Самохрани родитељи, вишеструки изазови

„Борим се с разним осећањима. Многе ноћи преплачем у купатилу. Није нимало лако“ (ЏЕНЕТ, САМОХРАНА МАЈКА ТРОЈЕ ДЕЦЕ).

ЉУДИ на многе начине постају самохрани родитељи. Неке породице остају с једним родитељем због рата, природних катастрофа или болести.

Неки родитељи одлуче да не склапају брак. На пример, у Шведској се скоро половина деце роди ван брака. До породица с једним родитељем такође доводи и развод. Истраживања показују да ће више од 50 посто деце у Америци у једном периоду свог детињства живети само с једним родитељем.

Разумети изазове

Мајке које су недавно постале удовице носе посебан терет. Још док су у жалости за изгубљеним брачним другом, оне морају преузети одговорност за своје домаћинство. Да би се прилагодиле на нову улогу могу им бити потребни месеци, чак и године, док се уједно боре и са економским притисцима и одговорношћу да теше своју децу. Мајци која је удовица може јако тешко пасти да преузме те додатне одговорности. Због тога дете може бити без адекватног родитељског надзора у време када му је очајнички потребна пажња и утеха.

Самохране мајке које нису венчане с дететовим оцем често су веома младе и неискусне. Можда нису успеле да заврше своје школовање. Без одређених стручних квалификација, већи су изгледи да ће бити сиромашне и да ће радити слабо плаћене послове. Без подршке породице, као што су родитељи, такође ће имати одговорност да нађу ко ће им током дана чувати децу. Неудата мајка се можда бори и са емоционалним теретом, као што су стид и усамљеност. Неке могу страховати да ће дете бити препрека да икада пронађу одговарајућег супруга. Док одрастају у таквим домаћинствима, деца могу бити преплављена неодговореним питањима о свом пореклу као и потребом да их призна родитељ који није с њима.

Слично томе, и родитељи који се разводе доживљавају огроман стрес. Неки могу бити јако љути због развода. Због осећања ниског самопоштовања и јаког осећаја одбачености, неки родитељи не могу да брину о емоционалним потребама своје деце. Мајкама које можда први пут треба да нађу запослење може бити тешко да изађу на крај са одговорношћу вођења домаћинства. Оне могу осећати да немају ни времена ни енергије за посебне потребе своје деце, која се сама морају борити с драстичним променама после развода својих родитеља.

 Јединствени изазови разведених родитеља

Самохрани родитељи увиђају да свако дете има својствене потребе и да се оне стално мењају. Разведени самохрани родитељи могу се суочити с јединственим изазовом да пронађу разумне прилике да својој деци пруже духовно вођство.

На пример, неки разведени родитељи који су Јеховини сведоци можда немају старатељство над децом. Они траже да виде своју децу онда када би могли и да присуствују хришћанским састанцима. Овакво организовање посета омогућило би деци разведених родитеља редован контакт с хришћанском скупштином, што је од велике користе за њих.

Разведени родитељи који имају мало прилика за редован контакт са својом децом треба да пронађу начине да увере своју децу у љубав и наклоност. Да би био успешан, родитељ треба да буде осетљив на дететове променљиве емоционалне потребе. То је посебно случај када дете дође у адолесцентне године и када почне да се занима за друштвене активности и пријатеље.

Успешан родитељ такође разуме дететове могућности, његову личност и начин размишљања (Постање 33:13). Родитељ и дете уживају у међусобним блиским, присним и пуним топлине разговорима и дружењу. Они слободно разговарају. Дете је део родитељевог живота, а родитељ је део дететовог живота.

Потреба за разумношћу

Када дође до развода, за децу је добро да имају контакт са оба родитеља. Рецимо да родитељи имају различита религиозна гледишта — један је Јеховин сведок, а други није. Редовна и отворена комуникација помаже да не дође до непотребног сукоба. „Нека ваша разумност буде позната свим људима“, написао је апостол Павле (Филипљанима 4:5). Децу треба поучити да поштују права на вероисповест оба родитеља.

