Ширење сиде у Африци

„Суочавамо се с неком врстом апокалипсе.“

ОВЕ речи Стивена Луиса, специјалног представника УН за ХИВ/сиду у Африци, одражавају забринутост многих у вези са сидом у супсахарској Африци.

На ширење ХИВ-а утичу многи фактори. Обрнуто, пак, сида доводи до пораста других проблема. Околности које владају у неким афричким земљама и другим деловима света где је сида у порасту често су повезане са следећим:

Морал. Полни односи су главни начин на који се преноси ХИВ, а недостатак јасних моралних мерила очигледно повећава ширење  ове болести. Међутим, многи мисле како није практично заступати сексуално уздржавање за оне који нису у браку. „Опомињати тинејџере да једноставно немају полне односе неће успети“, пише Франсоа Дифур у јоханесбуршким новинама The Star. „Свакодневно су бомбардовани неморалним сценама и неморалним ликовима који су им узор у изгледу и понашању.“

Понашање младих људи изгледа потврђује ову анализу. Примера ради, једна анкета у једној земљи показала је да је трећина младих између 12 и 17 година имала полне односе.

У Јужној Африци је силовање описано као државни проблем ком се хитно мора посветити пажња. Један извештај у јоханесбуршким новинама Citizen, навео је да је силовање „толико узело маха да превазилази сваки други здравствени ризик с којим се жене, а све више и деца у тој земљи суочавају“. Исти чланак је навео: „Силовање деце се у задње време удвостручило... И то због тога што се и даље верује у измишљотину да ће се носилац ХИВ-а тобоже излечити ако силује девицу.“

Болести које се преносе полним путем. На овим подручјима је постотак болести преносивих полним путем велики. South African Medical Journal је запазио: „Болести преносиве полним путем двоструко до  петоструко повећавају ризик од заразе с ХИВ-ом један.“

Сиромаштво. Многе земље у Африци боре се са сиромаштвом, а то ствара погодно тло за ширење сиде. Оно што се сматра основним стварима у развијеним земљама, у већини земаља у развоју није доступно. Велике заједнице немају струју нити приступ чистој води за пиће. У сеоским подручјима путеви су неадекватни или их уопште нема. Многи становници пате од неухрањености, а услови у медицинским установама су минимални.

Сида негативно утиче и на пословање и привреду. Док све више радника бива заражено, фирме које се баве рударством осећају последице пада производње. Неке траже начина да аутоматизују и механизују извесне пословне операције како би компензовале губитак радне снаге. Процењује се да се 2000. године, у једном руднику платине, број случајева оболелих од сиде међу радницима скоро удвостручио, а да је око 26 посто радника било заражено.

Још једна тужна последица сиде јесте та што велики број деце остају сирочићи кад њихови родитељи умру од ове болести. Поред тога што изгубе родитеље и новчану сигурност, та деца морају да трпе и то што је у друштву ова болест ожигосана. Родбина или друштво често су или сиромашни или невољни да помогну. Многи сирочићи напуштају школу. Неки почну да се баве проституцијом и тако се болест надаље шири. Многе земље су увеле државне или приватне програме за пружање помоћи тим сирочићима.

Незнање. Велики број заражених ХИВ-ом нису свесни тога да су заражени. Многи не желе да се тестирају због тога што је ова болест изложена јавном презиру. „Онима који имају, или за које се сумња да имају ХИВ, може бити ускраћено лечење у здравственим установама, могу остати без смештаја и запослења, могу их избегавати пријатељи и колеге, може им се ускратити осигурање или забранити улазак у стране земље“, наводи се у једном извештају Удруженог програма Уједињених нација за ХИВ/сиду (UNAIDS). Неки су чак били убијени када је откривено да су ХИВ позитивни.

Култура. У многим афричким земљама, често се женама не дозвољава да питају своје партнере у вези с њиховим ванбрачним односима, да одбију полне односе нити да сугеришу заштиту приликом полних односа. Веровања те културе често одражавају незнање о сиди или бежање од реалности. На пример, за болест се може окривити врачање тако да људи можда траже помоћ врачара.

 Неадекватне медицинске установе. Сида доводи до преоптерећења ионако оптерећених и недовољних медицинских објеката. Две велике болнице извештавају да је више од половине њихових пацијената ХИВ позитивно. Начелник једне болнице у Квазулу-Наталу рекао је да његова одељења раде капацитетом од 140 одсто. Некад се у један кревет морају сместити два пацијента, а трећи испод кревета! (South African Medical Journal).

Иако је стање у Африци трагично, постоје указивања да може бити и још горе. „Још увек смо у раним фазама епидемије“, приметио је Питер Пијо из UNAIDS-а.

У неким земљама се види да је учињено доста тога у погледу ове болести. Први пут је јуна 2001. године Генерална скупштина Уједињених нација одржала једну посебну конференцију о ХИВ-у/сиди. Да ли ће људски напори бити успешни? Када ће кобни марш сиде напокон бити заустављен?

[Оквир⁄Слика на 5. страни]

ЛЕК ПРОТИВ СИДЕ „НЕВИРАПИН“ И ЈУЖНОАФРИЧКА ДИЛЕМА

Шта је „невирапин“? Према новинарки Никол Итано, то је „антиретровирусни лек за који тестови показују да може упола смањити вероватноћу преношења сиде [с мајке] на дете“. Једна немачка фабрика лекова понудила је Јужној Африци бесплатну испоруку залиха тог лека довољну за пет година. Па ипак, до августа 2001, влада није прихватила ту понуду. У чему је проблем?

