Ево стиже парада малих плавих пингвина!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ТАЈАЦ и ишчекивање. Мноштво посматрача зури у даљину да би начас видели звезде догађаја. Сцена је осветљена рефлекторима и, одједном, пред погледима израња сићушна фигура на ивици воде. Жамор узбуђења се шири међу масом посматрача док се малој фигури једна по једна придружују и друге. Ноћни шоу почиње. Наступа парада малих плавих пингвина са острва Филип!

Пингвини су се на светској сцени први пут појавили када су у 16. веку чувени морепловци Васко да Гама и Фердинанд Магелан пловили великим океанима на јужној хемисфери. Испрва су се људи питали у шта да класификују пингвина. Имао је перје као птица, пливао је као риба и ходао је земљом као каква копнена животиња. На крају је перје пресудило. Само птице имају перје — тако да је сигурно птица. Ову породицу птица које не лете сачињава 18 врста, почев од царског пингвина и Аделејиног пингвина са Антарктика до екваторијалног галапагоског пингвина.

Да ли бисте волели да посетите једну колонију пингвина у њиховом природном станишту? Онда дођите на острво Филип, 140 километара југоисточно од савременог Мелбурна у Аустралији. Годишње се око 500 000 посетилаца слива на то острво да би уживали посматрајући ова шармантна минијатурна чуда. Због чега су мали плави пингвини са острва Филип толико драги?

„Слатки, али и борбени“

Огрнути перјем као да носе класични фрак, мали плави пингвини брзо шармирају посматраче. Они су најмања врста пингвина на свету и кад стоје отприлике су високи 30 центиметара и тешки један килограм. Али не заваравајте се! Свој недостатак у висини они и те како надокнађују својом постојаношћу и истрајношћу.

„Мали плави пингвини су слатки, али и борбени“, објашњава професор Мајк Кален, који преко 20 година изучава колонију пингвина на острву Филип. Ови најмањи пингвини су и међу најгрлатијим. Током ноћи, колонијом одзвања мумлање, крештање, вриска и цика, док пингвини бране своја гнезда од насртљиваца, или док траже партнера или уживају у „хорском вежбању“ са својим партнерима.

Први пут су представљени 1780. и тада су добили прикладно име Eudyptula minor, што на грчком значи „добри мали ронилац“. Својим аеродинамичним телом у облику торпеда, глатким водоотпорним перјем и крилима у облику пераја, изгледају као да дословно лете кроз воду.

Савршени „прслук за спасавање“

У потрази за храном, ови пингвини могу да пређу и до 100 километара дневно, остајући уколико је то потребно данима, односно недељама у води. Како спавају у мору? Одговор лежи у њиховом изузетно добро осмишљеном перју. Пингвини имају дебео капут паперјастих и испреплетених пера, која су  три до четири пута гушћа него код птица које лете. Ваздух затворен испод тог капута греје птицу и пружа јој природну способност плутања — умногоме попут прслука за спасавање. На тај начин, пингвин може лако да спава у мору, њишући се горе-доле попут пловка, док су крила опружена као стабилизатори, а кљун безбедно остаје на површини воде.

Наравно, чак ни пингвинов дебели капут не би био заштита уколико би се натопио хладном водом у којој ова птица тражи храну. Ово није никакав проблем за пингвина будући да једна посебна масна жлезда изнад репа лучи течни восак. Пингвин чисти своје перје користећи кљун да би распоредио восак по перима, одржавајући их на тај начин водоотпорним, чистим и здравим. Ниједан ронилац с апаратом за дисање не би могао бити боље опремљен за живот у мору.

Да ли слана морска вода представља икакву потешкоћу за ово створење које се креће океаном? Две специјалне жлезде које се налазе одмах изнад једног и другог ока одстрањују со из морске воде. Када једноставно само протресе кљун, пингвин избацује нежељену со из обе ноздрве.

Поред тога, пингвини имају специјално конструисане очи да би видели и под водом као што виде и изнад ње. Очигледно, ово створење је савршено опремљено за живот у води. Али, сва срећа за нас што пингвини не проводе све време у мору.

