Све више породица с једним родитељем

„Често бих се ноћу сва у сузама молила Богу и рекла му: ’Не знам шта ћу сутра‘“ (ГЛОРИЈА, САМОХРАНА МАЈКА ТРОЈЕ ДЕЦЕ).

ПОРОДИЦЕ с једним родитељем постале су данас трајно и приметно обележје многих друштава. a Док традиционалну структуру породице са оцем, мајком и децом замењују други видови породичног живота, у многим деловима света демографи и социолози траже узроке.

Професори социологије Сајмон Данкан и Розалинд Едвардс запажају да се „дешавају дуготрајне промене у оквиру породица и односа међу половима“. Зашто? Неки посматрачи наводе да до тога доводе избори које људи имају у погледу тога како ће живети у свету економских, културних и социјалних промена.

Осмотримо неке од тих промена, као и изборе које људи праве. Животни притисци су важан чинилац који утиче на људе. Сваког јутра људи се буде спремајући се за ’борбу‘ са околним светом. Време које су некад посвећивали породици, сада троше на Интернет, седећи испред телевизора, телефонирајући, возећи се и у некој журби.

Економски притисци такође узимају свој данак. Савремене удобности имају своју цену, тако да све више и више родитеља мора да ради. Живот у ’покретном‘ свету доводи до тога да многи чланови породице живе и раде далеко од својих рођака који би  могли да их подупру, а каткад далеко чак и од својих супружника. У многим земљама ни популарни културни трендови не иду на руку браку и породици — институцијама које пружају осећај стабилности, будући да их често приказују у ружном светлу. b

Нова врста самохране мајке

Данашња самохрана мајка не мора нужно да се уклапа у стари стереотип неудате тинејџерке која живи од социјалне помоћи. На ванбрачно материнство се више не гледа као на нешто срамотно, а славне личности га чак и промовишу. Поред тога, многе жене су образоване и способне да се издржавају — тако да што се тиче финансијске стране брак више није предуслов за материнство.

Неке самохране мајке, посебно оне које су некадашња деца разведених родитеља, остају саме јер желе да своју деца поштеде патње коју доживљавају кад одлази други родитељ. Друге жене постају самохране мајке не зато што то желе, већ зато што их напусти њихов партнер. „Уопште узев, родитељство ван брака није себичан и својевољан избор“, наводи Британска фондација Џозеф Раунтри, „и деца у породицама с једним родитељем нису запостављена и без стеге.“

Па ипак, велики број породица с једним родитељем јесте озбиљна ствар зато што самохрани родитељи и њихова деца могу да буду изложени емоционалном притиску, да имају финансијских потешкоћа и да су у друштвено незавидној ситуацији. Неки се можда питају да ли је уопште могуће да један родитељ успешно одгаји своју децу. Који су неки посебни изазови с којима се суочавају породице с једним родитељем? Како неки самохрани родитељ који је хришћанин може да удовољи изазову да успешно отхрани своју децу?

[Фусноте]

[Оквир на 4. страни]

Дефиниције појмова

Широм света се користе разни појмови за мајке које саме подижу своју децу. У неким земљама се израз „самохрана мајка“ односи на мајку која се никада није удавала, док у другим земљама израз „неудата мајка“ обухвата читав низ мајки које одгајају своју децу без супружника. Такве мајке могу бити разведене, могу живети одвојено од свог супружника, могу бити удовице или да се никада нису удавале.

У овој серији чланака, користимо израз „самохрани родитељ“ и „самохрана мајка“ указујући на родитеља који децу одгаја без брачног друга.

[Оквир/Мапа на странама 4, 5]

 САМОХРАНИ РОДИТЕЉИ — ТРЕНД У МНОГИМ ЗЕМЉАМА

Сједињене Државе: „Број самохраних мајки је у периоду од 1970. до 2000. порастао са 3 милиона на 10 милиона; број самохраних очева је у том истом периоду такође порастао, и то са 393 000 на 2 милиона“ (Америчка управа за попис).

Мексико: Према новинама La Jornada, у тој земљи је 27 посто укупног броја трудноћа код мајки које су тинејџерке.

Ирска: Стопа домаћинстава с једним родитељем порасла је са 5,7 посто у 1981. на 7,9 посто у 1991. „Распад брака је и даље један од водећих узрока да жена постане самохрана мајка“ (Single Mothers in an International Context, 1997).

Британија: „Број породица с једним родитељем први пут је премашио 25 посто, што одражава огроман пораст броја мајки које се никада нису удавале и значајан пораст стопе развода у задњих 30 година“ (The Times, Лондон, 2. март 2000).

Француска: „Од краја 1970-их, број породица с једним родитељем порастао је за више од 50 посто“ (Single Mothers in an International Context, 1997).

Немачка: „У последње две деценије број самохраних родитеља се удвостручио. Скоро све породице с једним родитељем... представљају породице с мајком“ (Single Mothers in an International Context, 1997).

Јапан: ’Број породица у којима мајка нема брачног партнера расте од 1970-их.‘ Године 1997, 17 посто свих домаћинстава водиле су самохране мајке (Single Mothers in an International Context, 1997; The World’s Women 2000: Trends and Statistics).

Грчка: „Број неудатих мајки од 1980. порастао је за 29,8 посто. Према подацима Европске Уније, проценат ванбрачне деце је 1997. износио 3,3 посто, док је 1980. био само 1,1 посто“ (новине Ta Nea, Атина, 4. септембар 1998).

Аустралија: Скоро свако четврто дете живи само с једним биолошким родитељем. То је обично због распада брака или везе њихових родитеља. Процењује се да ће број породица с једним родитељем у року од 25 година порасти од 30 до 66 посто (аустралијски Завод за статистику).