Спектакуларно откриће у оку

Научници одавно знају да очи сисара имају неуроне који реагују на светлост и подешавају биолошки, то јест циркадијални сат организма. Дуго се претпостављало да ова функција осетљивости на светлост постоји захваљујући познатим очним ћелијама званим штапићи и чепићи. Али, како извештава часопис Science, истраживачи су 1999. открили да „мутанти мишева који немају све штапиће и чепиће [те су стога практично слепи], ипак имају сат који реагује на светлост“. На основу тога, истраживачи су закључили да „неке друге ћелије у оку реагују на светлост“.

Сада су откривени ови неидентификовани светлосни сензори. Иако су помешани са штапићима и чепићима за формирање слике, ови сензори образују „један други независан очни систем, који функционише паралелно са очним системом за формирање слике“, објашњава Science. У функције овог новооткривеног система спадају регулисање величине зенице и ослобађање мелатонина, усклађивање биолошког сата организма с циклусом светлости и мрака, и друго. Она може да утиче чак и на промене расположења.

Занимљиво је да ови светлосни сензори не реагују на кратке блеске светла, како не би збунили биолошки сат организма, већ само на дуже промене у јачини светлости. Један научник је описао ово откриће као „спектакуларно“, додајући да је то „досад највећи преокрет у вези с питањем око тога шта је фоторецептор код сисара“.

Без сумње, што више учимо о животу, то имамо више доказа о често једва приметним, а ипак заиста генијалним конструкцијама. Овакви проналасци покрећу многе да кажу Створитељу оно што стоји и у Библији: „Хвалим те што сам тако дивно саздан. Дивна су сва дела твоја, добро зна то душа моја“ (Псалам 139:14).