Да ли ће сида бити заустављена? Ако хоће, како?

У НЕКИМ афричким земљама већ неко време се пориче да сида има епидемијске размере. То је тема о којој неки радије не би дискутовали. Међутим, недавних година је предузето доста тога да би се образовали посебно млади и да би се подстакла отворена дискусија. То је имало ограниченог успеха. Начин живота људи као и обичаји чврсто су укорењени и тешко их је мењати.

Напредак на пољу медицине

Научници су на пољу медицине сазнали доста тога о ХИВ-у и изумели су лекове који су многима продужили живот. Ефикасно се користи комбинација најмање три антиретровирусна лека који су се показали као веома активна антиретровирусна терапија.

Иако не лече сиду, ти лекови успевају да смање стопу смртности код особа заражених ХИВ-ом, посебно у развијеним земљама. Многи наглашавају колико је важно да се залихе тих лекова доставе у земље у развоју. Међутим, ти лекови су скупи и далеко  изнад средстава већине људи у тим земљама.

То је довело до следећег питања: да ли је финансијска добит важнија од људског живота? Ту ситуацију је уочио директор Бразилског програма о ХИВ-у/сиди, др Паулу Теишејра: „Не можемо допустити да хиљаде људи буду препуштени случају зато што немају лекове уз помоћ којих би преживели, само због добити која је далеко изнад добити која се обично стиче.“ Такође је додао и ово: „Крајње сам забринут јер трговачке интересе не треба стављати испред етичких и хуманих чинилаца.“

Неколико земаља су одлучиле да великим фармацеутским компанијама одузму патенте на лекове и да по знатно нижој цени праве или увозе лекове без заштитног знака. a Према једној студији, „откривено је да су минималне  цене [лекова без заштитног знака] за 82% ниже од стандардних цена у САД“, извештава South African Medical Journal.

Препреке у лечењу

С временом су велике фармацеутске компаније почеле нудити земљама у развоју лекове против сиде по много нижим ценама. Очекивало се да ће на тај начин многи моћи да користе ове лекове. Међутим, има великих препрека које треба савладати да би ови лекови били на располагању у земљама у развоју. Једна од њих је цена. Чак и кад се цене драстично смање, ти лекови су још увек прескупи за већину оних којима су потребни.

Други проблем је што лекове није лако узимати. Многе таблете треба узимати свакодневно и у тачно одређено време. Уколико се не узимају исправно или се узимају нередовно, може доћи до настанка неких врста ХИВ-а које су отпорне на лекове. Тешко је засигурати да ће се особа у афричким условима држати тачних доза, када можда нема довољно хране, чисте воде за пиће и здравствених објеката.

Поред тога, они који узимају лекове морају се надзирати. Уколико се развије отпорност на лекове, онда се мора изменити комбинација лекова коју пацијент узима. За то је потребно искусно медицинско особље, а тестови су скупи. Надаље, ти лекови имају нежељене ефекте и настају нове врсте ХИВ вируса отпорне на лекове.

Јуна 2001, на посебном састанку Генералне скупштине Уједињених нација, предложено је оснивање једног Светског здравственог фонда за помоћ земљама у развоју. Процењено је да је потребна свота од 8 до 12 милијарди евра. Укупни залог за овај фонд до сада је испод жељеног износа.

Научници гаје велике наде да ће се пронаћи одговарајућа вакцина и многе се већ тестирају у разним земљама. Чак и ако ови напори успеју, биће потребно неколико година пре него што се једна таква вакцина направи, тестира и покаже безбедном за опште коришћење.

Неке земље, као што су Бразил, Тајланд и Уганда имају знатан успех у програмима за лечење. Уз помоћ лекова домаће производње, Бразил је упола смањио стопу смртних случајева повезаних са сидом. Мала земља Боцвана, која има финансијских средстава, настоји да снабде антиретровирусним лековима све оне којима су ти лекови у тој земљи потребни и напреже се да обезбеди неопходне здравствене објекте.

Победа над сидом

Од других врста епидемија сида се разликује у једном важном погледу: она се може спречити. Уколико су особе спремне да се држе основних библијских начела, оне могу у многим, ако не и у свим, случајевима избећи обољење.

Библијска морална мерила су јасна. Они који нису у браку не треба да имају полне односе (1. Коринћанима 6:18). Брачни парови треба да буду верни једно другом и не треба да чине прељубу (Јеврејима 13:4). Човеку служи као заштита и кад се придржава библијске опомене да се уздржава од крви (Дела апостолска 15:29, 30).

Они који су већ заражени могу бити веома радосни и утешени када сазнају да је Бог обећао један нови свет у блиској будућности у ком неће бити болести, и када након тога удовоље Божјим захтевима.

