Уточиште за штампаре Библије

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БЕЛГИЈЕ

Пре скоро 500 година, у Антверпену, у Белгији, одштампани су неки од првих примерака комплетне Библије. Шта је штампаре Библије привукло у тај град? Којих су се ризика прихватили тиме што су штампали Библију? Да бисмо то открили, морамо размотрити шта се догодило почетком 16. века.

АНТВЕРПЕН лежи на ушћу реке Шелде, 89 километара од Северног мора. У 16. веку, током њене такозване златне ере, Антверпен је доживео дотад незапамћен економски напредак. У ствари, град се брзо проширио и постао највећа лука у Европи и један од неколико западноевропских градова с преко 100 000 становника.

Развој Антверпена привукао је трговце из целе Европе. Ова чињеница и све већи напредак града допринели су томе да градске власти имају толерантнији став, што је омогућило да Антверпен постане расадник нових идеја. Атмосфера толеранције привукла је штампаре који су установили да је у том граду безбедно штампати и ширити нове идеје. Убрзо је Антверпен 16. века постао дом за 271 штампара, издавача и продавца књига. Градски званичници су тада поносно описивали свој град као „уточиште и расадник свих врста уметности, науке, народа и врлина“.

Спаљивање књига и калуђера

Међу тим новим идејама које су се штампале и биле у оптицају, биле су и идеје Мартина Лутера (1483-1546). Он је  био вођа реформације, религиозног покрета који је водио до настанка протестантизма. Само шест месеци након што је реформација почела, Лутерова дела су се већ појавила у књижарама Антверпена. Не изненађује што се то није допало Католичкој цркви. Јула 1521. црква је у Антверпену подстакла јавно спаљивање 400 примерака наводно јеретичких књига. Две године касније, два августинска калуђера из Антверпена који су били симпатизери Лутерових идеја, живи су спаљени на ломачи.

Ови напади нису зауставили групу храбрих штампара из Антверпена. Храброст ових штампара одиграла је важну улогу у томе да Библија постане доступна обичном човеку. Ко су били неки од ових штампара?

Од штампара до мученика

Адријан ван Берхен био је штампар и продавац књига. Због продавања лутеранских књига био је 1522. године стављен у кладе и кратко након тога осуђен на казну затвора. Помилован је али се одмах вратио старом послу. Почео је поново да штампа — овог пута делове Лутеровог данског превода „Новог завета“. Ово дело је објављено 1523, само годину дана након што је Лутеров превод „Новог завета“ први пут објављен на немачком.

Међутим, Ван Берхен је поново ухапшен 1542. када је велика количина забрањених књига пронађена у његовој кући у Делфту, у Холандији. Испрва, судија га је благо казнио — да борави два сата на губилишту с „неколико забрањених књига око свог врата“. Али касније, Ван Берхенова казна је преиначена у смртну казну, и храбром штампару је мачем одрубљена глава.

Маргинална белешка коштала га је живота

Тих дана најпродуктивнији штампар Библија на данском језику био је Јакоп ван Лисфелд. Укупно је објавио 18 издања Библије на данском језику. Године 1526. одштампао је комплетну Библију на данском. Ова Библија се појавила четири године пре прве комплетно одштампане Библије на француском и девет година пре објављивања прве комплетно одштампане Библије на енглеском језику! Ван Лисфелдова Библија се углавном темељила на Лутеровом дотад још недовршеном преводу Библије на немачком језику.

Ван Лисфелдово финално издање на данском из 1542, садржавало је дрворез и нове маргиналне белешке. На пример, поред Матеја 4:3 дрворез је приказивао Ђавола као брадатог калуђера с бројаницом и ногама јарца. Ипак, оно што је посебно разбеснело Католичку цркву биле су маргиналне белешке. На темељу једне белешке — која је гласила „Спасење долази једино кроз Исуса Христа“ — Ван Лисфелд је био осуђен на смрт. Иако је Ван Лисфелд тврдио да је Библију штампао уз одобрење цркве, одрубљена му је глава у Антверпену 1545. године.

 Испрва одобрен, затим забрањен

У међувремену је у Француској добро познати католички хуманиста Жак Лефевр д’Етапл био запослен превођењем Библије с латинског на француски, мада је такође консултовао и изворни грчки текст. Д’Етапл је желео да Библију учини доступном обичном човеку. Написао је: „На помолу је време када ће Христ бити проповедан на чист начин и када неће бити мешан с традицијом, што сада још увек није случај.“ У Паризу је 1523. објавио француски превод „Новог завета“. Теолози с престижног Универзитета Сорбона нису одобрили његов превод због тога што је у њему користио говорни језик. Суочен с њиховим нападом, Д’Етапл је побегао из Париза у Стразбур, на северу Француске.

Као резултат овог противљења, штампари у Француској нису се више усуђивали да штампају Библије на француском. Где је онда Д’Етапл могао да штампа свој превод Библије? Антверпен је био логичан избор. Д’Етаплово издање Библије из 1530, које је у Антверпену штампао Мертен де Кајзер, био је први француски превод Библије у једном тому. Занимљиво је да је Де Кајзер овај превод штампао уз одобрење католичког Универзитета у Лувану, најстаријег белгијског универзитета, и уз одобрење лично Карла V, светог римског цара! И поред свега тога, 1546. Д’Етаплов превод придодат је списку књига забрањених за читаоце католичке вероисповести.

