Аутомобили, некад и сад
Аутомобили, некад и сад
ЧОВЕК се од најранијих времена интересовао за превоз. У почетку је, да би с једног места стигао на друго, зависио од животиња. Али била су потребна ефикаснија превозна средства. Кључни фактор је био точак који је довео до настанка кола и кочија које су вукли коњи. Међутим, изуми из 19. века су направили до тада незамисливу револуцију на пољу превозних средстава.
Бољи мотори
У другој половини 19. века, Немац по имену Николаус Аугуст Ото је конструисао четворотактни бензински мотор који је на крају заменио и парне и електричне моторе. Карл Бенц и Готлиб Дајмлер из Немачке су били важни пионири европске аутомобилске индустрије. Бенц је 1885. направио једна кола с три точка која је покретао двотактни, једноцилиндрични мотор који је достизао 250 обртаја у минуту. Дајмлер је од 1872. правио стационарне бензинске моторе. Више од деценију касније, он је заједно с Вилхелмом
Мајбахом направио један мотор са унутрашњим сагоревањем који је развијао велику брзину и који је имао карбуратор, што је омогућило да се бензин користи као гориво.Убрзо су Дајмлер и Мајбах конструисали мотор који је достизао 900 обртаја у минуту. Касније су направили други мотор који су уградили на бицикл и 10. новембра 1885. кренули у прву вожњу. Године 1926, Дајмлерова и Бенцова фирма су се спојиле и продавале су своје производе под именом Мерцедес-Бенц. a Интересантно је што се ова два човека никада нису упознала.
Године 1890, два Француза — Емил Левасор и Рене Панхард — конструисали су у својој радионици возило с четири точка и мотором који је био смештен у централном делу шасије. Следеће године су мотор сместили напред, где је био заштићенији од прашине и блата с неасфалтираних путева.
Да аутомобил буде приступачнији
Први аутомобили су били прилично скупи и самим тим недоступни већини људи. Али то се променило 1908. када је Хенри Форд започео с производњом „модела Т“ на монтажној траци, који је постао познат као „плехана Лизи“. Овај аутомобил је довео до револуције у ауто-индустрији. Био је јефтин, користан за многе намене и једноставан за одржавање. Могли су га приуштити и људи са скромним примањима. b Према књизи Great Cars of the 20th Century, „модел Т“ је „Америку — а на крају и читав свет — ставио на точкове“.
Сада, готово један век касније, многи на аутомобил гледају као на потребу, а не као на луксуз. У ствари, једна студија која је објављена у лондонским новинама Independent показује да га људи понекад користе и да би прешли раздаљину која је мања од једног километра.
Технолошки напреци су омогућили не само постизање веће брзине него и већу безбедност. Додуше, недавних година је у бројним земљама дошло до пораста у броју саобраћајних несрећа с кобним исходом. Због тога је возачима безбедност постала важнија од естетике. На пример, побољшање зона̂ удара омогућава да већи део силине ударца апсорбују одређени делови шасије, док чвршћи делови непосредно око возача и путника формирају заштитни кавез. Систем против блокирања точкова приликом кочења омогућава c
бољу контролу над возилом на клизавом путу. Сигурносни појасеви с три тачке везивања штите груди и кукове, док ваздушни јастуци могу да спрече да приликом судара човек удари главом у волан или у командну таблу.Наравно, не постоји замена за добру возачку културу. „Нема никакве користи ако направимо безбедније аутомобиле, а не возимо како треба; ни најсавременија технологија која пружа безбедност неће нас спасти ако кршимо неке физичке законе“, стоји у новинама El Economista из града Мексика.
Неки данашњи аутомобили изгледају као куће на точковима. Многи од тих аутомобила су опремљени CD-плејером, телевизором, телефоном и одвојеним командама за подешавање звука и температуре напред и позади. Постоје и аутомобили са сателитски навођеним системом за глобално позиционирање који омогућава возачу да пронађе најпогоднији пут до одредишта. Неки системи пружају најновије информације о проблемима на путу. Наравно, имати најновије уређаје и најновији модел аутомобила за неке људе представља симбол статуса — што је тенденција коју произвођачи и продавци не превиђају.
Као што смо видели, аутомобил је од свог првог појављивања, од пре једног века, превалио дуг пут. Ако се користи одговорно и безбедно, може бити веома корисно средство за пословно путовање или за путовање чисто ради ужитка.
[Фусноте]
a Емил Јелинек, главни Дајмлеров инвеститор, предложио је да се ова нова кола назову по његовој ћерки Мерцедес. Он се бојао да се немачко име Дајмлер неће добро продавати у Француској.
b Почетна цена „модела Т“ била је 850 долара, али се до 1924. потпуно нови „форд“ могао купити за само 260 долара. „Модел Т“ се производио 19 година и за то време је направљено више од 15 милиона аутомобила.
c Ваздушни јастуци могу бити опасни, посебно по децу и ситније људе, ако се користе као једино безбедносно средство.
[Табела/Слике на странама 22-25]
Приказане године означавају период производње
1885. Бенцова моторна кола
Први практични аутомобил на свету
1907-25. „ролс-ројс силвер гоуст“
Брз, снажан, тих, луксузан и поуздан
1908-27. „форд модел Т“
Зачетник масовне производње; продат у више од 15 000 000 примерака
Позадина: фордова монтажна трака
1930-7. „кадилак V16 7.4-Л“
Први и најуспешнији аутомобил на свету који је имао мотор са 16 цилиндара
1939-данас „фолксваген буба“
Произведена је у више од 20 000 000 примерака. Нова „буба“ (доле лево) појавила се 1998.
1941-данас „џип“
Можда најпрепознатљивије возило на свету
1948-65. „порше 356“
Заснивао се на „фолксваген буби“; најавио је успех будућих модела
1952-7. „мерцедес-бенц 300 СЛ“
Надимак му је био „галебова крила“ и био је први аутомобил са алуминијумском шасијом и мотором са убризгавањем горива
1955-68. „ситроен ДС 19“
Имао је хидраулични систем за управљање, кочење, мењач с четири степена преноса и за самоподешавајуће вешање
1959-данас „остин мини“
Овај популарни аутомобил с пуно иновација био је веома успешан на тркама и на релијима
1962-4. „ферари 250 ГТО“
Мотор од 300 коњских снага, V-12, веома добра спортска кола
1970-3. „датсун 240З“
Био је поуздан и приступачан спортски аутомобил
1970-данас „ренџ ровер“
Сматра се најбољим возилом за све услове с погоном на сва четири точка
1984-данас „крајслер миниван“
Допринео да миниванови уђу у моду
„Траст ССЦ“
Дана 15. октобра 1997. у пустињи Блек Рок у Невади (САД) поставио је званичан рекорд у брзини од 1228 километара на час
[Извори]
Бенцова моторна кола: DaimlerChrysler Classic; позадина: Brown Brothers; „модел Т“: Courtesy of VIP Classics; „ролс-ројс“: Photo courtesy of Rolls-Royce & Bentley Motor Cars
„Џип“: Courtesy of DaimlerChrysler Corporation; црна „буба“: Courtesy Vintage Motors of Sarasota; жута „буба“ VW Volkswagen AG
Ситроен: © CITROËN COMMUNICATION; Мерцедес-Бенц: PRNewsFoto
„Крајслер миниван“: Courtesy of DaimlerChrysler Corporation; „датсун“: Nissan North America; „траст ССЦ“: AP Photo/Dusan Vranic