Магна карта и човекова битка за слободу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

КРОЗ живописан крајолик енглеске грофовије Суреј, тече река Темза. На једној од пољана које се налазе дуж њених обала налази се споменик с натписом у знак сећања на један догађај из 13. века. Овде, на пољани Ранимед, енглески краљ Јован Без Земље (владао 1199-1216), срео се с баронима, моћним властелинима који су му се супротставили јер су били незадовољни његовим претеривањима. Барони су захтевали да краљ ублажи њихово незадовољство тако што би им обезбедио извесна права. Под огромним притиском, краљ је на крају ставио свој печат на документ који је касније постао познат као Магна карта (Велика повеља).

Зашто је овај документ описан као „најзначајнији правни документ у историји Запада“? Одговор открива пуно о човековој бици за слободу.

Одредбе барона

Краљ Јован је имао несугласице с Римокатоличком црквом. Он је пркосио папи Инокентију III тиме што је одбио да прихвати Стивена Лангтона за кантерберијског надбискупа. Стога је црква повукла своју подршку и на крају екскомуницирала краља. Међутим, Јован је покушао да се помири. Он је пристао да преда папи енглеску и ирску краљевину. Потом је папа вратио ова краљевства Јовану под условом да он буде лојалан цркви и да плаћа годишњи данак. Јован је сада постао папин вазал.

Финансијске потешкоће су увећавале краљеве проблеме. Током своје 17-годишње владавине, Јован је властелинима 11 пута наметао додатне порезе. Све то неслагање у вези с црквом и финансијским стварима довело је до раширеног гледишта да је краљ непоуздан. Јованов карактер баш и није ублажио такву забринутост.

На крају су немири измакли контроли када су барони са севера земље одбили да плаћају нове порезе. Они су кренули у марш на Лондон и одрекли се своје привржености краљу. Између две стране је било пуно расправе да би се дошло до споразума. Краљ се налазио у својој палати у Виндзору, а барони су били улогорени са источне стране у оближњем градићу Стејнсу. Тајни преговори су их суочили лицем у лице између ова два града, код Ранимеда. Овде је у понедељак 15. јуна 1215, Јован запечатио документ који је имао 49 одредби. Он почиње речима: ’То су одредбе које траже барони и на које краљ пристаје.‘

Слобода дефинисана законом

Јованове су намере међутим, брзо испливале на површину. Усред оваквих  прилика које нису биле наклоњене нити краљу нити папи, краљ је послао изасланике који су се срели с папом у Риму. Папа је брзо издао едикте којима је споразум код Ранимеда прогласио неважећим. У Енглеској је убрзо избио грађански рат. Међутим, следеће године је Јован изненада умро, те је престо наследио његов деветогодишњи син Хенри.

Присталице младог Хенрија су уредиле да се поново потврди Ранимедски споразум. Према брошури Magna Carta, ово ревидирано издање је „брзо било преправљено са инструмента за сузбијање тираније у јавни проглас којим је пружена подршка и његовим [краљевим] и интересима људи умерених гледишта“. Током Хенријеве владавине, овај споразум је више пута био издат. Када је његов наследник Едвард I још једном 12. октобра 1297. потврдио Магна карту, коначно је њен препис додат уставном свитку, то јест списку докумената од посебног значаја за јавност.

Ова повеља је ограничавала монархову моћ. Она је условљавала да је сада он, као и сви његови поданици, подложан слову закона. Према Винстону Черчилу, познатом историчару и премијеру Енглеске из 20. века, Магна карта је обезбедила „систем провере и равнотеже која монархији даје неопходну чврстину, али уједно спречава злоупотребу моћи неког тиранина или лудака“. Заиста узвишене идеје! Али колико је овај документ значио обичном човеку? У то време, веома мало. Магна карта је износила детаље само о правима  „слободног човека“ — то јест, привилеговане групе људи која је тада била у мањини. a

„Веома рано у историји“, запажа Encyclopædia Britannica, Магна карта је „постала симбол и борбени поклич против угњетавања, у којој је свака наредна генерација видела заштиту сопствених угрожених права.“ Указујући на њен значај, свако заседање енглеског парламента је почињало поновним потврђивањем Магна карте.

