Млади питају. . .

Зашто ме тата (или мама) не воли?

„Пре него што се тата развео од маме, ишли смо на плажу, јели смо ван куће и путовали смо аутом на разна места. Онда је све потпуно престало. Тата се променио. Изгледа да се и од мене развео“ (Карен). a

ИСУВИШЕ много младих пати због сличних осећања. Попут Карен, они осећају да их један од родитеља више не воли — или да их никада није ни волео. При томе не мислимо на пролазна негативна осећања која настају као последица тренутних сукоба између младих и њихових родитеља; нити говоримо о озлојеђености која се понекад појави као реакција на родитељско дисциплиновање. Заправо, у неким случајевима су родитељи криви за истинско занемаривање, јер пропуштају да деци пруже потребну пажњу и дисциплину. У другим случајевима постоји образац строгог, суровог поступања које можда укључује и окрутне речи или физичке ударце.

Ништа не може проузроковати дубљу емоционалну рану од родитељског одбацивања. „Имала сам осећај да сам непожељна и занемарена“, каже Карен. Ако си икада био у овако тешкој ситуацији, узми у обзир неке предлоге о томе како да изађеш на крај са својим осећањима. Буди уверен да можеш успети у животу, чак и ако немаш подршку свог родитеља!

Покажи разумевање према свом родитељу

Пре свега, сасвим је на месту да очекујеш да те твој родитељ воли. Родитељска љубав према деци треба да буде природна и сигурна као излазак сунца. Бог очекује од родитеља да показују такву љубав (Колошанима 3:21; Титу 2:4). Зашто онда родитељи понекад занемарују, напуштају или малтретирају своју децу?

Један додатни узрок може бити њихово животно искуство. Питај се: ’Од кога су моји родитељи учили како се подижу деца?‘ У многим случајевима наши родитељи могу учити једино на основу сопственог искуства из детињства са својим родитељима. А у данашњем суровом свету, с невиђеним бројем људи који су „без природне наклоности“, такво васпитање је често веома погрешно (2. Тимотеју 3:1-5). Понекад је последица ужасна ланчана реакција — родитељи малтретирају своју децу баш онако како су и они сами некада били малтретирани.

Осим тога, родитељи могу бити јако несрећни из разноразних разлога. Неки покушавају да побегну од патње и фрустрације тако што се препусте послу, алкохолу или дроги. На пример, Вилијам и Џоун су одрасли поред оца  алкохоличара. „Нашем оцу је било јако тешко да нас похвали“, каже Џоун. „Ипак, најгори су били његови изливи гнева када је почео да пије. Цело вече би викао на маму. Често сам била уплашена.“ Чак и ако родитељи нису директно увредљиви, њихове навике их могу тако исцрпсти да нису у стању да својој деци пруже потребну љубав и пажњу.

Вилијам мисли да разуме позадину очевог непредвидивог понашања. Он објашњава: „Мој отац је одрастао у Берлину у Немачкој, за време Другог светског рата.“ „Као дечак, доживео је неизрециве ужасе и видео много мртвих. Сваки дан је морао да се бори за живот само да би пронашао нешто за јело. Мислим да је мој отац озбиљно погођен оним што је проживео.“ Заиста, Библија потврђује да се људи који су изложени окрутном угњетавању могу неразумно понашати (Проповедник 7:7).

Да ли Вилијам и Џоун мисле да очева искуства оправдавају начин на који је он поступао с њима? „Не“, каже Вилијам. „Његова прошлост није оправдање за опијање и лоше понашање. Међутим, с обзиром да знам како је растао лакше ми је да имам више разумевања за његово понашање.“

Ако прихватиш чињеницу да су твоји родитељи несавршени и сазнаш нешто о њиховој прошлости, то ти може доста помоћи да их разумеш. Пословице 19:11, NW кажу: „Увид који човек има сигурно гнев његов успорава.“

Изађи на крај са својим осећањима

Постоје још нека негативна осећања због ситуација у кући које ти могу задати бол. На пример, због недостатка пажње оба родитеља Патриша се осећала „безвредно и недостојно љубави“. Ланиши је тешко да верује мушкарцима зато што ју је отац напустио када је имала само осам година. А Шејла је приметила да жуди за пажњом скоро сваке особе коју упозна, само да би попунила празнину коју је оставила њена мајка чијим је животом „управљала дрога“.

Гнев и љубомора такође могу бити проблем. Када је Карен видела како њен отац, који се поново оженио, својој новој породици пружа љубав за којом је она чезнула, била је „у једном тренутку веома љубоморна“. Лејлани је понекад чак осећала мржњу према својим родитељима. Она каже: „Стално сам се свађала с њима.“

Сва ова осећања се могу разумети ако се узму у обзир околности. Међутим, како можеш успешно изаћи на крај с таквим негативним осећањима? Осмотри следеће савете.

