Гледиште Библије

Молитве које Бог чује

„Стално молите, и даће вам се; стално тражите, и наћи ћете; стално куцајте, и отвориће вам се. Јер свако ко моли, добија, и свако ко тражи, налази, и свакоме ко куца, отвориће се“ (ЛУКА 11:9, 10).

ПОКАЗУЈУЋИ потпуно поверење у горе цитиране речи које је изговорио Исус Христ, многи хришћани се обраћају Богу у молитви у вези са својим проблемима и бригама, уверени да их он воли и да брине за њих. Међутим, неки се разочарају док чекају одговор на своје молитве. Да ли и ви осећате да су ваше молитве узалудне? Да ли Бог слуша ваше молитве?

Чак и ако изгледа да нисмо добили одговор на наше молитве, то не значи да их Бог није чуо. Библија нас уверава: „Очи [су] Јеховине на праведницима, и уши су му управљене на њихово усрдно мољење“ (1. Петрова 3:12). Дакле, Јехова Бог чује молитве праведника, без обзира да ли су оне изговорене наглас или у срцу (Јеремија 17:10). Јехова такође испитује мисли и осећања која стоје иза сваке молитве, а која не разуме потпуно нити их је свестан чак ни онај који се моли (Римљанима 8:26, 27).

Међутим, да би биле прихватљиве Богу, молитве морају испунити одређене услове. Као прво, оне морају бити упућене искључиво Богу — не Исусу, неком „свецу“, нити неком идолу (Излазак 20:4, 5). Молитве такође морају бити упућене у име Божјег Сина, Исуса Христа (Јован 14:6). Да ли то значи да наше молитве прво чује Исус који затим пренесе поруку Богу? Не, него када се молимо Јехови у Исусово име, ми се идентификујемо као Христови  ученици и признајемо да само захваљујући његовој откупнини можемо приступити Богу (Јеврејима 4:14-16).

Молитве морају бити упућене с вером. Апостол Павле је истакао: „Без вере није могуће угодити му, јер онај ко приступа Богу мора веровати да он постоји и да награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Како особа зна да ли има такву веру? Библијски писац Јаков одговара: „Ја ћу ти своју веру показати својим делима“ (Јаков 2:18). Да, вера покреће на дела, а дела онда показују да волимо Бога и да се трудимо да му угодимо.

Обожаваоци Бога такође морају бити истрајни у молитви. Исус је то објаснио у Луки 11:9, 10, што је цитирано на почетку. Уосталом, ако се неко само једном помоли за неку ствар, зар то не показује да он и није толико озбиљан у вези с том молбом?

Шта Бог обећава

Без обзира колико се често и усрдно молимо, ми ипак живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1). Иако је тачно да је Исус рекао да ће његови следбеници бити срећни, он није рекао да ће њихов живот бити без проблема (Матеј 5:3-11). Међутим, јесте рекао да његови ученици могу бити срећни упркос туговању, глади, жеђи или прогонству.

Срећа о којој је Исус говорио не зависи од поседовања идеалних околности. Уместо тога, срећа је унутрашње задовољство које осећамо зато што служимо Богу. Стога, ми можемо постићи извесну меру среће чак и усред тешкоћа (2. Коринћанима 12:7-10).

Суочавање с личним проблемима

Да ли је онда узалудно молити Бога у вези с личним стварима као што су проналажење одговарајућег брачног друга или опхођење према породици, здравље или проблеми око запослења? Не, јер иако Бог не обећава да ће чудом променити наше животне околности, он ће нам дати мудрост како бисмо изашли на крај с њима. Везано за искушења, Јаков је записао: „Ако некоме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога, јер он великодушно даје свима и без прекоравања; и даће му се“ (Јаков 1:5). Јехова ће нас водити помоћу свог светог духа. То ће нам помоћи да разумемо и применимо библијска начела када доносимо одлуке.

Наравно, Божји дух не доноси одлуке уместо нас. Напротив, потребан је лични напор. На пример, ако имамо проблем, да ли смо истраживали о томе и испитали различите аспекте и детаље те ситуације? То би било једно дело на основу ког би Бог видео да имамо веру (Јаков 2:18). Да ли смо истрајни у тражењу решења за наше проблеме, непрекидно тражећи Божје вођство? (Матеј 7:7, 8). Да ли смо пажљиво испитали библијска начела која се односе на нашу ситуацију? Божја Реч нас може учинити ’сасвим способнима, потпуно опремљенима за свако добро дело‘ (2. Тимотеју 3:16, 17).

Иако је тачно да Бог може да интервенише и одстрани све људске проблеме, он нам је дозволио да изразимо своју слободну вољу. Нажалост, многи користе своју слободну вољу на штету других. Зато неки проблеми за које се молимо могу трајати све до Божјег новог света (Дела апостолска 17:30, 31). То може бити нека ситуација која постоји у подручју где живимо, као што је криминал или отворени сукоби; или то може укључивати истрајавање под невољом коју проузрокују противници (1. Петрова 4:4). Морамо признати да се у овом безбожном свету неке ситуације неће променити набоље.

Упркос томе, Бог воли своје обожаваоце и жели да им помогне. Када његово Краљевство буде неприкосновено владало над целом земљом, он ће потпуно уклонити ужасне проблеме овог света (Откривење 21:3, 4). До тада треба да се устрајно молимо за његово вођство у суочавању са животним проблемима. Ако тако чинимо, можемо бити сигурни да ће Јехова испунити обећање забележено у Библији у Исаији 41:10: „Не бој ми се, јер сам ја са тобом, не плаши се, јер сам ја твој Бог, и ја тебе крепим и спасавам и својом те подржавам победном десницом.“