Куда одлази вода?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ПАНИКА! То је била моја прва реакција. Сива течност која је избијала из сливника с дна мог купатила претила је да мој стан претвори у смрдљиву баруштину. Хитно сам позвао водоинсталатера у помоћ. Док сам сувих усана од нервозе снуждено чекао и док је вода полако натапала моје чарапе, питао сам се: ’Откуда долази сва та вода?‘

Док се водоинсталатер стрпљиво трудио да отчепи одводну цев, објаснио је: „Просечан становник града дневно потроши између 200 и 400 литара воде. Сваки човек, жена и дете испусте у одвод око 100 000 литара воде годишње.“ Упитао сам: „Како је могуће да трошим толико много воде? Сасвим сигурно не пијем толико!“ „Не“, одговорио је, „али сваки дан се туширате или купате, пуштате воду у тоалету и вероватно користите машину за прање веша или суђа. На ове и друге начине, савремени начин живота утиче на то да трошимо дупло више воде од наших дедова.“ Изненада ми на памет пада питање: ’Куда сва та вода иде?‘

Открио сам да се пречишћавање воде након свакодневне употребе јако разликује од земље до земље или чак од града до града. У неким земљама то је сада питање живота и смрти. (Видите оквире на 27. страни.) Пођите са мном у обилазак локалног постројења за пречишћавање воде и сами откријте куда она одлази и зашто је добро да пажљиво размислите пре него што баците неки предмет у канализацију или тоалет, без обзира на то где живите.

Посета постројењу за пречишћавање воде

Знам да мислите да постројење за пречишћавање воде не делује као неко атрактивно место које треба посетити. Слажем се. Ипак, већина од нас зависи од овог постројења јер оно спречава да се град загуши у властитом отпаду — и сви смо одговорни да допринесемо да оно исправно функционише. Наше одредиште је главно постројење у Малабару, јужно од познате сиднејске луке. Како вода из мог купатила стиже до овог постројења?

Када пустим воду у тоалету, испразним судоперу или када се истуширам, вода одлази ка постројењу за пречишћавање воде. Након пређених 50 километара, она се улива у 480 милиона литара воде која свакодневно заврши у постројењу за пречишћавање — у једном минуту у постројење уђе количина воде која би могла да напуни два олимпијска базена.

Објашњавајући зашто ово постројење није неугодно за око нити непријатног мириса, Рос, службеник задужен за контакт с јавношћу, рекао ми је: „Велики део постројења налази се под земљом. То омогућава да се гасови задрже и усмере ка пречистачима ваздуха (низ огромних димњака у облику лонца), који елиминишу неугодне мирисе. Пречишћени ваздух се затим испушта у атмосферу. Мада је постројење окружено хиљадама кућа, годишње примим само око десет телефонских позива  од људи који се жале због неугодних мириса.“ Може се претпоставити да следеће место на које нас Рос води јесте извор ових „неугодних мириса“.

Шта су отпадне воде?

Док се спуштамо у доњи део постројења, наш водич нам објашњава: „Отпадне воде се састоје од 99,9 процената воде заједно с фекалијама, хемикалијама и разним малим предметима. Отпадне воде које потичу од домаћинстава и индустрије с површине од преко 55 000 хектара, протичу цевима дугачким 20 000 километара, улазе у постројење на дубини од два метра испод нивоа мора. Овде оне пролазе кроз један низ филтера који задржавају крпе, камење, папир и пластику. Као следеће, у коморама са шљунком органске материје се  задржавају у води у мехурићима ваздуха, а шљунак који је тежи пада на дно. Сав овај отпад неорганске природе се сакупља и одвози на подземну депонију. Остатак отпадних вода се испумпава 15 метара увис у резервоаре за седиментацију.“

Ови резервоари покривају површину фудбалског игралишта и кад дођете овде схватате колико би се комшије жалиле уколико систем за пречишћавање ваздуха не би био толико ефикасан. Док вода полако тече кроз резервоаре, уље и мазиво испливавају на површину и уклањају се. Чврсти остатак који се назива муљ, пада на дно и велике механичке лопате склањају талог на место одакле се црпе пумпама ради даљње прераде.

Прерађене отпадне воде отичу у океан кроз 3 километра дугачак испусни тунел који се налази испод океанског дна. Оне се потом с дубине од 60 до 80 метара подижу до океанског дна и испуштају у океан. Снажне приобалне струје распршују отпадне воде и природно дезинфекционо својство слане воде довршава процес пречишћавања. Муљ који остаје у постројењу за пречишћавање пумпа се у велике резервоаре који се зову анаеробни растварачи, где микроорганизми разлажу органске материје на метан и муљ који је стабилан у погледу физичких и хемијских карактеристика.

