Моћ осмеха

ИАКО траје само један трен, сећање на њега може трајати докле год сте живи. Вреди бескрајно, али нико није толико сиромашан да га не може подарити, нити толико богат да му није потребан. О чему је реч? О осмеху.

Осмех настаје контракцијама мишића приликом чега очи засијају, а углови усана се благо извију нагоре, изражавајући задовољство. Током првих неколико седмица након рођења, беба се осмехује и то, наравно, радује њене усхићене родитеље. Ови први осмеси су познати као рефлексни, то јест несвесни осмеси. Стручњаци кажу да се ова врста осмеха јавља током сна и изгледа да је повезана са унутрашњим осећањима и активношћу централног нервног система. Чак и када одрастемо, овај рефлексни осмех се може и даље јављати након оброка или док слушамо музику.

Међутим, од отприлике шесте седмице након рођења, беба ће се насмешити када угледа неко лице или када чује нечији глас. ’Друштвени осмех‘ — намеран, свестан осмех — развесељава нас, било да смо бебе или одрасле особе. Каже се да такав осмех чак позитивно утиче на наше физичко здравље. Према логопедима Мирти Мано и Рубену Делауру, који воде клиничку наставу за самопомоћ под називом „Смех и здравље“, са̂мо осмехивање ствара један електрични надражај који утиче на хипофизу. Онда ова жлезда ослобађа ендорфине, хемијске супстанце у мозгу које чине да се осећамо добро.

Још један важан разлог за осмехивање јесте његов позитиван утицај на друге. Искрен осмех преноси наша осећања и без изговорених речи, било да је то осмех у знак поздрава, наклоности или охрабрења. Понекад нам осмех може измамити само поглед на симпатичан дечји смешак на некој фотографији.

Када нам неко упути срдачан осмех, то нам може помоћи да будемо опуштенији и да се лакше боримо с фрустрацијом или изазовима. Библија саветује: „Не одреци добра оном који на њих право има, кад му можеш учинити“ (Пословице 3:27). Да, овај једноставан гест је користан и за нас и за друге. Зашто онда да се не потрудимо да подаримо другима овај непроцењиво вредан дар — срдачан осмех?