Британски јазавац — шумски господар

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

ПЕСМА црног коса је прекинула шумску тишину. Док се полако спуштала ноћ, сео сам на једну оборену брезу, удишући мирис влажне вегетације који је после пљуска испуњавао ваздух у предвечерје.

Пажљиво сам изабрао место где ће благ поветарац дувати у мом правцу, јер сам овде дошао да бих посматрао јазавце. Његове очи су мале, као и уши с белим врховима, али научио сам да никада не потцењујем његова чула слуха и мириса, која су веома осетљива. Знао сам да ће у случају да ме чује или намирише, истог трена отићи под земљу и доле провести остатак ноћи.

Европски јазавац је крупна, повучена животиња, дугачка је око један метар, висока 30 центиметара и тешка око 12 килограма. Има крзно од оштре сиве длаке, црно лице и стомак, кратке црне ноге и кратак и дебео сиви реп. На свакој шапи има пет прстију са снажним канџама.

Три широке, беле пруге које се пружају од њушке до иза ушију нису само нешто по чему је препознатљив, већ су и предмет расправе. Неки кажу да јазавци помоћу ових шара могу препознати своју врсту у потпуном мраку — па ипак, познато је да се јазавци међусобно препознају по мирису. Који год да је разлог за ове шаре, оне га красе.

„Стари јазо“, како га од миља зову људи са села, представља уобичајен део сеоског пејзажа у Британији. По природи копач, јазавац непрестано прокопава тунеле, ходнике и собе да би себи направио дом. Његова јазбина може имати и до 30 метара у пречнику, а лавиринт тунела може бити дугачак 300 метара! Јазавац је ноћна животиња и преко дана собе у својој јазбини углавном користи као места за спавање. Посебне собе са свежом простирком користи женка када треба да донесе на свет младе.

Јазбина ће имати доста улаза на површини, на отвореном, често поред дрвећа јове и између  жбунова глога или купине. Познато је да су неке јазбине у Енглеској с више од 50 улаза старе добрих 150 година и може их користити као смештај неколико генерација исте фамилије. Јазавци могу да живе 15 година и дуже, иако је типичан животни век 2 до 3 године.

Јазавчева јазбина се лако препознаје по великим гомилама земље око отвора, где су разбацани земља, веће и мање камење. Када видите шта је све избачено из јазбине, тада схватите колико је ова животиња снажна.

Како ћете препознати да ли је јазбина заузета? Прво потражите јазавчеве нужнике — плитке јаме широке од 15 до 23 центиметра и дубоке 23 центиметра, које се налазе око јазбине. Ако се у њима налази измет и посебно ако је свеж, онда јазавац живи у тој јазбини. Потражите и добро утабане стазе које се простиру од јазбине, а у летњим месецима потражите погажену вегетацију. У блатњавим подручјима, потражите отиске јазавчевих шапа по терену, или проверите да ли на дрвећу у близини јазбине има блатњавих трагова и огреботина, јер се ове животиње, користећи своје снажне канџе, ту пропињу да би се попут мачака протегле. Ако је јазбина велика, посматрање може бити отежано, јер јазавци могу користити друге улазе или излазе. Зато идите рано ујутру и ставите штап преко сваке рупе. Следећег јутра ћете видети које су отворе користиле животиње које су излазиле — штапови ће бити гурнути у страну.

У потрази за храном, јазавац ће ноћу путовати далеко, тражећи храстов или буков жир, или може намирисати и ископати младе зечеве или осињак да би појео њихове ларве. Шта је његова главна храна? Кишне глисте! Мада, јазавац ће јести скоро све — укључујући и дивље воће, луковице звончића, печурке и инсекте. Сећам се да сам једне веома кишне јулске ноћи посматрао јазавце, и они се никако нису удаљавали од своје јазбине, јер је у грубој планинској трави било обиље црних пужева голаћа, посластице коју је измамила киша.

Јазавци се обично паре у јулу и у просеку окоте четири или пет младунаца у фебруару. Када имају око три месеца, младунци се појаве на површини земље и играју се на улазу у јазбину. Док су они напољу, мужјак и женка обнављају простирку. Јазавци су уредне животиње и своје јазбине држе веома чистим. Простирка се обично проветрава у пролеће и у јесен, али се то може десити и било ког месеца у години. Родитељи извуку напоље стару, суву траву и папрат и замене их свежом — скупљајући и до 30 свежњева за једну ноћ. Њих држе између браде и предњих шапа, док се на задњим шапама вуку уназад и затим низ отвор јазбине.

Из жлезде у корену репа, јазавци луче течност јаког мириса на струкове траве, камење или стубове од ограде да би обележили своју територију. Чак ће се међусобно обележити ради препознавања. Помоћу ових мирисних трагова, јазавац може лако при повратку пронаћи улаз у своју јазбину.

Песма црног коса је утихнула и потпуно је тихо у мрачној шуми. Једва дишући, седео сам савршено мирно, када сам крајичком ока угледао црно-белу јазавчеву главу. Неколико тренутака, јазавац је стајао на улазу своје јазбине, проверавајући има ли опасности у вечерњем ваздуху пре него што се отисне у ноћ — попут неког господара који креће у обилазак свог наслеђеног поседа.

[Слика на странама 12, 13]

Соба која је коришћена за окот младих

Соба за спавање

Простирка

[Слика на 13. страни]

Младунци

[Слике на 13. страни]

У јазавчеву храну спадају жиреви, печурке и кишне глисте

[Извор слике на 13. страни]

Фотографије јазавца: © Steve Jackson, www.badgers.org.uk