„Бискуп је имао књиге... Тиндејл је имао новац“

У исто то време у Енглеској, заређени свештеник Вилијам Тиндејл желео је да преведе Библију на енглески. Међутим, то је спречио лондонски бискуп Катберт Тунстал. Када је Тиндејл увидео да неће моћи да преведе Библију у Енглеској, побегао је у Немачку. Коначно, фебруара 1526, успео је да одштампа први комплетан енглески превод „Новог завета“. Непуних месец дана касније, први примерци овог превода већ су се појавили у Енглеској.

Међутим, бискуп Тунстал је био одлучан да спречи обичан народ да чита Библију. Стога је спалио сваки примерак Тиндејловог превода до ког је могао да дође. Па ипак, Тиндејлов превод је и даље био у оптицају. Зато је бискуп уредио, посредством трговца по имену Пакингтон, да купи целу Тиндејлову залиху Библија пре него што напусте континент и дођу до Енглеске. Тиндејл је прихватио понуду и искористио зарађени новац да побољша свој превод и одштампа ревидирано издање. „И тако је дошло до погодбе“, коментарише један извор из тог времена. „Бискуп је имао књиге, Пакингтону је  припадала захвалност а Тиндејл је имао новац.“ Тако је бискуп не знајући за то финансирао Тиндејлов рад на превођењу Библије!

Тиндејлова веза у Антверпену

Чак и након што су сви ти примерци купљени и спаљени, други примерци Тиндејловог „Новог завета“ и даље су у великом броју стизали у Енглеску. Како је то било могуће? Два одважна штампара из Антверпена, Ханс и Кристофер ван Рурмонд у тајности су одштампали неколико издања Тиндејловог „Новог завета“. Иако су ове Библије имале бројне штампарске грешке, људи у Енглеској су једва чекали да их купе.

Међутим, 1528. Ханс је био затворен у Лондону због штампања 1 500 примерака Тиндејловог „Новог завета“ и због уношења 500 примерака у Енглеску. Он је вероватно умро у једном од енглеских затвора. Хансов брат Кристофер је 1531. године био такође затворен у Енглеској због продавања „Новог завета“. Вероватно је и Кристофер умро као затвореник.

„Највреднија успомена на Тиндејла“ — штампана у Антверпену

Од 1529. до 1535, Тиндејл је већи део свог времена проводио у Антверпену, где су постојали повољни услови за његов рад. Тамо је, 1530. Мертен де Кајзер штампао Тиндејлов превод Пентатеуха, у ком се по први пут на енглеском појавило име Јехова.

Маја 1535, Тиндејл је био ухапшен у Антверпену. Док је чамио у затвору, један од његових ученика, Мајлс Кавердејл, завршио је Тиндејлов превод Хебрејских списа. У белгијском граду Вилворду, 6. октобра 1536, Тиндејл је био привезан за стуб, задављен и спаљен. Његове последње речи су биле: „Господе, отвори очи краљу Енглеске!“

Тиндејлова заоставштина

Недуго након Тиндејловог погубљења, енглески краљ Хенри VIII дозволио је да се превод Библије чита у црквама. Тај превод штампао је Матијас Кром, један други штампар из Антверпена. Ова Библија, обично позната као Метјуова Библија (названа тако по Томасу Метјуу), углавном садржи Тиндејлов превод. a Каква је иронија што су бискупи сада користили превод који су неколико година раније спалили — превод због ког је Тиндејл био убијен!

Велики део Тиндејловог превода сачуван је у преводу King James. Многе изразе из превода King James, који су извршили снажан утицај на енглески језик, сковао је Тиндејл и првобитно одштампао у Антверпену. Према професору Гидоу Латреји, Тиндејлов утицај на енглески језик већи је чак од Шекспировог!

У другој половини 16. века, Антверпен је изгубио климу религиозне толеранције и своје место као уточиште за штампаре Библије. До ове промене је дошло углавном због прогонства покренутог од стране контрареформације Католичке цркве. Па ипак, храброст и жртве првих штампара Библије из Антверпена много су допринели томе да Божја Реч данас буде доступна читаоцима широм света.

[Фуснота]

[Слике на 19. страни]

Изнад: ручно слагање слова; Мартин Лутер преводи Библију; стари план града Антверпена

[Слика на 20. страни]

Јакоп ван Лисфелдов штанд с књигама

[Слике на 21. страни]

Жак Лефевр д’Етапл и насловна страна његовог издања Библије из 1530, штампана у Антверпену

[Слика на 21. страни]

Јавно спаљивање енглеских Библија у Лондону

[Слике на 22. страни]

Вилијам Тиндејл, једна страница његове Библије, и Мајлс Кавердејл

[Извори слика на 20. страни]

Страна 19: Словослагач: Printer’s Ornaments/by Carol Belanger Grafton/Dover Publications, Inc.; Лутер: Из књиге Bildersaal deutscher Geschichte; мапа: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen; страна 21: Портрет: Из књиге Histoire de la Bible en France; Страна Библије: © Cliché Bibliothèque nationale de France, Paris; спаљивање Библија: Из књиге The Parallel Bible, The Holy Bible, 1885; страна 22: Тиндејл: Из књиге The Evolution of the English Bible; Кавердејл: Из књиге Our English Bible: Its Translations and Translators