• Приближи се Јехови Богу. (Јаков 4:8). То можеш постићи тако што читаш Библију и редовно се дружиш с Јеховиним народом. Када будеш видео како Јехова поступа с другима, схватићеш да је он веран. Можеш му веровати. Јехова је питао Израелце: „Заборавља ли мати чедо које је дојила? Не смилује ли се на плод утробе своје?“ Затим је обећао: „А кад би га и заборавила нећу тебе ја заборавити“ (Исаија 49:15). Зато се редовно моли Богу. Не брини се око тога да ли ћеш употребити баш праве речи. Он те разуме (Римљанима 8:26). Схвати да те Јехова воли чак и онда када ти се чини да те нико други не воли (Псалам 27:10).

• Повери се одраслој особи од поверења. Спријатељи се с духовно зрелим особама. Отворено им изрази своја осећања и бриге. У хришћанској скупштини Јеховиних сведока можеш пронаћи духовне очеве и мајке (Марко 10:29, 30). Ипак, можда ћеш ти морати да преузмеш иницијативу да отворено разговараш с њима. Други неће знати шта осећаш ако им то сам не кажеш. Олакшање које ћеш осетити кад отвориш своје срце може бити стварно охрабрење за тебе (1. Самуилова 1:12-18).

 • Остани запослен чинећи ствари за друге. Да би се заштитио од опасности самосажаљења, настој да не размишљаш о негативним странама своје ситуације. Уместо тога, научи да будеш захвалан за оно што имаш. Искористи многе прилике тако што ћеш ’гледати с личним занимањем не само на своје сопствене интересе него и на интересе других‘ (Филипљанима 2:4). Постави духовне циљеве, и онда се с позитивним ставом труди да их достигнеш. Служити потребама других у хришћанској служби јесте одличан начин да останеш усредсређен на друге уместо на себе.

• И даље показуј поштовање према својим родитељима. Никад немој заборавити да се тесно држиш библијских начела и мерила. То укључује и показивање поштовања према родитељима (Ефешанима 6:1, 2). Показивање поштовања искључује усвајање осветољубивог става. Не заборави, ма какво на изглед неисправно поступање родитеља не може никада оправдати твоје неисправно поступање. Зато препусти ствари у Јеховине руке (Римљанима 12:17-21). Он „љуби правду“ и има веома снажна заштитничка осећања према деци (Псалам 37:28; Излазак 22:22-24). Док и даље показујеш оговарајуће поштовање према родитељима, настој да развијаш плод Божјег духа — пре свега, љубав (Галатима 5:22, 23).

Можеш успети

Недостатак родитељске љубави сигурно може да боли. Али родитељски пропусти не треба да утичу на то какав ћеш тип особе ти постати. Ти можеш изабрати срећан, успешан живот тако што ћеш претходно споменута библијска начела применити у свом животу.

Раније поменути Вилијам је пуновремени добровољац у једној подружници Јеховиних сведока. Он каже: „Јехова нам на многе начине помаже да изађемо на крај са овим трагичним ситуацијама. Заиста је привилегија имати тако брижног небеског Оца пуног љубави!“ Вилијамова сестра Џоун је пуновремени објавитељ, пионир, и служи тамо где је већа потреба за јеванђелизаторима. Она каже: „Док смо одрастали, видели смо јасну разлику ’измеђ’ оног који Богу служи и онога који му не служи‘“ (Малахија 3:18). „Наше искуство нас је снажно подстакло да се боримо за истину и учинимо је нашом својином.“

Исто може бити и у твом случају. Библија каже: „Који су у сузама сејали, нека певајући жању“ (Псалам 126:5). Како се овај стих може применити? Ако се напрежеш да примењујеш исправна начела под тешким околностима, твоје сузе ће на крају бити замењене радошћу када доживиш Божји благослов.

Зато и даље настој да се приближиш Јехови Богу (Јеврејима 6:10; 11:6). Чак и ако си годинама патио због забринутости, фрустрације или кривице, ова осећања се могу постепено ублажити и заменити ’Божјим миром који превазилази сваку мисао‘ (Филипљанима 4:6, 7).

[Фуснота]

[Оквир на 21. страни]

Да ли осећаш...

• Да ниси важан или вредан?

• Да је несигурно или немудро веровати другима?

• Да ти је потребно стално уверавање да вредиш?

• Да су твој гнев или љубомора ван конроле?

Ако потврдно одговараш на ова питања, попричај о томе с поверљивим родитељем, старешином или духовно зрелим пријатељем што је пре могуће.

[Слике на 22. страни]

Предузми позитивне кораке да би изашао на крај са својим осећањима