Како смо умакли страшном изливању лаве!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КОНГА (КИНШАСЕ)

УТОРАК је, 15. јануар 2002. — по свему судећи још један обичан дан у централној Африци. Заједно с још једним Јеховиним сведоком, стигао сам у Гому у области Киву у Конгу (Киншаси) да бих се срео са Сведоцима из области Великих језера.

Нема разлога за забринутост?

Иако се вулкан Њирагонго (висок 3 470 метара) налази 19 километара од града Гоме, његово понашање привлачи нашу пажњу. a Можемо чути како тутњи и видети како се диже дим из вулкана. За локалне становнике, ово није необична појава у ово доба године, и они нису забринути.

Током поподнева, присуствујемо састанку две скупштине Јеховиних сведока. И даље осећамо како земља подрхтава и чујемо тутњаву. Изгледа да то никога не узнемирава. Локалне власти упорно уверавају становништво да нема разлога за панику. Иако један конгоански вулканолог месецима говори о ерупцији, нико му не верује. Један пријатељ лежерно коментарише: „Ове вечери ће небо бити црвено због активности вулкана.“

„Морамо побећи без одлагања!“

По повратку у наш стан, речено нам је без колебања: „Морамо побећи без одлагања!“ Ситуација је ризична. Град је у великој опасности. Како се ствари брзо мењају! Раније смо разговарали о могућности да Гома буде централна локација за дело сведочења. Сада, касно по подне, речено нам је да брзо напустимо град јер му прети опасност да буде уништен!

Како се ноћ приближава, небо постаје ватреноцрвено — и то из доброг разлога! Лава из Њирагонга напредује према граду. Планина подсећа на један огроман узаврео котао из ког се излива његов садржај, ватрена растопљена лава која пустоши све на свом путу. Никада се нисмо тако брзо спаковали! Скоро је 19.00 часова.

Хиљаде беже путем

Док журимо, на путу који води ван Гоме затичемо мноштво људи који беже не би ли спасли живот. Већина њих пешачи, носећи личне ствари које су зграбили на брзину. Многи терет носе на глави. Неколико њих се нагурало у препуне аутомобиле. Сви су на путу до оближње руандске границе. Међутим, вулкан не поштује људске границе. Ни војска не може спречити напредовање лаве! Видели смо и војнике који  беже пред лавом не би ли сачували животе. Практично је немогуће кретати се аутомобилом овим путем. Морамо наставити пешке. Налазимо се усред мноштва од 300 000 људи које се пробија — мушкараца, жена, деце и беба — бежећи од разјареног вулкана. Тло под нашим ногама и даље тутњи и подрхтава.

Сви беже како би спасли живот. Усред њих смо мој пријатељ и ја, странци из великог града, у друштву неколико Сведока који брину о нама. Њихово присуство и искрена брига дубоко нас дира и даје нам осећај сигурности у овој веома напетој и мучној ситуацији. Људи беже са оним што могу да понесу — одећом, лонцима и шерпама, оскудним залихама хране. У овом мноштву, људи гурају једни друге. Неки су се сударили аутима док су покушавали да прођу, па је некима испао пртљаг, који је затим био изгажен. Тешко ономе који се спотакне. Напетост је велика. Сви су у страху. Покушавамо да стигнемо до Гисењиа, који се налази само неколико километара даље у Руанди. Настављамо наш присилни марш.

Ноћ на сигурном

Стижемо до једне кафане, али наравно, нема више слободних соба. Мораћемо да се задовољимо седењем око баштенског стола. Ово се дешава после три и по сата напорног хода. Срећни смо што смо живи и ван опасности и што смо с нашом хришћанском браћом која су путовала с нама. На срећу, ниједан Сведок није изгубио живот.

Јасно је да ћемо ноћ морати да проведемо напољу. Са ове безбедне удаљености, могли смо да посматрамо ватреноцрвено небо над Гомом. Заиста је било веома импресивно и лепо! Полако свиће. Тутњава и потреси су се наставили и током ноћи. Гледајући уназад на тешке догађаје претходног дана саосећамо се с хиљадама породица које су морале да побегну са својом децом.

 Брзо стиже помоћ

Сведоци из Кигалија, главног града Руанде, придружују нам се у петак, 18. јануара, у подне. Одбор за хуманитарну помоћ сачињен од браће из Гоме и Гисењија креће у акцију. Први задатак им је да сместе избегле Сведоке у шест Дворана Краљевства које се налазе у близини. То је урађено тог истог дана. Један знак на француском и свахили језику постављен је поред пута да би показао како се стиже до локалне Дворане Краљевства, где избеглице могу добити помоћ и наћи утеху. Истог дана, у Дворане Краљевства где су Сведоци смештени стиже и три тоне основних ствари. Следећег дана, у суботу, из Кигалија стиже камион натоварен храном, ћебадима, најлонима, сапуном и лековима.

Расте забринутост

Ово је време велике забринутости. Како задовољити потребе свих ових људи? Шта је с вулканом? Када ће ерупција престати? У којој је мери Гома разорена? Вести које су се шириле, као и подрхтавање земље које се наставило, не обећавају ништа добро. Стручњаци страхују да ће опасан ниво сумпор-диоксида загадити атмосферу. Постоји и брига да ће се вода језера Киву затровати због хемијских реакција.

