Поглед у свет

Вештачке очи налик инсектовим

„НАСА је откупила роботске очи налик инсектовим које су осмислили аустралијски научници за сонде које би се користиле на Марсу“, извештавају новине The Australian. Истраживачи са аустралијског Националног универзитета дизајнирали су те вештачке сензоре на основу изгледа очију скакаваца. Извештај каже да је „та универзитетска лабораторија за биороботику вида провела године и године посматрајући како скакавци, пчеле и вилини коњици користе вид при регулисању лета. Установили су шта управља летом и извели су математичке алгоритме да би их опонашали“. НАСА жели да придода вештачке очи скакавца на малу сонду које ће се „попут инсекта брзо кретати изнад кршевитог подручја Марса, а да се не судари с њим“. Ако све буде било како треба, сонда ће „испитати слојеве стена највећег кањона у соларном систему — 4 000 километара дугог и 7 километара дубоког Валес Маринериса, у покушају да се открије геолошка прошлост црвене планете“.

 Китови убице привучени дијалектом

„Како китови убице који цео живот проведу у оквиру својих малих јата успевају да избегну парење са животињама у блиском сродству?“, пита канадски The Vancouver Sun. „На темељу седмогодишњег генетског истраживања и 340 узорака ДНК од китова убица из Британске Колумбије и Аљаске, Ланс Барет-Ленард је открио да се женке паре искључиво с мужјацима из других јата“, али не ван локалне популације, то јест групе тих јата. „Нема доказа о родоскрвном парењу“, каже Барет-Ленард. „Скоро сва парења су између јата са сасвим другачијим дијалектима.“ Тај чланак додаје да „китови убице бирају партнера с којим су у што даљем сродству, а то вероватно одређују тако што слушају вокализацију, то јест дијалект других китова и траже оне који су им најмање слични“.

Праћење велике беле ајкуле

„Највећа риба-грабљивица, велика бела ајкула, праћена је сателитом и откривено је да се креће хиљадама километара по отвореном океану“, наводи лондонски The Daily Telegraph. То откриће, објављено у часопису Nature, срушило је ранија веровања о великим белим ајкулама. Иако се налази свуда по свету, за ту ајкулу се мислило да се држи обале, да лови туљане и морске лавове и да никада не остаје дуго ван територије на којој живи. Међутим, када су истраживачи у Калифорнији недавно обележили четири мужјака и две женке, открили су да је једна ајкула путовала чак до хавајских острва — 3 700 километара од калифорнијске обале — и то преваљујући 70 километара дневно. Та студија је такође открила да иако ретко роне дубље од 30 метара када су близу обале, велике беле ајкуле каткад роне веома дубоко на отвореном океану.

Економски проблеми утичу и на клинике

Економски проблеми везани за озбиљан пад вредности аргентинске валуте масовно шаљу Аргентинце у болнице и клинике због здравствених проблема повезаних са стресом, намећући на тај начин терет на те установе изнад њиховог капацитета, извештавају новине Clarín. Здравствени проблеми обухватају „главобоље, повишен крвни притисак, чиреве, гастритис, несаницу и узнемиреност“. Неки падају у несвест „а да немају неки неуролошки узрок“, рекао је један лекар. У једној клиници је за само неколико дана број савета везаних за стрес, депресију и страхове порастао за 300 посто. Поред тога што их чекају препуне чекаонице, доктори и сестре такође морају да се боре и с пацијентима који су љути због финансијске кризе. Неки пацијенти су чак и физички нападали докторе и сестре. Једна сестра је добила ударац у главу.

Најбржи тобоган

„У луна парку на брду Фуџикју отворен је најбржи тобоган на свету“, извештавају јапанске новине IHT Asahi Shimbun. „Убрзање из места од 172 километра на час за мање од две секунде није за страшљиве. То је као да сте испаљени из ракете. Путници могу доживети јачину гравитационе силе коју обично доживљавају пилоти ловачких авиона.“ Хит Робертсон, пројектни директор компаније која је конструисала тај тобоган каже: „Приликом полетања, авион може да има силу од 2,5 G [2,5 пута већу силу од силе гравитације]. Овде имате 3,6 G.“ Воз на овом тобогану се креће на „точковима сличним онима који имају мали авиони“, а покрећу га три ваздушна компресора која имају снагу од 50 000 коњских снага, што је „упоредиво с малом ракетом“.

Веза између срчаних обољења и дувана у Индији

„Виши кардиолози [у Индији] кажу да је све већа учесталост обољења коронарне артерије“, коментаришу новине Mumbai Newsline. „Према др Ашвину Мехти, директору кардиологије у болници Јаслок, Индијци имају генетске предиспозиције за срчана обољења.“ Посебно је забрињавајуће што све више младих људи имају „проблеме са срцем због повећаног пушења“. Др П. Л. Тивари, кардиолог-специјалиста у болници Бомбај, верује да ће, уколико се не предузме нека коренита промена, једног дана Индија бити водећа земља у свету што се тиче срчаних болесника. У суседном Бангладешу су преко 70 посто мушкараца између 35 и 49 година пушачи, наводи The Times of India, и „стопа пушења је порасла док је приход опао“. У просеку сваки пушач „потроши дупло више на цигарете него што се укупно по глави становника потроши на одећу, смештај, здравље и образовање“. Процењује се да би 10,5 милиона неухрањених људи у тој сиромашној земљи могло да има одговарајућу исхрану уколико би се новац уложен у дуван употребио на храну.

Високе зграде — још увек у потражњи

„Рушење кула близнакиња је протресло архитекте и инжењере и учинило их застрашујуће свесним нечега што још нису доживели“, наводи U.S.News and World Report. „Упркос привременој забринутости, потражња за небодерима неће се смањити.“ Један од разлога је што је земљиште на неким подручјима скучено и веома скупо. Поред тога, градови желе да имају повода да се хвале. Изузетно високе зграде „доприносе престижу и чине неко место истакнутим, затим представљају одлику савременог света и слично томе“, каже Вилијам Мичел, декан факултета архитектуре и планирања на Технолошком институту у Масачусетсу. Међутим, архитекте дебатују о томе како да своје зграде учине сигурнијим. Уградњом зидова и прозора отпорних на удар, зграде се могу ојачати на нападе, али то повећава оптерећење и превише је скупо. У Кини се грађевинским прописима захтева отворен, празан спрат за „склониште“ на сваких 15 спратова. Грађевински прописи на другим местима захтевају лифт само за ватрогасце конструисан све до врха, као и степениште с високим ваздушним притиском који би спречавао улазак дима. Пројектанти шангајског Светског финансијског центра, који би могао бити највиша зграда на свету, већ додају посебне мере предострожности у своје планове.

Бука и оштећење слуха

„Свако пето дете школског узраста и сваки трећи одрастао Пољак имају проблема са слухом“, наводи пољски недељник Polityka. Анкете откривају да највеће сметње изазива саобраћајна бука и гласна аудио, видео и кућна опрема. Један извештај о стању животне средине навео је да је пораст саобраћаја у Варшави већ повећао ниво буке у главним улицама до 100 децибела. Вриска деце која се играју достиже исте нивое. Озвучење по дискотекама достиже чак и 120 децибела, што је само мало испод прага бола од 130 до 140 децибела. Та велика бука, кажу специјалисти, јесте директан узрок оштећења слуха. Професор Хенрик Скаржински, оториноларинголог са Института психологије и патологије слуха, запажа: „Оштећење слуха прераста у озбиљну друштвену бољку. Људи који имају оштећење слуха су раздражљивији, имају проблема са учењем и теже уче стране језике.“