У Јужној Африци има 4,7 милиона ХИВ позитивних особа, што је више него у било којој другој земљи света. Лондонски The Economist известио је фебруара 2002. да председник Јужне Африке Табо Мбеки „доводи у сумњу уврежено гледиште да ХИВ доводи до настанка сиде“ и да је „сумњичав у погледу трошкова, безбедности и ефикасности лекова против сиде. Он их није забранио, али се доктори у Јужној Африци подстичу да тај лек не користе“. Зашто толика забринутост? Зато што се у Јужној Африци сваке године роди на хиљаде деце с ХИВ-ом, а 25 посто трудница има тај вирус.

Због ових опречних гледишта, покренут је један судски поступак како би се влада присилила да дистрибуише „невирапин“. Врховни суд Јужне Африке изнео је априла 2002. своје мишљење. Према Равију Несману који пише за The Washington Post, суд је донео пресуду да „влада мора допустити да се лек налази у здравственим установама и то с могућношћу да се користи“. Иако је влада Јужне Африке понудила да се у 18 места у тој држави испроба овај лек, каже се да ова нова пресуда буди наду свим тамошњим ХИВ-позитивним трудницама.

 [Оквир⁄Слика на 6. страни]

ЛУКАВИ ВИРУС ХВАТА ЋЕЛИЈУ У КЛОПКУ

Закорачите за тренутак у минијатурни свет вируса људске имунодефицијенције (ХИВ). Једна научница је запазила: „После година и година посматрања честица вируса кроз електронски микроскоп, и даље сам задивљена и одушевљена прецизношћу и замршеношћу конструкције нечега тако сићушног.“

Вирус је мањи од бактерије, која је опет мања од просечне људске ћелије. Према једном извору, ХИВ је толико мали да би „230 милиона овог вируса стало у тачку на крају ове реченице“. Вирус се не може умножавати док не продре у ћелију и не преузме команду над том ћелијом.

Када ХИВ нападне тело, он се мора борити са значајним снагама којим располаже имунолошки систем. a Коштана срж производи читаву мрежу одбране коју сачињавају бела крвна зрнца. Бела крвна зрнца сачињавају две главне врсте лимфоцита, такозване Т-ћелије и Б-ћелије. Једна друга врста белих крвних зрнаца зову се фагоцити који „гутају“ ћелије.

Различите категорије Т-ћелија имају различите функције. Такозване Т-ћелије помоћници играју кључну улогу у ратној стратегији. Т-ћелије помоћници помажу у откривању страних тела и утврђивању упутстава за производњу ћелија које нападају и уништавају непријатеља. Када напада, ХИВ посебно циља на ове ћелије. Да би се уништиле нападнуте ћелије, активирају се Т-ћелије убице. Б-ћелије производе антитела која се користе у борби против инфекција.

Подмукла стратегија

ХИВ спада у категорију ретро вируса. Генетски запис ХИВ-а је у облику РНК (рибонуклеинске киселине), а не у облику ДНК (дезоксирибонуклеинске киселине). ХИВ спада у посебну подгрупу ретро вируса који су познати као ленти вируси зато што могу мировати један дуг период пре него што се појаве озбиљни симптоми болести.

Када уђе у ћелију, ХИВ може да користи механизме те ћелије у своју корист. Он „репрограмира“ ћелије ДНК те оне праве многе копије ХИВ-а. Али пре него што то уради, ХИВ мора да користи један други „језик“. Мора да промени своју РНК у ДНК тако да га машинерија нападнуте ћелије може читати и разумети. Да би то постигао, ХИВ користи један вирусни ензим звани реверзна транскриптаза. С временом нападнута ћелија умире, али тек пошто произведе хиљаде нових честица ХИВ-а. Те нове честице инфицирају друге ћелије.

Када број Т-ћелија помоћника значајно опадне, други нападачи могу савладати тело без страха од напада. Оно је тада подложно разним врстама обољења и инфекција. Заражена особа сада има сиду која брзо напредује. ХИВ је успео да онеспособи целокупан имунолошки систем.

Ово је само једно поједностављено објашњење. Мора се задржати на уму да има још пуно тога што истраживачи не знају ни о имунолошком систему ни о томе како ХИВ делује.

Тај мали вирус готово две деценије умно и физички заокупља врхунске истраживаче на пољу медицине широм света, што изискује велике финансијске трошкове. Као резултат тога, о ХИВ-у је доста научено. Хирург Др Шервин Нуланд је пре неколико година приметио: „Количина информација која је... сакупљена о вирусу људске имунодефицијенције као и напредак постигнут у борби против његовог рапидног ширења заиста су запањујући.“

Упркос томе, марш смрти у виду сиде и даље се креће алармантном брзином.

[Фуснота]

[Слика]

ХИВ напада лимфоците имунолошког система и репрограмира их да производе нове вирусе ХИВ-а

[Извор]

CDC, Atlanta, Ga

[Слика на 7. страни]

На хиљаде младих придржавају се библијских мерила