Библија нас уверава да ће на крају све људске невоље, укључујући и болести бити уклоњене. Ово обећање се налази у књизи Откривења: „Чух снажан глас од престола како говори: ’Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ. И сам Бог биће с њима. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше‘“ (Откривење 21:3, 4).

Ово обећање није само за оне који себи могу приуштити скупо лечење. Ово пророчанско обећање из 21. поглавља Откривења потврђено је и у Исаији 33:24 (ДК): „Нико од становника неће рећи: болестан сам.“ Тада ће се сви становници на земљи придржавати Божјих закона и имаће савршено здравље. На тај начин ће марш смрти у виду сиде — и свих других болести — заувек бити заустављен.

[Фуснота]

 [Оквир⁄Слике на странама 9, 10]

ТО ЈЕ БИО ПРАВИ ЛЕК КОЈИ САМ ТРАЖИЛА

Живим на југу Африке и имам 23 године. Памтим дан када сам сазнала да сам ХИВ позитивна.

Била сам с мајком у саветовалишту када ми је то доктор саопштио. Било је то нешто најстрашније што сам икада чула у свом животу. Била сам збуњена. Нисам могла да верујем. Помислила сам да су можда у лабораторији погрешили. Нисам знала шта да кажем ни шта да урадим. Плакало ми се, али суза није било. Доктор је почео да прича о антиретровирусним лековима и другим стварима с мојом мајком, али ја сам била и сувише шокирана да бих могла да их пратим.

Схватила сам да сам заразу добила од некога с факултета на ком сам студирала. Страшно сам желела да попричам с неким ко би разумео моју ситуацију, али нико ми није падао на памет. Савладала су ме осећања безвредности и неуспеха. Иако ми је породица пружала подршку, била сам очајна и уплашена. Као и сви други млади, била сам пуна снова. Имала сам још само две године да дипломирам природне науке, али се та нада срушила.

Почела сам да узимам прописане антиретровирусне лекове и такође сам ишла у саветовалишта за оболеле од сиде, али сам и даље била депресивна. Молила сам се Богу да ми пре него што умрем покаже ко су прави хришћани. Била сам члан једне пентекосталне цркве, али ме оданде нико није чак ни посетио. Желела сам да сазнам шта је истина о томе шта се догађа после смрти.

Једног јутра почетком августа 1999, на моја врата су покуцале две Јеховине сведокиње. Била сам јако болесна тог дана, али сам могла да седим у дневној соби. Две госпође су се представиле и рекле су да помажу људима да проучавају Библију. Осетила сам велико олакшање јер су на крају моје молитве услишене. Али тада сам већ била толико слаба да нисам могла дуго ни да читам нити да се концентришем.

Упркос томе, рекла сам им да желим да проучавам Библију и оне су заказале да се поново видимо. Нажалост, пре него што смо се виделе, због депресије сам одведена на психијатрију. Отпуштена сам после три недеље и било ми је драго када сам сазнала да ме оне Сведокиње нису заборавиле. Сећам се да је једна од њих одржавала контакт са мном да би видела како сам. Физички сам се донекле опоравила и крајем године почела сам да проучавам Библију. Међутим, због мог променљивог стања није ми било лако. Али особа која је са мном проучавала била је стрпљива и пуна разумевања.

Била сам веома одушевљена када сам из Библије проучавала о Јехови и његовим особинама као и о томе шта стварно значи познавати га и радовати се вечном животу. Први пут сам такође схватила зашто људи пате. Заиста сам се обрадовала када сам сазнала за Божје Краљевство које ће ускоро заменити све људске владавине. То ме је подстакло да у потпуности променим свој начин живота.

То је био прави лек који сам тражила. Колико ме је утешило кад сам схватила да ме Јехова још увек воли и да му је стало до мене! Раније сам мислила да ме Бог мрзи и да сам зато зарадила ову болест. Али сада сам сазнала да је Јехова с пуно љубави предузео кораке да бисмо добили опроштење греха на темељу откупне жртве Исуса Христа. Тада сам знала да је Бог брижан, јер у 1. Петровој 5:7 стоји: ’Све своје бриге баците на њега, јер се он брине за вас.‘

Тиме што проучавам Библију сваки дан и идем на састанке у Дворани Краљевства, дајем све од себе да будем што блискија с Јеховом. Своје бриге изливам му у молитви и молим га за снагу и утеху, иако није увек лако. Ту су и чланови скупштине и стварно сам срећна.

С локалном скупштином редовно учествујем у делу јеванђелизирања. Желим да помажем другима у духовном погледу, посебно онима који се налазе у ситуацији која је слична мојој. Крстила сам се децембра 2001.

[Слика]

Заиста сам се обрадовала када сам сазнала за Божје Краљевство

[Слика на 8. страни]

Тим за саветовање о сиди, Боцвана

[Слика на 10. страни]

На рајској земљи ће сви имати савршено здравље