Од муља до плодног тла

Са уздахом олакшања пратим Роса док се враћамо на свеж ваздух и пењемо се на врх херметички затвореног резервоара за муљ. Он наставља: „Метан који се ослобађа деловањем микроорганизама користи се за покретање електричних генератора и обезбеђује више од 60 процената електричне енергије потребне за рад овог постројења. Стабилизовани муљ је дезинфикован и додат му је креч, чиме се претвара у користан материјал, богат материјама које се зову биосолиди, чиме се хране биљке. Постројење за пречишћавање отпадних вода у Малабару са̂мо произведе 40 000 тона биосолида годишње. Пре десет година непрерађени муљ се спаљивао или одлагао у океан; сада се овај ресурс боље искоришћава.“

Рос ми даје брошуру која објашњава: „Након примене биосолида, шуме (Новог Јужног Велса) расту за 20 до 35 процената брже.“ Такође наводи да ’принос пшенице која се узгаја на земљишту обогаћеном биосолидима достиже чак 70 процената‘. Увиђам да је сада компост с биосолидима довољно безбедан да га могу користити у башти као ђубриво за цвеће.

Далеко од очију, далеко од сећања?

При крају обиласка, наш водич ме подсећа да бацање боје, пестицида, лекова или уља у одвод може проузроковати да микроорганизми у постројењу за пречишћавање воде угину, што би могло да поремети процес прераде отпадних вода. Он наглашава да ’уље и мазиво полако зачепљују артерије нашег водовода на исти начин као што зачепљују артерије нашег организма и да пелене за једнократну употребу, тканине и пластика која се баца у ВЦ шољу у ствари никуда на одлазе. Уместо тога, оне зачепљују цеви‘. Као што сам сазнао, смеће може да оде далеко од наших очију након што се баци у ВЦ шољу и пусти вода, али када се цев запуши и вода почне да се враћа натраг, онда га се поново сетимо. Тако када се следећи пут будете туширали, пуштали воду у тоалету или празнили судоперу, размислите о томе куда та вода одлази.

[Оквир⁄Слика на 25. страни]

Од отпадне воде до воде за пиће

Неколико милиона становника Оринџ Каунтија — области с мало падавина у Калифорнији, у Сједињеним Државама — имају користи од једног савременог решења за проблем отпадних вода. Уместо да се милиони литара отпадних вода свакодневно избацују директно у океан, велики део њих се враћа у залихе воде. Већ дужи низ година овај подухват се остварује захваљујући једном постројењу за пречишћавање отпадних вода. Након основне прераде, отпадна вода се пречишћава кроз још две фазе. Овим се вода пречишћава тако да буде чиста као обична вода за пиће. Она се затим меша с водом из артеских бунара и враћа у резервоар подземних вода. На тај начин она допуњује овај резервоар и такође спречава да слана вода продре у њега и поквари подземне воде. До 75 процената воде која је потребна овој области црпе се из ових подземних залиха.

[Оквир на 27. страни]

Пет начина да се вода мудро користи

◻✔ Замените истрошене гумице на славинама — славина која цури значи годишњу потрошњу од 7 000 литара.

◻✔ Проверите да ли вам цури вода из водокотлића — тиме се годишње просипа 16 000 литара воде.

◻✔ Уградите туш-батерију која штеди воду. Стандардна туш-батерија троши 18 литара воде у минуту; туш-батерије са слабијим протоком воде троше 9 литара у минуту. Четворочлана породица ће уштедети до 80 000 литара воде годишње.

◻✔ Уколико имате водокотлић с двостепеном регулацијом количине воде, подесите га тако да троши мање воде када је то могуће — тиме ћете за четворочлану породицу уштедети више од 36 000 литара воде годишње.

◻✔ Уградите вентиле на ваше славине — релативно су јефтини, смањују проток воде за око половину при чему не умањују искористивост славине.

[Оквир на 27. страни]

Светска криза у погледу отпадних вода

„Више од 1,2 милијарде људи још увек нема приступ чистој води за пиће, док 2,9 милијарди нема одговарајуће санитарије због чега годишње умре 5 милиона људи, углавном деце, од болести које се преносе водом“ (Други светски форум о води који је одржан у Хагу, у Холандији).

[Дијаграм/Слике на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Процес пречишћавања воде у Малабару (Поједностављени изглед)

1. Отпадне воде улазе у постројење

↓

2. Филтрирање

↓

3. Коморе са шљунком ⇨ ⇨ 4. Према подземној депонији

↓

5. Резервоари за седиментацију ⇨ ⇨ 6. У океан

↓

7. Анаеробни растварачи ⇨ ⇨ 8. Електрични генератори

↓

9. Резервоар за смештање биосолида

[Слике]

Резервоари за анаеробно растварање претварају муљ у корисно ђубриво и метан

Сагоревањем метана добија се електрична струја