Пређи на садржај

Пређи на садржај

Мистериозна плима и осека Еврипоса

Мистериозна плима и осека Еврипоса

Мистериозна плима и осека Еврипоса

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

НА ИСТОЧНОЈ обали Грчке, у близини града Калкиса, узани мореуз дели копно од острва Евбеје. Реч је о каналу Еврипосу. Дугачак је 8 километара, а ширина му варира од 1,6 километара до само 40 метара. Најмања дубина канала износи свега 6 метара. Назив Еврипос, што значи „брзи ток“, одговарајуће описује понекад изузетно снажан проток воде у каналу, која често достигне брзину од скоро 20 километара на сат. Међутим, зачуђујуће је то што током неких дана ово струјање благо мења свој смер, или може чак потпуно да престане! Многи посетиоци Калкиса долазе на један мали мост који прелази преко канала да посматрају ову необичну појаву повезану с плимом и осеком.

Плима и осека настају због утицаја гравитације Сунца и Месеца на мора Земље. Из тог разлога, интензитет плиме и осеке се мења у зависности од положаја Земље у односу на Сунце и Месец. За време младог месеца, Сунце и Месец се налазе на истој страни Земље. За време пуног месеца, они су на супротним странама Земље. У оба случаја, Сунце и Месец делују истовремено тако да се ствара највећи талас плиме и осеке.

На свака 24 сата Еврипосом прођу два таласа плиме и два таласа осеке. Вода тече у једном смеру 6 сати и 13 минута, кратко застаје, и онда тече у супротном смеру. По овом обрасцу вода у каналу тече 23 или 24 дана лунарног месеца. Међутим, током последњих четири или пет дана у месецу, догађају се необичне ствари. Неким данима вода може тећи каналом само у једном смеру. Другим данима, ток воде у каналу може да мења свој смер чак 14 пута!

Покушаји да се објасни ова појава

Феномен Еврипоса збуњује посматраче већ хиљадама година. Према популарном веровању, ту се удавио Аристотел (четврти век пре н. е.), када се бацио у канал у очајању што није могао да реши ову загонетку плиме и осеке. У стварности, он се није удавио већ је покушао да објасни плиму и осеку. У свом делу Метеорологија, он је написао: „Изгледа као да море тече кроз узани канал због околног копна. Мањи део морске воде улива се у већи због подрхтавања тла.“ Аристотел је грешком мислио да се тло љуља због морских таласа и због земљотреса који су чести у том подручју. Након око једног века, грчки астроном Ератостен уочио је да „дубина мора није иста на оба краја [канала]“. Он је мислио да струјање воде настаје због тога што се обале мореуза разликују у висини.

Неуједначеност плиме и осеке Еврипоса се чак ни данас не разуме у потпуности. Ипак, чини се да је јасно да равномерно наизменично струјање воде настаје као последица разлике у нивоу воде на крајевима канала. То доводи до тога да вода навали с вишег ка нижем нивоу. Разлика у нивоу воде може да буде 40 центиметара и може се уочити с моста код Калкиса.

Откуд разлика?

Како се може објаснити разлика у нивоу воде? Плимни талас који наилази из источног Медитерана дели се у два крака када дође до острва Евбеје. Западни крак пролази кроз јужни крај канала. Међутим, источни крак пре него што уђе у канал са севера, мора да обиђе острво. Овај дужи пут који преваљује источни крак чини да он стиже у Еврипос са закашњењем од сат и петнаест минута. Под оваквим околностима ниво мора, и притисак воде на једној страни канала може бити много већи него на другој страни. Повећани притисак појачава снагу равномерно наизменичног струјања воде кроз Еврипос које је проузроковано плимом и осеком.

Али шта је с неправилним струјањем? Током прве и последње месечеве четврти, гравитација Сунца супротставља се гравитацији Месеца уместо да је појачава. Док Месец изазива осеку, Сунце делује тако да изазива плиму. Услед тога, у овом периоду мања је разлика у нивоу мора у северном и јужном крају канала. Зато је слабији интензитет струјања воде. Понекад када је ветровито, струјање је потпуно онемогућено и оно престаје.

Наравно, могло би се још тога рећи о овом занимљивом, мистериозном струјању. Ако икада посетите Грчку, дођите на Евбеју и посматрајте фасцинантну појаву плиме и осеке Еврипоса!

[Мапе на странама 12, 13]

(За комплетан текст, види публикацију)

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

ЕГЕЈСКО МОРЕ

ЕВБЕЈА

Калкис

Мореуз Еврипос

ГРЧКА

АТИНА

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 13. страни]

Канал Еврипос снимљен из ваздуха