Млади питају. . .

Како да изађем на крај с притиском вршњака?

„Притисак вршњака се осећа свуда“ (Џеси, 16 година).

„Притисак школских другова је био једна од најтежих ствари с којом сам морао да се суочим док сам одрастао“ (Џонатан, 21 годину).

ПРИТИСАК ВРШЊАКА је свакако утицај на који се мора рачунати. Ипак, буди уверен да можеш да му се одупреш. У ствари, можеш да га превазиђеш и чак да га добро искористиш. Али како?

У претходном чланку из ове серије чланака, размотрили смо први важан корак: Препознати моћ притиска вршњака и своју рањивост на његов утицај. a Које даљње корисне кораке можеш предузети? Корисно вођство које ти је потребно налази се у Божјој Речи. Пословице 24:5, NW кажу: „Човек који има знање појачава своју силу.“ Које је то знање које те може учинити јачим од притиска вршњака? Пре него што одговоримо на то питање, размотримо најпре један проблем због којег притисак вршњака може бити јачи од тебе.

Недостатак самопоуздања — опасност

За младе који су Јеховини сведоци, притисак вршњака понекад може бити посебан изазов, јер њихов начин живота подразумева причање другима о својој вери (Матеј 28:19, 20). Да ли ти је понекад тешко да младима које срећеш причаш о својој вери? Ниси једини. Осамнаестогодишња Мелани каже: „Када је требало да кажем друговима да сам Сведок, било је теже него што сам мислила.“ Она додаје: „Чим бих скупила довољно храбрости да кажем да сам Сведок, поново бих се уплашила.“ Изгледа да ју је спречавао негативан притисак вршњака.

Утешно је што Библија спомиње да су се чак и мушкарци и жене који су имали изразиту  веру устручавали да говоре људима о Богу. На пример, млади Јеремија је знао да ће бити исмејан и прогоњен ако послуша Божју заповест да неустрашиво говори. Осим тога, Јеремији је недостајало самопоуздање. Зашто? Он је Богу рекао: „Гле, ја не знам говорити, јер сам дете.“ Да ли се Бог сложио с тим да Јеремија није способан да говори зато што је млад? Не. Јехова је умирио овог пророка рекавши: „Не говори: ’Ја сам дете.‘“ Јехова је остао при својој намери и овом неодлучном младићу је дао један важан задатак (Јеремија 1:6, 7).

Када нам недостаје самопоуздање, када смо несигурни у себе, онда се врло тешко можемо одупрети притиску вршњака. И истраживачке студије указују на то. На пример, давне 1937. научник Музафер Шериф извео је један чувени експеримент. Он је ставио људе у једну мрачну собу, показао им једну светлосну тачку и затим их питао колико се ова светлосна тачка далеко померила.

У ствари, светло се уопште није померило; била је то само једна оптичка варка. Када су били тестирани појединачно, људи су давали своју личну процену о овом привидном кретању. Међутим, када су били у групи, замољени су да наглас кажу своју процену. Шта се десило? Због недостатка поверења у своју процену, они су утицали једни на друге. Након више поновљених тестова, њихови одговори су били све сличнији, докле год није утврђен „стандард групе“. Чак и када су касније насамо тестиране, особе су још увек биле под утицајем колективног мишљења групе.

Овај експеримент показује једну важну ствар. Због недостатка сигурности или самопоуздања људи су подложнији притиску средине. Врло занимљиво, зар не? На крају крајева, притисак вршњака може утицати на младе када је реч о веома важним питањима, као што је њихово гледиште о предбрачним полним односима, дрогирању, па чак и циљевима којима ће тежити у животу. Ако дозволимо себи да усвојимо „стандард групе“ када је реч о таквим питањима, онда можемо значајно утицати на своју будућност (Излазак 23:2). Шта можемо да учинимо?

Шта мислиш, како би поступио на тесту када би сигурно знао да се светлосна тачка не помера? Вероватно група не би утицала на тебе. Да, потребно нам је самопоуздање. Али, о којој врсти самопоуздања је реч и како га можемо стећи?

Уздај се у Јехову

Можда си доста слушао о томе како се може изградити самопоуздање. Али када се ради о томе како га стећи — и до које мере — онда се мишљења разилазе. У Библији се налази следећи уравнотежен савет: „Кажем свакоме  који је међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли; него нека размишља тако да буде здравих мисли“ (Римљанима 12:3). Један други превод овог стиха каже: „Рекао бих свакоме од вас да не мисли о себи више од оног колико стварно вреди, већ да се трезвено процени“ (Charles B. Williams).

