„Суморна зима“

ЗАМИСЛИТЕ следећи сценарио. Терористи неопажено пуштају вирус великих богиња у три трговачка центра у Сједињеним Државама. Вирус напада купце који ништа не слуте. Ускоро — мало више од недељу дана — лекари откривају ту болест код 20 особа. У наредним данима, вирус се шири и на друге. Настаје паника. Бесне немири. Здравствени систем је преоптерећен. Затварају се државне границе. Привреда је у хаосу. Двадесет један дан од почетка ширења заразе, болест се проширила на 25 федералних држава и 10 других земаља. До тада је заражено 16 000 људи, а 1 000 их је умрло. Лекари процењују да ће у наредне три недеље, број заражених порасти на 300 000. Трећина њих ће умрети.

Ово није заплет неког научнофантастичног филма. Била је то компјутерска симулација у којој су изнесене претпоставке до чега би вероватно довело овако нешто. Та симулација, коју је спровела група угледних организација за интердисциплинарна теоретска истраживања, извршена је јуна 2001. Названа је „суморна зима“.

За многе је „суморна зима“ попримила ново и злослутно значење после насиља 11. септембра 2001. Напади на Светски трговачки центар у Њујорку и Пентагон у Вашингтону драматично су показали да постоје окрутни и мржњом гоњени људи спремни на масовна убијања других. Поред тога, ти напади су показали да су Сједињене Државе, а и шире, све нације рањиве на такве нападе. Живимо у свету у ком терористи који су спремни на све у једном потезу могу угасити животе хиљаде људи.

 Убрзо после напада 11. септембра, политичари и радници запослени у новинским кућама у САД, постали су мета писама у којима су се налазиле смртоносне бактерије антракса. Људи су били у страху. Потпирујући такве страхове, медији, као и неки стручњаци, спекулисали су о могућности напада терориста са смртоноснијим патогеним агенсима — на пример, кугом или великим богињама. Неке државе које се не придржавају међународних конвенција можда већ производе такав материјал у тајним лабораторијама. Осмотрите део онога што је недавно записано:

Светска здравствена организација увиђа све већу опасност да се биолошко оружје може употребити за изазивање разорних епидемија које би се могле проширити по свету. Све земље су у потенцијалној опасности. Поред панике која би настала, пуштање организама који изазивају велике богиње, кугу и антракс могло би бити катастрофално због болести и смрти до којих би то довело“ (American Medical Association).

„За разлику од бомби и нервних бојних отрова, биолошко оружје има подмуклије дејство — период инкубације доводи до тога да катастрофа настаје полако и неприметно. Испрва само мали број људи завршава у болници. Њихови симптоми могу да преваре лекаре или да им изгледају као неке уобичајене болести. Док здравствени радници схвате шта се дешава, читави градови могу бити заражени“ (часопис Scientific American).

„Уколико би се данас пустио вирус куге, већина светског становништва била би беспомоћна, а с обзиром да је смртност заражених људи 30 посто, могло би да умре скоро две милијарде људи“ (часопис Foreign Affairs).

’Све земље су у опасности.‘ ’Читави градови заражени.‘ ’Могло би да умре две милијарде људи.‘ То су алармантне изјаве. Међутим, колика је вероватноћа да ће се десити један тако катастрофалан напад биолошким оружјем? Стручњаци се помно баве овим питањем. Наредни чланак ће вам помоћи да разумете нека с тим повезана питања.

[Слика на 4. страни]

Војна вежба — симулиран напад биолошким оружјем

[Извор]

DoD photo by Cpl. Branden P. O’Brien, U.S. Marine Corps