Веза с копном

Острво Филип и оближње копно имају гребенасту и песковиту обалу прекривену густом травом и лишћем. То је идеално станиште за колонију од 26 000 малих плавих пингвина. Живот започиње у једној јазбини коју су родитељи вредно ископали у приобалној пешчаној дини. Тек снесено јаје може да буде хладно, па ипак живо, неколико дана пре него што оба родитеља почну савесно да се смењују у лежању на јајима. Птице које леже на јајима имају на доњем делу стомака један посебан огољени део богат крвним судовима. Када пингвин лежи на јајима, тај део набрекне од топле крви и тако на јаје преноси топлоту неопходну да би се из њега излегао птић. У периоду када пингвин не лежи на јајима, тај огољени део се смањује, захваљујући чему перје може поново да га прекрије и тиме заштити од воде. Тако пингвин може да се врати у воду како би се нахранио.

Када се излегне, младунче расте запањујућом брзином. За само осам до десет недеља, мали пингвин је по величини достигао одраслог пингвина и спреман је за море. „Невероватно је да млади пингвини крећу на дуга путовања морем опремљени само једним изванредним комплетом физиолошке опреме... и низом инстинката с којима преживљавају“,  примећује књига Little Penguin — Fairy Penguins in Australia.

У наредном периоду од једне до три године, млади пингвини могу да пређу хиљаде километара, проводећи много времена у мору. Они који преживе обично се враћају у своју матичну колонију да би се размножавали — и то у окружењу до 500 метара од свог места рођења. Како знају да се врате кући? Неки тврде да се пингвини управљају према сунцу, користећи уграђени биолошки сат који се усклађује с кретањем сунца по небеском своду. Други верују да пингвини препознају географске оријентире. Било како било, спектакл ових морнара који се враћају на копно после дугог пута или након напорног дана у рибарењу привлачи мноштво људи на острво Филип.

Нек парада почне!

Док се спушта сумрак, стотине узбуђених посетилаца заузимају своја места, спремни да посматрају ноћну параду пингвина. Пингвини су се већ сакупили у близини обале иза линије разбијања таласа и поделили су се у велике групе од стотинак птица. Плажа је осветљена с неколико рефлектора. Лагани поветарац пирка и мали таласи ударају о обалу. У публици се јавља сумња. Где су пингвини? Да ли ће изаћи на обалу? Управо тада, први мали плави пингвини појављују се и нервозно врпоље по ивици воде. Одједном се уплаше и нестају у пени валова. Пингвини су због грабљивица као што су орлови, крајње опрезни. Убрзо се поново појављују и постепено скупљају самопоуздање. На крају, један одважни пингвин излази из воде и важно се гега по обали према пешчаном заклону. И други из те групе брзо га следе. Не обазирући се на светла и посматраче, они марширају жалом, одајући утисак неке живахне параде.

Кад стигну до безбедних дина, пингвини су видно опуштенији и окупљају се у великим групама да би чистили своје перје. Група за групом прелази плажу на исти начин, застајући да се мало дружи и „проћаска“ са суседима пре него што дошета до куће. За неке то значи напорну шетњу, поскакивање и верање уз гребен од 50 метара пре него што стигну до својих јазбина.

Мали пингвини — велика питања

Као и друга створења широм света, мали плави пингвини се суочавају с бројним изазовима, од којих многи имају везе с човеком. У те претње спадају нафта коју избацују бродови који пролазе, затим смањење природног станишта пингвина због људских активности и грабљивице које је човек унео, као што су лисице и домаћи кућни љубимци.

Учињени су хвале вредни напори да се реше ти проблеми. Недавних година је број малих плавих пингвина у Резервату пингвина острва Филип стабилан. „Добијамо битку... али полако“, каже професор Кален. Он још додаје: „Највећи изазов с којим се сада суочавамо јесте да обезбедимо залихе хране за малог плавог пингвина... а то је повезано с оним што се дешава с океанима а и целим човечанством.“ Утицаји који глобално загревање и климатски феномени, као што је Ел Нињо, имају на залихе хране у океану представљају велике проблеме које научници сада интензивно изучавају.

Резултати овог истраживања несумњиво ће повећати наше цењење за разноврсност, али и осетљивост планете на којој сви живимо. Захваљујући нежној бризи која је већ указана животињском свету на острву Филип, и ви можете једног дана имати прилику да будете међу посматрачима који узбуђено шапућу: „Ево стиже парада малих плавих пингвина!“

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ОСТРВО ФИЛИП

[Слике на странама 16, 17]

Посматрачи, седишта и рефлектори — сцена је постављена за параду пингвина

[Слике на 17. страни]

Од птића до одрасле птице за само десет недеља

[Извор слике на 15. страни]

Фотографије: Photography Scancolor Australia

[Извор слике на 16. страни]

Фотографије на 16. и 17. страни: Photography Scancolor Australia