’Трезвена процена‘ твоје ’стварне вредности‘ спречава те да постанеш умишљен, надмен, то јест уображен. С друге стране, овакво уравнотежено гледиште укључује и извесну меру самопоуздања у твоје стварне способности размишљања, расуђивања и доношења разумних одлука. Твој Створитељ те је обдарио ’снагом разума‘, а то није безначајан дар (Римљанима 12:1). Ако то задржиш на уму, то ти може помоћи да се одупреш притиску да други одлучују за тебе. Међутим, постоји врста самопоуздања која ти може бити још већа заштита.

Краљ Давид је био надахнут да запише: „Ти [си] надање моје, Јехова Боже, поуздање моје од младости моје“ (Псалам 71:5). Да, Давид се потпуно уздао у свог небеског Оца, и то је чинио од своје младости. Он је био „дете“ — можда тинејџер — када је филистејски див Голијат изазвао на двобој сваког израелског војника. Војници су били престрављени (1. Самуилова 17:11, 33). Можда се и међу њима појавио неки негативан притисак средине. Нема сумње да су са страхом причали о Голијатовој појави и јунаштву и тврдили да човек мора да буде луд да би прихватио тај изазов. На Давида није утицао ниједан такав притисак. Зашто?

Обрати пажњу на Давидове речи Голијату: „Ти идеш на ме с мачем и с копљем и кацигом, а ја идем на те у име Јехове над војскама, Бога војске Израелове, коју си ти ружио“ (1. Самуилова 17:45). Давид је био свестан Голијатове величине, снаге и оружја. Али, он је знао још нешто, и то с таквом сигурношћу као што је знао да је изнад њега небо. Он је знао да је Голијат ништа у поређењу с Јеховом Богом. Ако је Јехова на Давидовој страни, зашто би се он онда бојао Голијата? Због таквог поверења у Бога, Давид се осећао сигурно. Никакав притисак вршњака није могао да га пољуља.

Да ли ти имаш слично поверење у Јехову? Он се није променио од Давидовог времена (Малахија 3:6; Јаков 1:17). Што више учиш о њему, то ћеш бити сигурнији у све што ти он каже у својој Речи (Јован 17:17). Ту ћеш пронаћи непроменљива, поуздана мерила која ће те водити кроз живот и која ће ти помоћи да се одупреш притиску вршњака. Осим што се можеш поуздати у Јехову, постоји још нешто што можеш учинити.

Изабери добре саветнике

Божја Реч истиче потребу да потражимо добро вођство. „Разуман стиче вешто вођство“, кажу Пословице 1:5, NW. Твоји родитељи, који искрено брину за твоје добро, могу бити један извор вођства. Индира то добро зна. Она каже: „Зато што су моји родитељи стално користили Писмо да би резоновали са мном и зато што су учинили да Јехова буде стваран у мом животу, сада ходим путем истине.“ Слично мисле и многи други млади.

Ако си члан хришћанске скупштине, тамо имаш дивне изворе подршке — наименоване надгледнике, то јест старешине, као и друге зреле хришћане. Млада Нађа каже: „Заиста поштујем старешине у мојој скупштини. Сећам се једног говора председавајућег надгледника који је био посебно посвећен младима. После састанка моја другарица и ја смо биле узбуђене, јер је говорио баш о ономе кроз шта смо тада пролазиле.“

Још једно снажно оружје против негативног притиска вршњака јесте позитиван притисак вршњака. Ако мудро изабереш пријатеље, они ти могу помоћи да се држиш добрих циљева и исправних мерила. Како можемо направити добар избор? Задржи у мислима овај савет: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20). Нађа је била пажљива при избору пријатеља у школи — то су били њени суобожаваоци, који су се држали истих моралних мерила. Она се присећа: „Када би дечаци из школе дошли код нас да би ’причали‘ с нама, ми бисмо се међусобно подржавали.“ Добри пријатељи нам могу помоћи да покажемо своје најбоље стране. Вредно је потрудити се да бисмо их пронашли.

Према томе, ако градиш поуздање у Јехову, тражиш вођство од зрелих хришћана и мудро бираш своје пријатеље, буди уверен да можеш успешно изаћи на крај са притиском вршњака. У ствари, у том случају ти можеш позитивно утицати на своје пријатеље и помоћи им да заједно с тобом остану на путу живота.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 26. страни]

Потражи добре пријатеље, који имају исту љубав према Богу и његовим мерилима као и ти

[Слике на 26. страни]

„Лоша друштва кваре корисне навике“ (1. Коринћанима 15:33)

„Ко с мудрима иде, тај постаје мудар“ (Пословице 13:20)