Адвокати у Енглеској у 17. веку користили су одредбе из Магна карте као правну основу за разне ствари, као што су суђење уз пороту, хабеас корпус, b равноправност пред законом, слобода од хапшења услед злоупотребе самовоље и контролисање опорезивања од стране парламента. Стога је у очима британског државника Вилијама Пита, Магна карта била део ’Библије енглеског устава‘.

Битка се наставља

„Уставни значај Магна карте током историје често није толико зависио од тога шта повеља каже, него од тога шта се мислило да каже“, рекао је лорд Бингам, који је од 1996. до 2000. био помоћник министра правосуђа Енглеске и Велса. Ипак, слободарски идеали истакнути у повељи касније су се проширили кроз читаво енглеско говорно подручје.

Ходочасници који су 1620. напустили Енглеску и упутили се за Америку, понели су са собом примерак Магна карте. Када су се 1775. британске колоније у Америци побуниле јер им је Британија наметала порезе, а при томе им није дозвољавала представнике у влади, скупштина државе која је данас држава Масачусетс, објавила је да се такви порези не слажу с Магна картом. Заиста, на службеном печату из Масачусетса који се користио у то време налазио се лик човека који је у једној руци држао мач, а у другој Магна карту.

Када су се представници новоформиране државе састали да донесу устав САД, они су се држали начела о слободи под окриљем закона. Повеља слободе САД настала је прихватањем овог начела. Тако је одајући признање Магна карти, Америчка адвокатска комора 1957. подигла код Ранимеда споменик на којем пише: „У знак сећања на Магна карту — симбол слободе под законом“.

Године 1948. америчка државница Еленор Рузвелт помогла је да се направи концепт за Универзалну декларацију људских права, надајући се да ће и она постати „међународна Магна карта свих људи“. Заиста, догађаји везани за Магна карту показују колико је велика чежња људске породице за слободом. Упркос племенитим настојањима, данас су у многим земљама и даље угрожена основна људска права. Људске владавине се увек изнова показују као неспособне да гарантују слободу за све. То је један од разлога због чега милиони Јеховиних сведока цене још значајнији вид слободе под законом једне другачије владавине, под Божјим Краљевством.

Библија каже нешто задивљујуће у вези с Богом: „Где је Јеховин дух, тамо је слобода“ (2. Коринћанима 3:17). Ако желите да сазнате нешто о слободи коју Божје Краљевство нуди човечанству, Јеховини сведоци ће вам радо одговорити на то питање када вас следећи пут посете? Можда ће одговор и вас задивити и ослободити.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 13. страни]

ВЕЛИКА ПОВЕЉА

Магна карта (на латинском „велика повеља“) у почетку се звала „Одредбе барона̂“. Краљ Јован је ставио свој печат на овај документ са 49 одредби. Током наредних неколико дана, споразум је био проширен на 63 одредбе, а краљ је поново ставио свој печат. Поновном издању 1217. додата је и друга, мања повеља која је уређивала закон о шумама. Отада се те одредбе зову Магна карта.

Наведене 63 одредбе деле се у девет група, међу које спадају и оне које описују негодовање барона, реформу закона и правде, и слободу цркве. Одредба бр. 39, која је историјски темељ за енглеску грађанску слободу, каже: „Ниједан слободан човек неће бити ухапшен нити притворен, нити лишен својих права или имовине, нити стављен ван закона или прогнан, нити лишен свог угледа на било који други начин, нити ћемо ми примењивати силу против њега, нити слати некога да то учини, осим ако те законске осуде не наметну они који су њему једнаки или закон државе.“

[Слика]

Позадина: Трећа ревизија Магна карте

[Извор]

By permission of the British Library, 46144 Exemplification of King Henry III’s reissue of Magna Carta 1225

[Слика на 12. страни]

Краљ Јован

[Извор]

Из књиге Illustrated Notes on English Church History (Vols. I and II)

[Слика на 12. страни]

Краљ Јован предаје своју круну папином изасланику

[Извор]

Из књиге The History of Protestantism (Vol. I)

[Слика на 13. страни]

Краљ Јован се 1215. среће са својим баронима и пристаје да стави печат на Магна карту

[Извор]

Из књиге The Story of Liberty, 1878

[Слика на 14. страни]

Помен Магна карти код Ранимеда, Енглеска

[Извор]

ABAJ/Stephen Hyde

[Извори слика на 12. страни]

Горе у позадини: By permission of the British Library, Cotton Augustus II 106 Exemplification of King John’s Magna Carta 1215; Печат краља Јована: Public Record Office, London