Резбарење у алабастру древна вештина Волтере

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

Замислите један материјал који се у природи јавља у разним бојама и који се лако може обликовати у глатке предмете префињеног облика — материјал чија га лепота, прозирност и шаре различитих боја чине погодним за резбарење украсних детаља и необичних и маштовитих фигура. Да ли знате о ком материјалу је реч?

ОПИСАЛИ смо алабастар. Мало смо знали о овом камену пре него што смо посетили град Волтеру, у покрајини Тоскана, који је већ дуго центар за производњу алабастра у Италији.

Волтера има дугу традицију резбарења алабастра, која сеже све до времена Етрураца, древних становника ове области. Међу многим ископинама којима смо се дивили у локалном Етрурском музеју било je стотине посмртних урни од алабастра — правоугаоних камених кутија у којима се након кремирања покојника сахрањивао њихов пепео — које потичу из четвртог и петог века пре н. е. Ове камене кутије су богато украшене рељефним резбаријама које често приказују наводни прелазак преминулих особа у загробни живот.

Наравно, Етрурци нису били једини који су у древна времена користили алабастар. Египћани су га такође пуно користили. Ипак, постоји разлика у хемијском саставу између овог алабастра са истока — на који се такође указује у Библији — и много мекшег кречњачког алабастра из Волтере.

Мермер се такође доста користио у древној грчкој и римској уметности, али у поређењу са овим „племенитим“ материјалом кречњачки алабастар се сматрао материјалом слабијег квалитета. Алабастар је мекши, ломљивији камен који се лако може изгребати и стога је његова улога у архитектури и уметности увек била подређена мермеру. Скулптуре од алабастра с временом пропадају ако се изложе утицају метеоролошких прилика. У архитектури алабастар се користи првенствено за декорацију ентеријера. Мекоћа алабастра, с друге стране, чини га посебно погодним за резбарење ситних детаља.

 Развој радиности

Нема доказа да се алабастар у Волтери обрађивао у периоду након времена Етрураца и Римљана. Међутим, историјски извештаји указују на постојање ове вештине средином 16. века. У то време, Франческо де Медичи, велики војвода Тоскане, добио је једну ретку и прелепу вазу, направљену на стругу, од једног занатлије из Волтере и поклонио ју је Војводи од Баварске. У 17. веку, локалне занатлије су се бавиле прављењем уметничких предмета и малих украсних фигура. Ова вештина је процветала током 18. века, када су се правиле квалитетне репродукције скулптура класичне уметности. До тог времена, глас о  алабастру из Волтере раширио се по читавој Европи и ван ње.

Током овог периода Марчело Ингирами Феји, локални племић који је имао репутацију да је талентован за уметност и способан за посао, подстакао је трговину алабастром. Он је почео да експлоатише новооткривене подземне залихе овог минерала и 1791. отворио је школу где је више од 100 ученика поучавано вештини обраде алабастра под надзором учитеља ове вештине који су били позвани из разних крајева Италије и иностранства. Радиност је цветала.

До 1830. број радионица за обраду алабастра се са осам или девет које су постојале 1786, повећао на 60. Тих година, око 50 предузимљивих трговаца из Волтере обишли су свет, од Европе до Америке, Индије и Далеког Истока, у потрази за новим тржиштима за продају висококвалитетних предмета од алабастра. Неки су стекли велико богатство. Овај процват је трајао до 1870, али отада, наизменично су наступали периоди раста и пада потражње. Без обзира на то, прављење предмета од алабастра остаје један од стубова локалне економије.

Поподневна шетња Волтером

С њеним тихим, уским, каменом поплочаним улицама, зградама од камена, живописним месташцима и сунчаним пјацама, окруженим дивним пределима Тоскане, Волтера одише јединственим духом. Стиче се утисак као да смо се вратили у средњи век. Током наше летње поподневне шетње с пријатељима, не желимо пропустити да посетимо Порта ал’Арко, импресивну засвођену капију, која је део зидина средњовековног етрурског града и која потиче из четвртог века пре. н. е.

Задржавамо се пред излозима радњи да бисмо се дивили јату птица у лету, коњима који поскакују пуни виталности као и грациозним људским фигурама — украсним предметима од алабастра који сјаје прозирношћу гравираног стакла које расипа светлост. У засвођеним просторијама изложени су на продају урне китњасто украшене чокотима винове лозе и репродукције скулптура класичне уметности, изрезбарене вазе као и вазе с компликованим шарама од избушених рупица, свећњаци, шаховске фигуре, кутије за накит и много других украса.

Запажајући наше интересовање, наши пријатељи су спремни да нас одведу у посету прашњавим радионицама тако да из прве руке можемо видети како мајстори претварају необрађен материјал у дивне фигуре. Сазнајемо да се велико јајолико камење, тежине од 2 до 1 000 килограма, спорадично јавља у наслагама кречњака које леже испод подручја Волтере. Камење се вади из каменолома или из тунела чија дубина износи до 280 метара. Боја алабастра се креће од прозирно беле до боје слонове кости и жуте, од црвенкасте до тамнобраон и од сивозелене до црне, уз то може бити прошаран разнобојним шарама и поседовати различите степене прозирности.

У више радњи које посећујемо, посматрамо различите технике обраде. Упознајемо Глорију, док се бави урезивањем финих украса на један тањир, и Франка, који окреће украсне предмете на стругу. Многи заобљени предмети, од тањира и здела до абажура и лампи — за које је прозирни алабастар нарочито погодан — праве се на овај начин. Алати и предмети од алабастра налазе се посвуда у очигледном нереду — стругови и турпије, дрвени чекићи и длета, глодалице на компримовани ваздух, шмиргл-папир и недовршене бисте. Фигуре људи и животиња које су натрпане на полицама служе, како нам је речено, као модели за репродукцију.

Све је прекривено танким слојем белог праха од алабастра. Чак се и тај прах користи. Статуе се праве у великом броју тако што се мешавина праха од алабастра и полиестерске смоле излива у калупе — међутим овако направљене статуе нису исто што и оригиналне ручно направљене статуе, што многи мајстори брзо истичу.

Жустра расправа

Каже се да становници Волтере имају прах од алабастра у својој крви, и брзо постаје јасно у разговору с пријатељски настројеним мајсторима да међу њима постоји жустра расправа у вези с древном вештином којом се баве. Неки заступају мишљење да јефтини предмети мале или никакве уметничке вредности каљају репутацију предмета који су традиционално високог квалитета. Други образлажу да је тржиште довољно велико за разноврсне предмете од алабастра, од јединствених уметничких дела до украса који се праве у великом броју. Ова расправа није нова и дефинитивно није завршена. На крају крајева, немилосрдна конкуренција и комерцијални интереси бацају сенку на тако много људских настојања, а то ће се вероватно наставити.

Ипак, једна ствар је сигурна. Уметничке способности којима је наш Створитељ обдарио човечанство остаће заувек. Оно што смо видели приликом наше посете Волтери само је један пример задивљујуће вештине коју ће сви људи моћи да развију до савршенства када буду очевици испуњења пророчанских речи Јехове Бога: „Изабраници моји уживаће дело руку својих“ (Исаија 65:22).

[Слике на 26. страни]

1. Алабастарско камење се вади из тунела̂ који су дубоки до 280 метара. 2. Мајстор окреће вазу на стругу. 3. Украсна урна од алабастра. 4. Модерна скулптура од алабастра