Поглед у свет

Не пребројавајте овце

Према извештају часописа New Scientist, хронична несаница је светски проблем који погађа сваког десетог човека. Научници процењују да само у Сједињеним Државама несаница кошта привреду 35 милијарди долара годишње, јер је узрок недолажења на посао услед болести и несрећних случајева. Како они који пате од несанице могу помоћи себи да заспе? Истраживачи са Оксфордског универзитета су замолили једну групу особа које пате од несанице да размишљају о неком пријатном и опуштајућем призору, као што је водопад или неко омиљено место за одмор. Друга група је замољена да броји овце, док је трећа група могла да изабере шта год је хтела. Другој и трећој групи је требало мало дуже него обично да заспи, али прва група је заспала, у просеку, више од 20 минута раније него обично. Алисон Харви, која је члан тог истраживачког тима, каже да бројање оваца нема ефекта, јер је „и сувише досадно да би ефикасно удаљило бриге“.

 Шуме које скупљају воду из облака

Влажне тропске кишне шуме које расту на надморској висини изнад 900 метара могу да сакупе „до 40 процената више воде из облака него из падавина“, кажу аустралијски стручњаци др Пол Редел и др Дејвид Макџенет. Према Аустралијској организацији за научно и индустријско истраживање „ниски облаци, измаглица и магла непрестано струје кроз шуму, кондензују се на дрвећу и сливају се или капљу с дрвећа на земљу“ и тако додају милионе литара воде токовима тропских река. Међутим, „када се кишне шуме искрче, количина влажности која допире до земље знатно се смањује“.

Неуједначена потрошња

Према извештају The State of World Population 2001, двадесет посто светског становништва сада троши 86 посто светских роба и услуга. Извештај Фонда Уједињених нација за становништво упозорава на „огроман ’потрошачки јаз‘“ између оних који живе у индустријализованим земљама и оних који живе у земљама у развоју. На пример, „дете рођено у некој индустријализованој земљи више ће допринети потрошњи и загађењу током свог живота него 30 до 50 деце рођене у земљама у развоју. Тренутно, петина светског становништва која живи у индустријализованим земљама ствара више од половине угљен-диоксида који се испушта у атмосферу, док петина најсиромашнијих ствара само 3 процента“, наводи извештај. Осим тога, плодно земљиште или море који су потребни за одржавање начина живота једне особе у богатим земљама скоро четири пута су већи од оних који су потребни за издржавање особа из земаља у развоју.

Генијалне бубе

Истраживачи су недавно открили како бубе из рода Stenocara долазе до воде за пиће у пустињи Намиб у југозападној Африци. Да би опстале у пустињи, која прима углавном нешто више од десет милиметара падавина годишње, те бубе скупљају воду за пиће из густих магли које са Атлантског океана доспевају у унутрашњост. Како оне то раде? Према часопису Natural History, „леђа тих буба су прекривена испупчењима“ која под микроскопом „подсећају на предео планинских врхова и долина“. Врхови привлаче воду, док је навоштене долине одбијају. „Окрећући се према ветру, бубе уздигну своја леђа док се влага из магле сакупља на испупчењима. Када накупљене капљице постану довољно тешке оне се скотрљају до инсектових уста“, наводи овај часопис.

Рани знаци анорексије

„На основу навика у исхрани своје деце родитељи могу запазити ране стадијуме анорексије или булимије“, извештава лондонски The Times. Друштво за поремећаје у исхрани (EDA) издало је један приручник који помаже родитељима и старатељима да препознају проблеме у исхрани пре него што озбиљно узнапредују. Рани упозоравајући знаци могу бити сецкање хране на комадиће или прављење пауза и до пет минута између залогаја. Неки који пате од поремећаја у исхрани користе трикове, као што су ношење веома широке одеће да би се унутра сакрила непоједена храна. Они такође могу захтевати да се склоне њихове слике на којима изгледају здраво и с нормалном тежином. Приручник EDA саветује родитеље да не игноришу ове знаке и да буду отворени у вези са оним што су приметили.

Отров из топломера

„Жива из само једног топломера може да затрује једно језеро површине 4,4 хектара, а сломљени топломери сваке године испусте 17 тона живе у отпадне токове Сједињених Држава“, наводи часопис National Geographic. Рибе прогутају живу и људи који једу ту рибу тако уносе метал који може проузроковати оштећење нервног система. Топломери са живом су већ забрањени у многим градовима укључујући и Бостон, где ће неке продавнице заменити топломере који садрже живу за дигиталне топломере и друге мање опасне уређаје.

Умерено вежбање

„Добро је да неку активност за добру кондицију (џогирање, вожња бицикла или пливање) практикујемо три пута седмично по 30 минута или један сат“, бележи француски недељник L’Express. Али ако желите да избегнете озбиљне здравствене проблеме, вежбање не сме бити екстремно. Претеране атлетске активности могу довести до слабљења зглобова, гњечења хрскавица, ишчашења пршљенова, мањих прелома костију услед сталног физичког напрезања, повећаног крвног притиска, тешкоћа с пробавом, превременог губитка коштаног ткива и чак до срчаних напада. „У Француској сваке године физичко напрезање проузрокује напрасну смрт 1 500 спортиста у топ форми“, извештава L’Express. Др Стефан Касква, специјалиста спортске медицине у болници Питје-Салпетријер у Паризу, даје следећи савет многобројним „викенд спортистима“ који заврше на опоравку у болници: „Вежбајте редовно, али само са око 75 посто вашег максималног кардиоваскуларног капацитета.“

Гомољике, дрвеће и потороси

Сада се сматра да су потороси — ретки, пацовима слични торбари — индиректно заслужни за опстанак неких најимпресивнијих аустралијских шума еукалиптуса, извештава сиднејски недељник The Bulletin. Потороси живе у врло високим шумама у области Гипсленд у Викторији. Најмање 90 посто хране ових торбара чине домаће гљиве гомољике које расту под земљом. Гљиве гомољике сарађују са околним дрвећем тако што формирају омотач око њиховог корења и стварају густу мрежу влакана у земљи која сакупља воду и хранљиве састојке. За узврат, дрвеће снабдева гљиве шећерима које ствара фотосинтезом. Коју улогу имају потороси? Након што прождеру гомољике јаког мириса, ове животиње заједно са својим изметом избаце и несварене гљивичне клице семења свуда по шумском тлу. Тако гомољике, дрвеће и потороси настављају да напредују.

Опасност бучних мора

„Све се више страхује да океан постаје бучно, брујеће и збуњујуће место за китове, делфине и друге морске сисаре“, извештавају лондонске новине The Independent. Истраживачи који су испитивали смрт шест китова и делфина који су се насукали на обалу Бахама установили су да су они умрли због снажног излива крви у мозак, за који се сумња да су га проузроковали сонарни сигнали са оближњих војних бродова. Трговачки бродови, приобална градња, моторни чамци и скутери су још неки фактори који доприносе невољи наметнутој морским сисарима, који су изложени ширем спектру звукова него људи. „Када китови и делфини зароне, ваздух из њихових плућа се потискује у шупљине у њиховим телима“, објашњава овај чланак. „Потиснути мехурићи могу појачати звучне таласе до 25 пута, што доводи до... тешког оштећења ткива на много нижим нивоима јачине звука и у ширем подручју мора него што се мислило да је могуће.“ Океанска бука такође „смањује раздаљину на којој је могуће комуницирати и то значи да ће китови и делфини морати гласније да се оглашавају“, каже истраживач Даг Новачек. „То може спречити њихове сусрете и парење и ако не могу више чути, они се не могу оријентисати.“