Поглед у свет

Ради бољег здравља — смејте се!

Добронамеран смех постиже више него што само некоме улепшава дан. Према неким јапанским докторима, смех такође нормализује поремећен ендокрин, нервни и имунолошки систем, стабилизује пулс и дисање и може донети привремено олакшање онима који болују од реуматизма. Смех стимулише симпатички нервни систем и тиме подстиче проток крви у мишићима и повећава активност мозга. Када се смејемо од срца, ми вежбамо и своје мишиће. У једном тесту о којем је било речи у новинама IHT Asahi Shimbun, трбушни мишићи особе која се смејала „показивали су исти степен напрезања који је потребан када се раде трбушњаци“. Психијатар из Осаке, Мичио Танака, похвално говори о утицају смеха. Према Танаки, „смех је попут ефикасног лека који нема нежељена дејства“.

 Животиње „доктори“

„Све већи број стручњака који прате понашање животиња сада мисли да дивље животиње могу и да се заиста брину о својим медицинским потребама“, извештава лондонски The Economist. Шимпанзе у Танзанији се лече од цревних глиста тако што једу језгро једне биљке која садржи хемикалије које су смртоносне за те глисте. Шимпанзе широм Африке једу лишће с микроскопским бодљицама на површини које чисти њихова црева од глиста. Макаи који једу семенке са отровним алкалоидима, такође једу и глину која очигледно делује као противотров на њихову опасну храну. Мрки медведи са Аљаске, канадске снежне гуске и вукови једу вегетацију која им помаже да се ослободе цревних паразита. Тестови крви код великог броја дивљих животиња су показали да су у свом природном станишту многе дивље животиње преживеле озбиљне вирусне и бактеријске инфекције, које су често фаталне за животиње у заробљеништву. „Оваква запажања“, бележи The Economist, „указују на то да дивље животиње могу учинити нешто да би остале здраве што заробљене животиње не могу“.

Главни убица

„СИДА прети да засени кугу као најгору пандемичну болест у историји“, наводи New Scientist. „У 14. веку, куга је протутњила Европом и Азијом и убила око 40 милиона људи. Сада, скоро 700 година касније, историја се понавља.“ Према једном извештају у часопису British Medical Journal, до краја ове деценије ХИВ ће однети око 65 милиона живота. Иако тренутно више људи болује од туберкулозе и маларије, каже се да је економски и социјални утицај ових болести мањи од утицаја који има сида.

Родитељи и тинејџери

Како извештава лондонски The Times, родитељи трпе много већу емоционалну и психолошку штету због породичних сукоба него њихова деца тинејџерског узраста. Овај извештај саветује да родитељи не треба да „ходају на врховима прстију око зловољних тинејџера из страха да ће повредити њихова нежна осећања“. Уместо тога, „родитељи треба да заштите себе... тако што ће усвојити ауторитативнији начин васпитања“. Професор Лоренс Стајнберг са Универзитета Темпл у Филаделфији (Пенсилванија, САД), каже да су деца много отпорнија него што људи претпостављају. Након испитивања хиљада родитеља током више од десет година, професор Стајнберг запажа: „Ауторитативан родитељ је топао и заинтересован, али чврст и доследан у постављању и примени смерница, ограничења и очекивања.“ Адолесценти који су одгајани у таквим породицама су успешнији, срећнији и стога је код њих мања вероватноћа да ће бити укључени у неку активност усмерену против друштва или у криминал, каже се у извештају.

Потреба за додиром

„Додир нам је потребан баш као што нам је потребна сунчева светлост, вода или храна“, наводи пољски недељник Polityka. Сви имамо испод коже сплет сензора који су осетљиви на различите врсте додира. Када нас неко додирне, „мозак може то да региструје, препозна и претвори у осмех, боље расположење или неки други пријатан гест“. Посебно је деци потребан физички контакт, нарочито током њихових првих година. Нажалост, многи родитељи додирују своју децу само када их облаче, купају, хране или кажњавају. Међутим, бројна истраживања наводе да су деца која су ношена у наручју, грљена, љубљена и милована здравија, напреднија и интелигентнија од деце која су држана на „хладној дистанци“, запажа Polityka.

Језера у опасности

„На овој планети не постоји више ниједно језеро које није већ погођено људским активностима“, каже Вилијам Косгров, потпредседник Светског савета вода. „Ми уништавамо језера и то може бити катастрофално за људске заједнице које зависе од њих.“ Загађење проузрокују индустрија, пољопривредна добра и канализација; и можда је неко језеро, иако изгледа беспрекорно, већ озбиљно оштећено, рекао је Косгров додајући: „Онда се нешто деси — као што је промена у температури воде — и језеро се одједном може потпуно променити. Када тај процес једном почне, тешко се зауставља.“ Један пример тога је Викторијино језеро, највеће језеро у Африци. Током последње две деценије, неколико врста риба у овом језеру је угинуло због загађености коју проузрокује непрочишћена отпадна вода. Озбиљно је угрожено и језеро Тај Ху у Кини. „Стручњаци кажу да можете скоро да ходате по површини овог језера због огромне загађености“, речено је у изјави Светског савета вода. Према извештају Ројтерса, око 90 посто воде коју људи користе долази из језера.

Срце се прелива, а глава је празна

Према немачком недељнику Die Woche, доста су тражена љубавна писма која састављају професионални писци писама. За оне који једноставно не умеју да своја осећања изразе речима, неколико писаца који пишу за друге нуде помоћ уз надокнаду. Текст може бити страствен или сасвим послован, према захтеву муштерије. Пишу се и песме, уз цену по договору. Приступ писању ових вештачких израза љубави веома се разликује. Док су неки писци који пишу за друге професионални писци и новинари, други љубавна писма пишу из хобија. Неки обезбеђују чак и компјутерски упитник на основу ког се писмо прави компјутерским путем. У сваком случају, успех се не може загарантовати. Након три године „дирљивих просидби и обећања“ које је састављао један писац који пише за друге, девојка једне његове верне муштерије још увек неће да каже „да“.

Фитнес и дани боловања

Према једном истраживању Финског фитнес друштва, вежбање смањује одсуствовање с посла. Да би задржали своје особље на послу, многи послодавци у Финској примењују ово сазнање. „Половина запослених у Финској ради у компанијама с фитнес програмима за запослене“, извештава Finnfacts, публикација Савеза финске индустрије и послодаваца. „Компаније имају курсеве за одвикавање од пушења, за мршављење, као и различите врсте фитнеса.“ У овакве програме, финске компаније годишње улажу више од 67 милиона евра, знајући да ће се мање одсуствовање с посла вишеструко исплатити.

Чувајте леђа!

„Неправилно држање тела, вишак килограма и запостављање вежбања полако доводе до пропадања кичме“, кажу шпанске новине El País Semanal. Према једној процени, 80 посто становништва у развијеним земљама има проблеме с кичмом током неког периода свог живота. Шпанска клиника Ковакс, која је специјализована за проблеме с кичмом, саветује да научимо да променимо положај тела како бисмо спречили и ублажили бол у леђима. Ево неких једноставних савета: Када спавате, држите кичму у равном положају. Када седите, наслоните леђа на наслон столице. Када сте пред компјутером, држите рамена у њиховом природном положају. Ако морате да се сагињете, савијте колена уместо леђа. Ако морате да стојите мирно дуже време, ослоните своју тежину на једну ногу док другу одмарате на хоклици или степенику.