Гледиште Библије

Да ли хришћани морају да буду сиромашни?

ЈЕДНОМ приликом, Исус је рекао једном богатом младићу да иде и прода све што има и затим новац да̂ сиромашнима. Овај извештај каже да се тај младић растужио када је чуо шта му је Исус рекао и да је отишао жалостан, „јер имаше велики иметак“. Потом је Исус рекао својим ученицима: „Како ће бити тешко онима који имају новца да уђу у Божје краљевство!“ Затим је додао: „Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство“ (Марко 10:21-23; Матеј 19:24).

Шта је Исус тиме мислио? Да ли су богатство и право обожавање неспојиви? Да ли хришћани треба да осећају кривицу ако имају новац? Да ли Бог захтева од њих да воде аскетски начин живота без материјалних удобности?

Бог прихвата „све врсте људи“

У древна времена, Бог није захтевао да Израелци живе у сиромаштву. Осмотри следеће: Након што су освојили земљу која им је била намењена, људи су почели да се баве пољопривредом и другим пословима како би обезбедили себе и своју породицу. На успех њихових подухвата би утицали фактори као што су економско стање, временске прилике, здравље или сналажљивост у послу. Мојсијев закон је заповедао Израелцима да буду самилосни према ономе ко би претрпео економски губитак и осиромашио (Левитска 25:35-40). С друге стране, неки су се обогатили. Воз, веран и беспрекоран човек који је постао предак Исуса Христа, описан је као „моћан и богат човек“ (Рута 2:1).

 Иста ситуација је била и у време када је Исус живео. У разговору с богатим младићем споменутим на почетку, Исус није имао намеру да подстиче на аскетизам. Он је заправо дао једну важну поуку. С људског гледишта може изгледати немогуће да богате особе буду понизне и да прихвате Божја средства спасења. Ипак, Исус је рекао: „Људима је то немогуће, али Богу је све могуће“ (Матеј 19:26).

Хришћанска скупштина из првог века је радо прихватала „све врсте људи“ (1. Тимотеју 2:4). Међу њима су неки били богати, други су имали довољно средстава за живот, а многи су били сиромашни. Неке особе су можда стекле богатство пре него што су постале хришћани. У другим случајевима су можда повољне околности и мудре пословне одлуке касније донеле богатство.

Исто тако и данашње хришћанско братство сачињавају људи различитог економског статуса. Сви они се труде да следе библијско вођство у вези с новцем, пошто материјализам може утицати на свакога. Поука коју је Исус дао на примеру богатог младића упозорава све хришћане на снажан утицај који новац и материјалне ствари могу имати на особу (Марко 4:19).

Упозорење за богате

У Библији се не осуђује са̂мо богатство, али се осуђује љубав према новцу. Библијски писац Павле је рекао: „Љубав према новцу [је] корен свих штетних ствари.“ Он је забележио да су због жеље да се обогате неки запоставили духовне интересе и били „одвучени од вере и проболи су себе многим болима“ (1. Тимотеју 6:10).

Занимљиво је да је Павле дао конкретна упутства за богате. Он је рекао: „Богатима у садашњем систему ствари нареди да не буду уображени, и да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје за уживање“ (1. Тимотеју 6:17). Очигледно је да постоји опасност да богате особе постану поносне и да се осећају надмоћно у односу на друге. Оне могу бити заведене и размишљањем да им богатство може пружити праву сигурност — нешто што само Бог може у потпуности дати.

Хришћани који су богати могу се заштитити од ових опасности тако што ће бити „богати у добрим делима“. То подразумева да буду „дарежљиви, спремни да деле“, великодушно помажући онима који су у потреби (1. Тимотеју 6:18). Хришћани — и богати и сиромашни — своја средства такође могу да користе за ширење добре вести о Божјем Краљевству, што је данас главна ствар за коју су прави хришћани заинтересовани. Такав великодушан дух је одраз исправног става према материјалним стварима и такве особе су миле Јехови Богу и Исусу Христу, који воле веселе даваоце (Матеј 24:14; Лука 16:9; 2. Коринћанима 9:7).

Важније ствари

Јасно је да се од хришћана не захтева да буду сиромашни. Нити треба да буду од оних који су „одлучили да се обогате“ (1. Тимотеју 6:9). Они једноставно марљиво раде како би зарадили разумна средства за живот. У зависности од различитих фактора и економског система у којем живе, њихов рад ће имати различите резултате (Проповедник 11:6).

Каква год да је њихова финансијска ситуација, хришћани треба да настоје да се ’увере шта су важније ствари‘ (Филипљанима 1:10). Тиме што на прво место стављају духовне вредности, они ’поуздано сакупљају себи добар темељ за будућност, како би се чврсто ухватили правог живота‘ (1. Тимотеју 6:19).