Родитељ који није Сведок може да инсистира да дете присуствује религиозној служби у његовој цркви. Шта може учинити родитељ који је Јеховин сведок? И он може делити своја религиозна уверења с дететом. С временом се дете може само одлучити у погледу религиозне припадности као што је то учинио и млади Тимотеј, кога су вероватно његова мајка и бака поучиле библијским начелима (2. Тимотеју 3:14, 15). Уколико је дете  узнемирено због присуствовања другој религиозној служби, можда може да размисли о примеру Намана о коме се говори у Библији, који је и након што је постао прави обожавалац наставио да обавља своје дужности пратећи краља који је вршио обожавање у Римоновом дому. Тај извештај може да увери дете у Јеховину љубав и разумевање иако мора да присуствује религиозним церемонијама које су за њега необичне (2. Краљевима 5:17-19).

Успешан родитељ може да обликује размишљање свог детета, то јест деце и да разуме њихова осећања (Поновљени закони 6:7). Истина, родитељ који није био у браку може бити оптерећен због свог ранијег начина живота. Међутим, такви родитељи треба да упамте да деца имају два биолошка родитеља. Она желе да знају о оба родитеља, и треба да осећају да су жељена, а не да су само несрећна случајност. Када о одсутном родитељу говори с поштовањем и када на дететова питања одговара тако да то неко његовог узраста може да схвати, или треба да зна, родитељ указује детету поверење пуно љубави.

Родитељи треба да запамте да дететове прве утиске о љубави, ауторитету и моћи обликује однос које оно има са својим родитељем. Када с пуно љубави показује ауторитет и моћ, хришћански родитељ може умногоме припремити своје дете да има однос пун љубави с Јеховом и да поштује начин деловања скупштине (Постање 18:19).

Неопходна је сарадња деце

Деца која живе у породици с једним родитељем такође треба да разумеју да је за успех породице неопходна и њихова сарадња (Ефешанима 6:1-3). Када су послушна ауторитету својих родитеља, она показују да их воле и да поштују додатне напоре које они чине да дом учине местом сигурности и среће. Пошто је комуникација двосмерна улица, деца у породици с једним родитељем треба да запамте  да морају бити спремна да се одазову на напоре њихових родитеља да се у породици задржи добра комуникација (Пословице 1:8; 4:1-4).

Таква деца често морају раније преузети неке одговорности него деца која живе с оба родитеља. С пуно љубави и уз стрпљиве савете, дечаци и девојчице ће стећи самопоуздање и самопоштовање док у раном узрасту стичу искуство потребно за живот. Надаље, то значи да се неки кућни послови могу поверити и деци како би и она помогла у уредном функционисању дома.

То не значи да је циљ самохраног родитеља да му деца постану мале, независне одрасле особе којима не треба родитељско вођство. Крајње је немудро препустити дете самом себи или га оставити без надзора.

Самохрани родитељи често могу погрешно закључити да морају бити другари са својом децом. Иако је неопходна блискост, самохрани родитељи треба да задрже на уму да је деци потребан родитељ и да она нису емоционално дорасла да буду неко коме ће се они поверавати или ко је њима раван. Вашој деци је потребно да се према њима опходите као родитељ.

Самохрани родитељи и њихова деца која сарађују у атмосфери љубави могу допринети успеху своје породице. Док све више деце одраста у домовима с једним родитељем, сви треба да будемо свесни специфичних изазова с којима се суочавају самохрани родитељи и њихова деца, и да будемо спремни да их с пуно љубави охрабримо и подржимо.

[Оквир⁄Слика на 9. страни]

Последице по децу

Самохрани родитељи могу имати мање времена за свако своје дете него што је то случај код оба родитеља. Понекад неки самохрани родитељ живи с партнером који није његов брачни друг. Међутим, заједнички живот невенчаних парова мање је стабилан од брака. За децу која живе у таквим породицама вероватније је да ће одрастати уз више партнера својих родитеља.

Према неким студијама „за децу из породица с једним родитељем вероватније је да ће у просеку водити мање здрав живот од деце у комплетним породицама“. Међутим, ближа анализа таквих студија указује да је мањак прихода можда „најважнији чинилац који доводи до разлике међу децом из различитих врста породица“. То наравно не значи да су деца из породица с једним родитељем осуђена на неуспех. Уз одговарајуће вођство и васпитање, она могу превазићи лоше утицаје.