 25 000 и 30 000 књига до њихове нове куће.

Ризница знања

Нова библиотека је подељена на два нивоа. От де жарден (горњи ниво) има 1 600 места за јавност и пројектован је тако да омогућава лак приступ за око 350 000 књига. Ре де жарден (доњи ниво) има 2 000 места која су резервисана за научне раднике.

Библиотека је изграђена око једне минијатурне шуме. Декор с црвеним теписима, дрвеним зидним параванима и дрвеним намештајем доприноси пријатној, опуштеној атмосфери која је погодна за концентрацију и учење. У библиотеци се налази једна просторија са аудио-визуелним помагалима где посетиоци могу користити CD-ROM-ове, филмове, аудио-снимке и хиљаде слика и књига у дигиталном облику.

Библиотека Француске располаже с довољно полица да смести додатне књиге у наредних отприлике 50 година. То подстиче на размишљање о савесном напору који је био потребан да се изгради и очува оваква ризница знања!

[Слика на 24. страни]

Читаоница 1868. године

[Извор]

© Cliché Bibliothèque nationale de France, Paris

[Извор слике на 25. страни]

©Alain Goustard/BNF. Architect: Dominique Perrault. © 2002 Artists Rights Society (ARS), New York/ADAGP, Paris