Током 48 часова након ерупције, шире се узнемиравајући извештаји. Потом, у суботу по подне сазнајемо да је око 10 000 људи, укључујући и 8 Сведока заједно с једним дететом, заробљено лавом која их је окружила и која је на неким местима висока два метра. Ваздух је пун отровних гасова. Страхујемо за њихове животе. Ситуација изгледа безнадежно. Немилосрна лава је практично уништила чак и катедралу у Гоми. У овом тренутку нико не мисли да ће Гома никнути из пепела.

Неке утешне вести

У недељу у 9.00 часова, један од браће која су окружена лавом јавља се телефоном. Он нам каже да се ситуација мења. Ствари иду набоље. Пада киша, лава се хлади, а атмосфера се рашчишћава. Иако је лава још увек врућа и опасна, људи су почели да прелазе преко излива лаве како би стигли на безбедније место. Град није потпуно уништен.

Ово је прва добра вест откако је ова катастрофа почела. Изгледа да се вулкан полако смирује. Стручњаци из околине нуде противречна мишљења. Успостављамо везу са суседним градом Букаву, који се налази на другом крају језера Киву. Сазнајемо да је пет породица Сведока, као и троје деце без родитеља, чамцем стигло у Букаву. Сведоци из овог града ће се побринути за њих.

 Можемо да се вратимо!

У понедељак, 21. јануара, можемо да охрабримо и утешимо оне који су дошли у Гисењи, као и да утврдимо њихове потребе. Сазнајемо да се браћа која су привремено била смештена у шест Дворана Краљевства организују. Сада знамо тачан број Сведока који су побегли — 1 800 укључујући и децу.

Шта ће бити убудуће? Локалне власти планирају да брзо изграде логоре за избеглице. Међутим, неки људи још увек имају непријатне успомене на избегличке логоре који су били изграђени након геноцида 1994. Одлучујемо да се вратимо у Гому, и тамо стижемо око подне. Око 25 посто града је разорено. Ходамо преко сада стврднуте лаве која је протекла улицама града. Још увек је топла и гасови које испушта испуњавају атмосферу. Многи људи су одлучили да се врате у град.

У 13.00 часова, у Дворани Краљевства скупштине Гома Центар, састајемо се с 33 хришћанске старешине. Одлука је једногласна: Одлучили су да се врате у Гому. „Овде припадамо“, кажу они. Шта је с ризиком да вулкан опет проради? Њихов одговор је: „Навикли смо на то.“ Они страхују да ће све што су поседовали бити опљачкано ако се ускоро не врате. Следећег дана су се све породице Сведока које су побегле вратиле у Гому. Огромна већина од 300 000 људи који су прешли границу такође се вратила у тај оштећен град.

Недељу дана касније

У граду је поново заживела активност. По свему судећи, неће престати да постоји. Ускоро су започети радови да се поравна лава како би се поново спојила два дела града која су била раздвојена. Лава је уништила све што јој се нашло на путу. Трговачки центар и административни део града су разорени. Процењује се да је уништена и једна трећина писте на аеродрому.

Према једном прецизном извештају, 180 породица Сведока су међу онима који су изгубили све и остали без дома. Одбор за хуманитарну помоћ прави припреме како би отприлике 5 000 мушкараца, жена и деце примали дневно следовање хране. Пластичне цераде које су поклонили Јеховини сведоци из Белгије, Француске и Швајцарске употребиће се за привремени смештај оних без крова над главом, као и за места за састајање скупштина чије су Дворане Краљевства озбиљно оштећене или уништене. Неке породице Сведока које су остале без дома бораве код Сведока чије куће нису оштећене, док ће други добити привремени смештај.

У петак, 25. јануара, око десет дана након оне ужасне ноћи, на састанку који је одржан у школском дворишту у Гоми присутно је 1 846 особа да би чули охрабрујуће речи из Писма. Браћа су упутила многобројне изразе захвалности за утеху, као и за практичну помоћ коју је Јехова пружио преко своје организације. Ми, као посетиоци, дубоко смо дирнути храброшћу и снажном вером коју су браћа показала упркос ужасним околностима. Усред такве невоље, заиста је задовољство бити део братства које је уједињено у обожавању истинитог Бога, Јехове, Извора вечне утехе! (Псалам 133:1; 2. Коринћанима 1:3-7).

[Фуснота]

[Мапе на странама 22, 23]

(За комплетан текст, види публикацију)

Линије са стрелицама показују ток лаве

КОНГО (КИНШАСА)

Планина Њирагонго

↓ ↓ ↓

Аеродром у Гоми ↓ ↓

↓ ГОМА

↓ ↓

ЈЕЗЕРО КИВУ

РУАНДА

[Слике на 23. страни]

Растопљена лава приморала је десетине хиљада становника да побегну из Гоме

[Извор]

AP Photo/Sayyid Azim

[Слике на странама 24, 25]

Сведоци су за недељу дана организовали своје хришћанске састанке